Stojmenović za HBS: Zelene politike i solidarnost za pravednije društvo

Piše: Natalija Stojmenović

Pre šest godina grupa građana i građanki nezadovoljnih načinom razvijanja glavnog grada udružila se i osnovala Inicijativu Ne davimo Beograd. Inicijativa je nastala kao lokalni društveni pokret koji je i institucionalno i vaninstitucionalno, učestvovanjem u javnim raspravama ali i građanskim protestima, ukazivao na štetnost projekata izgradnje Beograda na vodi da bi se tokom godina razvila u relevatnog političkog aktera koji se zalaže za razvijanje grada koji je u skladu sa potrebama njegovih stanovnika. Vrednosti za koje se zalažemo su jednakost, solidarnost, participacija, sloboda, briga, integritet i na njima počiva i kompletna unutrašnja organizacija političkog pokreta. Skupština Ne davimo Beograd odlučuje o program, unutrašnjoj organizaciji i opštim smernicama razvoja pokreta, a te odluke kasnije sprovode Malo veće, Veliko veće, opštinske, tematske i druge operativne grupe. Ne davimo Beograd takođe ima Nadzorni i Etički odbor kao i Politički savet pokreta. Ne davimo Beograd kroz svoje ciljeve nastoji da promoviše suverenost i participaciju građana u svim oblastima koje se tiču njihovog života.

Javni interes jeste odrednica koja je konstituisala političko delovanje Ne davimo Beograd koje je započelo bavljenjem projektima urbanističkog razvoja grada. U tim okvirima se ekološka politika razvila kao bitan segment pri preispitivanju načina na koji investitorski urbanizam protiv kojeg smo se borili de facto ignoriše štetne posledice po životnu sredinu. Danas zaštita životne sredine predstavlja organski deo programa političkog pokreta NDM BGD. Inkorporiranje ekološke agende u sva politička pitanja koja pokrećemo jeste ono što ovaj pokret čini drugačijim zelenim pokretom u odnosu na zelene političke partije u Srbiji za koje građani uglavnom nisu ni čuli ili u odnosu na građanske ekološke organizacije koje negiraju da je pitanje zaštite životne sredine suštinsko političko pitanje. Ekološka pitanja su vrlo značajna za dalji razvoj grada ali kroz naš rad ona nisu predstavljena kao samo jedan od poželjnih ciljeva već su integralni deo svake političke odluke. Razvoj ekološke politike je nastajao odgovaranjem na štetne projekte koje je beogradska vlast predlagala. Najznačajnija pitanja kojima smo se bavili su izgradnja spalionice za tretman otpada u Vinči, pitanje kvaliteta vazduha, uništavanje gradskih obala, uništavanje zelenih površina i izvora pijaće vode.     

Izgradnja spalionice u Vinči je tipičan primer na kojem smo pokazali političnost borbe za zdravu životnu sredinu jer je reč o projektu koji će navodno rešiti pitanje deponije u Beogradu ali će istovremeno proizvesti nove ekološke probleme i uz to će građane skupo koštati. Analizom ekoloških studija  izgradnje spalionice otpada u Vinči smo pokrenuli pitanje tretiranja otpada i zagađenja vazduha kao dva najbitnija problema ovog štetnog projekta. Ova tema je bila svojevrsna podloga za kampanju informisanja građana i građanki o ekološkim pitanjima koja ugrožavaju njihov kvalitet života. Pored toga, internacionalizovali smo ovo pitanje obraćajući se međunarodnim institucijama koje su podržale našu borbu za zdravu životnu sredinu pokazujući kako su to ključna evropska i svetska pitanja za sve one koji razmišljaju o budućnosti i da se ne smeju žrtvovati radi profita političara i korporacija. Pokrenuli smo unutrašnju istragu u okviru projektnog žalbenog mehanizma Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji daje mogućnost provere odgovornosti EBRD-a za finansiranje projekata štetnih po lokalno stanovništvo i životnu okolinu. Analiza projekta i pokretanje žalbenih postupaka vodilo je snažnijem organizovanju naših aktivista i aktivistkinja koje ekološka pitanja interesuju. Danas u pokreto postoji Grupa za zaštitu životne sredine koja spada u jednu od najaktivnijih u pokretu. Ova grupa je pokretač različitih akcija čiji je cilj unapređenje i zaštita životne okoline. 

Ukazivali smo na ogromnu štetnost spalionice po kvalitet vazduha u Beogradu pa se ova tema ubrzo izdvojila kao samostalna i iz nje je proizišla Inicijativa za čist vazduh. Uz pomoć drugih organizacija smo uspeli da informišemo građane i ponudimo im smernice i alate kako da se pravovremeno informišu o zagađenju vazduha u njihovoj sredini. Osim informisanja ova inicijativa je ponudila i set kratkoročnih i dugoročnih mera koje bi dovele do poboljšanja kvaliteta vazduha. U toku prethodne dve godine uspeli smo da nametnemo problem zagađenosti vazduha kao politički izuzetno relevantno pitanje a građani su to itekako prepoznali jer su veoma konkretno, u svojim plućima, osetili nebrigu grada i republike kada je reč o vazduhu koji svi dišemo. Rasprostranjenost ovog problema dovela je do razvijanja i regionalne saradnje na ovu temu. Tako smo učestvovali u regionalnim protestima i pokrenuli peticiju “Za čist vazduh” koja je jedna od naših uspešnijih inicijativa. 

Treći okvir ekološkog delovanja u našem pokretu jeste očuvanje zelenih površina i izvorišta pijaće vode. Odbrana Košutnjaka od najavljene izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa je najuspešnija ekološka kampanja koju je Ne davimo Beograd do sada organizovao – naša peticija pod imenom Inicijativa za odbranu Košutnjaka najuspešnija je i najbrojnija peticija ovog tipa u Srbiji. Ona najbolje ilustruje i organsku povezanost ekoloških pitanja sa drugim pitanjima kao što su urbanistički razvoj grada i očuvanje javnih dobara. Ne davimo Beograd je nastao kao pokret koji se protivi investitorskoj urbanizaciji koja uništava naše obale. Savski nasip i Veliko ratno ostrvo su žarišta naših borbi za zaštićena područja koja se mimo zakona ugrožavaju stvaranjem divljih naselja privilegovanih pojedinaca za koje očigledno zakon ne važi jednako kao za sve nas. Uništavanjem zelenih površina bavile su se i naše opštinske grupe koje su nedavno predale primedbe protiv nadogradnje skloništa u Borči, Batajnici i na Čukarici radi novih stambeno-poslovnih kompleksa. Najnovije pitanje kojim se bavimo jeste najavljena prenamena glavnog beogradskog vodoizvorišta Makiš. Namera gradskih vlasti je da se glavni izvor pijaće vode za stanovnike ovog grada pretvori u stambeno-poslovne komplekse. To uključuje ogromna finansijska ulaganja kako bi Makiško polje od poljoprivrednog postalo građevinsko zemljište. Sve ovo zahteva izmeštanje postrojenja za prečišćavanje vode i smanjivanje zone zaštite vodoizvorišta što direktno ugrožava kvalitet i mogućnost vodosnadbevanja Beograđana i Beograđanki. Voda je i inače u programu NDM BGD jedno od najbitnijih javnih dobara i zalažemo se za dostupno i kvalitetno vodosnadbevanje. 

Ekološka pitanja smo pokretali najčešće  kao vid reaktivnog delovanja u cilju zaštite javnog interesa i javnih dobara, ali je iz reaktivnog delovanja proizašla gorepomenuta Zelena grupa kao i sve  proaktivnija ekološka politika kao izuzetno važan deo celokupnog političkog programa. Zalaganjem za bavljenje ovim temama na terenu kroz akcije, proteste, sadnje drveća širom Beograda, institucionalnu borbu kako sa domaćim tako i međunarodnim institucijama, ali i promovisanjem ovih pitanja u široj javnosti, uspeli smo da informišemo građane, da ih pokrenemo da nam se u ovoj borbi pridruže, kao i da razotkrijemo koliko naše  institucije zelenu agendu doživljavaju kao mrtvo slovo na papiru. Mi im stalno pružamo priliku da nas razuvere u to, ali se do sada nisu pokazali kao branitelji zdrave životne sredine, nesvesni posledica uništavanja prirodnih dobara koje ćemo svi zajedno osećati ubrzo. Iako se često ističe da ekološka pitanja u zemljama koje imaju nizak standard kvaliteta života ne mogu da igraju važnu ulogu u političkom životu,  naše iskustvo je drugačije. Mi smo ekološke probleme građanima i građankama predstavljali kao dodatno ugrožavanje kvaliteta života i javnih i prirodnih dobara što su za nas politička pitanja par excellance. Na taj način je ekološka agenda dobila svoj prostor u našoj političkoj agendi a Ne davimo Beograd je izgradio jedinstveni zeleni politički identitet. 

Netransparentnost i zarobljene institucije kao i vlast koja se zasniva na jednoj ličnosti su svakako najveći problem ovog društva. Najnoviji projekti koje vlasti predlažu nam pokazuju da se i dalje potrebe građana ignorišu i da se javni interes urušava radi privatnih profita onih koji su bliski vladajućoj klasi. Ekološka agenda se od strane institucija ne poštuje, a često se smatra irelevantnom iako se deklarativno spominje kao važna. Istovremeno su nam ugroženi izvori pijaće vode, institucije prikrivaju podatke o zagađenosti vazduha koji nas ubija tako da se naš kvalitet života stalno snižava a sve se to plaća našim novcem. Region se nalazi u sličnim problemima. Zagađeni vazduh i mini hidroelektrane koje ubijaju naše reke predstavljaju najveći izazov za Zapadni Balkan. Pored toga vidimo da investitorski urbanizam širom regiona uništava prirodne resurse. Regionalna saradnja se pokazala kao izuzetno bitan instrument koji nam je omogućio da se povežemo sa političkim akterima koji se bave sličnim problemima kao i mi, te da razmenimo iskustva i dobre prakse. Posebno ohrabrujuće je to što se u parlamentima Crne Gore i Hrvatske danas nalaze političke opcije koje promovišu zelene politike i nude rešenja za njih.

U Srbiji zelena agenda nema svoj glas u parlamentu. Ipak, vaninstitucionalnu borbu za solidarnije i pravednije društvo u kojem građani i građanke nisu podanici već se aktivno pitaju o svim odlukama koje se njih tiču pokret Ne davimo Beograd vodi već šest godina. Kroz svoje političko delovanje nastojimo da pokažemo da je moguće stvoriti baš takvo okruženje te da jedino ono može stvoriti uslove i za zdrav život. Zaštita javnih interesa je jedino moguća ako se vrati moć donošenja odluka u ruke građana i građanki kako Beograda tako i čitave Srbije. U funkcionisanju našeg pokreta smo naučili da kroz dijalog dolazimo do dobrih rešenja. Zalažemo se za radikalnu promenu perspektive razvoja grada jer je današnji način upravljanja gradom dugoročno neodrživ i opasan. Iz višegodišnjih akcija, protesta i u dijalogu sa građanima i građankama razvili smo i stalno unapređujemo program koji unosi ove promene. Zeleni grad je san koji sanjamo i za koji se na javi borimo svakodnevno. Kao pokret koji neguje političku participaciju smatramo da svi treba da se pitamo šta je to dobar grad i dobra država za sve nas. Za Ne davimo Beograd dobar grad za sve je grad u kome možemo da dišemo čist vazduh, imamo kvalitetnu pijaću vodu, otpad se reciklira, zelenilo se ne smanjuje već uvećava, i sva prirodna i javna dobra čuvamo i uživamo ravnopravno i solidarno. 

Originalni naslov: Inicijativa Ne davimo Beograd

Izvor: https://rs.boell.org/sr/2021/02/22/inicijativa-ne-davimo-beograd