Stefan Tasić za The Radicals: Transformacija sistema: nova nada za Srbiju

Autor: Stefan Tasić

Glavni grad Srbije Beograd je tokom prethodne decenije bio centar politike koja je na prvo mesto stavljala interese političkih i ekonomskih elita nasuprot interesu građana. Naglašavanje partikularnih privatnih interesa nasuprot javnom interesu dovelo je do kontinuiranog povećanja korupcije, otuđenja javnih usluga kroz javno-privatna partnerstva, zanemarivanje ekoloških problema, kao i napade na javne prostore, urbane centre i infrastrukturu. Projekat „Beograd na vodi“ predstavlja paradigmu koruptivnih i netransparentnih procedura koji je planiran s ciljem da da novi identitet gradu. Projekat koji je počeo 2014. godine podrazumeva transformaciju gradskog centra izgradnjom luksuznog poslovno-stambenog kompleksa od dva miliona kvadrata i ekstremno visoku kulu nalik na kulama u Dubaiu. „Beograd na vodi“ je pratio manjak transparentnosti, kontroverzni strani investitori, lažna ekonomska obećanja od strane vlasti, kršenje zakona i, na kraju, uzurpacija državnih institucija.

Ipak, ovaj projekat je imao i određene nuspojave koje tadašnji premijer Vučić i njegov režim nisu očekivali – nastao je pokret “Ne davimo Beograd” (NDM BGD) koji je organizovao prve masovne proteste protiv režima. Od tada, Ne davimo Beograd je prošao dug put razvijajući se od aktivističke inicijative koja je okupljala nekolicinu ljudi do zeleno-levog pokreta sa oko 4000 članova koji se bore za drugačiju viziju Beograda u čijem centru se nalazi javni interes vezan za građane.

Politički kontekst u Srbiji podrazumeva daleko od prijateljskog okruženja za opozicione aktere da se takmiče i izazivaju režim predsednika Vučića I Srpske napredne stranke (SNS). Karakter režima u Srbiji se može definisati kao kompetitivni autoritarizam, koji odlikuje postojanje formalnih demokratskih procedura i demokratske fasade, a koje su zapravo ispunjene autoritarnim sadržajem. Slika današnje Srbije pokazuje skoro potpunu medijsku kontrolu, pritisak na birače u javnom sektoru da glasaju za vladajuće stranke, brisanje granica između države, vladajuće stranke i kriminalnih struktura, i brutalna propaganda protiv kritičkih glasova.

Povrh toga, svedočimo povećanom gomilanju bogatstva unutar malih elita i rastućoj dohodovnoj nejednakosti u zemlji, koja se po ovoj stopi nalazi u samom vrhu Evrope. Ovaj trend dodatno negativno utiče na srpsko društvo koje je već duboko polarizovano na osnovu nekoliko linija podela, uključujući biti za ili protiv režima, tradicionalizam nasuprot modernizmu i Zapad ili Rusija. Danas ljudi u Srbiji imaju visok nivo nepoverenja u političke institucije jer osećaju da su ih političke elite previse puta izneverile. U takvom društvenom okruženju koje karakteriše anestezirana nada, teško je biti politički akter i steći kredibilitet za politički aktivizam.

Ipak, postoji nada na drugoj strani političkog spektra. Ne davimo Beograd je izrastao u antipod etabliranoj politici i snagu sa potencijalom za transformaciju autoritarnog i nepravednog sistema. Razvijen je aktivizam „odozdo“ kao zaštitni znak i odgovor na politike koje su nedemokratske i fokusirane na partikularne interese. Pokret je izgradio čvrstu vezu sa narodom tako što je bio svuda gde je javni interes bio ugrožen – bez obzira da li se radilo o zaštiti zelenih površina, parkova, prava na stanovanje, radničkih prava, kulturnih institucija ili borbe protiv kontroverznih građevinskih projekata. Kao sredstvo za rešavanje društvenih problema, „grassroots“ aktivisti Ne davimo Beograd su stajali uz ljude, integrisali ih u šire političke procese i ponudili konkretna rešenja za konkretne probleme u gradu i njihovim zajednicama. Pokret je uveo novi pristup u politici začaranog kruga u Srbiji koju odlikuje neprestana smena elita koje se brinu samo za sopstveni interes. Participacija, solidarnost i zelene politike su tri ideološka stuba pokreta koji je postao prepoznatljiv među ljudima.

NMD BGD je takođe poznat po negovanju participativne i inkluzivne interne demokratije nasuprot ukorenjenoj praksi među većinom političkih stranaka u Srbiji. Neka od tela koja su deo strukture pokreta su Malo veće, kao petočlano izvršno telo, zatim Veliko veće koje okuplja koordinatore svih tematskih i teritorijalnih grupa, Politički savet, kao i Skupština kao najveće telo pokreta koje okuplja sve članove i članice i donosi konačne političke odluke. Takođe, neizostavan i esencijalan deo organizacije predstavljaju deliberativni procesi unutar i između ovih organa. Naime, pokret je nedavno doneo odluku da učestvuje na izborima za Skupštinu grada Beograda koji će biti održani na proleće 2022. Ova odluka je doneta kao rezultat procesa u kojem su članovi i članice pokreta učestvovali i doneli finalnu odluku. Takav demokratski pristup pokazuje potencijal ove političke organizacije da se suprotstavlja ukorenjenim procesima donošenja odluka koji obuhvataju mali i ograničeni krug elita koji odlučuju o svakom političkom potezu.

Ne davimo Beograd predstavlja istinsku političku alternativu duboko uspostavljenom pristupu politici u Srbiji. Borba za transformaciju sistema koji ne funkcioniše u korist sopstvenih građana neki smatraju radikalnom. Ove grupacije čine uglavnom oni koji eksploatišu beneficije tog sistema i koji bi bili ugroženi onog trenutka kada promena bude došla. U ovom slučaju, biti radikalan nije samo pozitivno i dobrodošlo, ono je neophodno.

Izvor: https://www.theradicals.org/articles-1/2022/2/16/transforming-the-system-new-hope-for-serbia