Naprednjački režim je iz politike u potpunosti izbacio ikakav oblik političke i druge odgovornosti za delovanje sa pozicije vlasti. Na to jasno ukazuje nesmenjivost mnogih funkcionera za različite afere, uključujući Sinišu Malog, Nebojšu Stefanovića, Bratislava Gašića, Gorana Vesića i druge perjanice Vučićevog režima. Potpuno odsustvo političke ali i krivične odgovornosti pokazuje stanje države u kojem jedna mala oligarhijska grupa okupljena oko Aleksandra Vučića može da radi šta god poželi i da za to ne odgovara. Ta kultura nekažnjivosti režmskih funkcionera, kontinuirano generiše nove oblike kriminala, a najveće žrtve su građani, koji su zbog tih koruptivnih i kriminalnih afera siromašniji, kao i zarobljene institucije koje su sve slabije. Endemski karakter korupcije ovog režima siromaši naše društvo i utiče na niži kvalitet zdravstvenih usluga ili obrazovanja.
Skoro decenija vlasti Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije dovela je do potpunog brisanja granica između politike i kriminala, države i mafije. Danas je vlast isprepletana sa kriminalnim strukturama, oni se međusobno štite i rade u obostranom interesu. Sprega između vlasti i mafije danas se vidi i iz batinaških odreda koji idu po Srbiji i vrše pritiske na birače da glasaju za SNS, sprezi sa klanom Veljka Belivuka, vezi Zvonka Veselinovića sa Andrejem Vučićem i sumnjivim koruptivnim poslovima, ali i kontrolisanjem divljanja ekstremno desničarskih organizacija poput Levijatana. Borba protiv Vučićevog režima koji ima autoritaran i kriminalan karakter podrazumeva istovremenu borbu i protiv mafije.
Režim je u toj meri uzurpirao vlast i zarobio institucije da su minimalizovali mogućnost da budu sankcionisani za kršenje zakona. Ipak, poslednja brana potpunoj samovolji nosioca vlasti su građani kao izvorni nosioci vlasti koji treba da vrše pritisak na režim pozivajući na odgovornost ali i na institucije da rade svoj posao. Jedan od mehanizama borbe protiv autoritarno-kriminalnog režima su svakako i protesti koji će biti sve učestaliji i masovniji.
U subotu 16. oktobra zato pozivamo vas na protest protiv državnog kriminala, ispred Republičkog javnog tužilaštva u Nemanjinoj 22. Pozovite prijatelje, kolege, komšije i sve one ljude kojima je stalo da živimo u društvu bez kriminalaca na vlasti.
Tu su takođe i slobodni i nezavisni mediji, organizacije i hrabri istraživački novinari koji sjajno rade svoj posao i koji su svojim radom ogolili endemske razmere kriminalne upletenosti i korupcije režima.
Naposletku, postoje i delovi različitih institucija i državnih organa, poput tužilaštva ili policije koji čine profesionalci sa integritetom i kojima je stalo do vladavine prava u Srbiji i da u našoj zemlji zakoni važe jednako za sve. Oni su danas, nažalost, „opkoljeni“ politički i stranački kontrolisanim delovima sistema, ali se svi zajedno možemo izboriti da u jednom trenutku dođe do preokreta u našoj državi i da zajedničkim snagama oslobodimo našu, od mafije zarobljenu, državu. Ubeđen sam da će doći dan kada će svi oni koji danas misle da su imuni na zakon i na bilo kakvu odgovornost, morati da odgovaraju pred jakim i nezavisnim institutucijama, u tom trenutku, naše oslobođene Republike.
Stefan Tasić, koordinator tima za kontrolu izbora Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Lazović: EU i OEBS menjaju odnos prema vlastima u Srbiji, pritisak javnosti neophodan kako bi novi REM zaista bio nezavistan
Kopredsednik Zeleno-levog fronta i član odbora za kulturu i informisanje Radomir Lazović rekao je za N1 kako je siguran da je na vlast izvršen pritisak od strane OEBS-a ili predstavnika Evropske unije, te da se oni sada "bore da ostvare kontrolu nad REM-om".
Đorđević: Zakon o izvršenju i obezbeđenju neće rešiti problem beskućništva
U raspravi o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Biljana Đorđević je predstavila brojne mane predloženog rešenja i ukazala na mogućnosti da se zakon popravi. Po njenim rečima, dopune zakona ne štite pravo na dom i predstavljaju „jeftin politički marketing“.
Širenje Beograda na vodi: “Novim planom Beograd postaje grad bez vazduha”
Beogradski sajam, Terazijska terasa i deo prostora na levoj obali Save na Novom Beogradu postaju deo "Beograda na vodi", čija se površina time praktično duplira. Milica Baltić u izjavi za N1 kaže da će nastavak gradnje doneti i tone i tone betona i stakla, kojima bi glavni grad Srbije postao praktično nenastanjiv.
