„Šta sve možeš da kupiš za jednu gondolu“

09. 04. 2019.|

Izgradnja gondole od Kalemegdana do Ušća, koja je za posledicu imala i kolateralnu štetu od preko 150 stabala u ova dva gradska parka, koštaće građane 15 miliona evra ili oko 1,8 milijardi dinara.

Iz budžeta grada Beograda izdvojeno je 700 miliona dinara, dok ostatak finansira Republika.

O koliko velikim sumama se radi možda se najbolje može videti kada se uporede izdvajanja grada Beograda za recimo gradnju vrtića u naseljima Ovča ili Altina za koje je u 2018. godini izdvojeno 10, odnosno 13 miliona dinara. Dakle, 150 do 180 ovakvih ulaganja u predškolske ustanove smo mogli imati ove godine da ne gradimo gondolu. Ili, uporedimo to sa izdvajanjima za rekonstrukciju muzeja Grada Beograda, za koju je ove godine izdvojeno oko 30 miliona dinara.

Celokupna rekonstrukcija nekih od najvažnijih gradskih ulica, Džordža Vašingtona, cara Dušana i kraljice Marije, koja bi trebalo da počne 6. maja i da traje čak 200 dana, koštaće slično kao gondola, 18,2 miliona evra, ali za ovaj veliki posao Grad će se zadužiti i tako nepotrebno povećati troškove. A pored gondole, u ovogodišnjem budžetu nalazi se i izdvajanje od 400 miliona dinara za jarbol. Ovi podaci samo su ilustracija na kom mestu su gradskoj vlasti prioriteti građana u gradu u kome skoro polovina stanovništva nema kanalizaciju, a sve otpadne vode se slobodno izlivaju u Savu i Dunav.

Inicijativa Ne davimo Beograd u prethodnih godinu dana borila se na sve načine kako bi se ovaj štetni i uostalom protivzakonit projekat zaustavio. Obaveštene su sve nadležne institucije, a podneta je i inicijativa Ustavnom sudu za ocenu zakonitosti i ustavnosti plana detaljne regulacije za gondolu.

Nedavno se ovoj borbi pridružila i velika grupa stručnjaka koja je pokrenula i peticiju koju je za desetak dana potpisalo preko 14 hiljada građana, a zatim i međunarodna organizacija za zaštitu kulturne baštine Evropa nostra. Koalicija stručnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa u Srbiji zatražila je obustavljanje gradnje gondole jer je u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa, a nepovratno bi ugrozila Beogradsku tvrđavu kao kulturno dobro od najvišeg značaja za Republiku Srbiju.

Kako bi animirali građane da učestvuju u otporu ovom štetnom projektu i makar delimično smanjili štetu nastalu sečom stabala, organizovali smo i dve protestne akcije sadnje drveća na prostoru izgradnje gondole. Posađeno je 47 stabala, 26 breza, 20 mukinja i jedan javor, a na akcijama je učestvovalo oko 200 građana. Ukupni troškovi, sa prevozom i drugim sitnicama koštali su oko 750 evra. Dakle, umesto izgradnje nepotrebne i štetne igračke za bahate gradske vlastodršce, mogli smo po ovoj računici posaditi čak milion stabala. To bi bila ogromna stvar za grad koji se svako malo nađe na vrhu svetske liste gradova u kojima je vazduh najzagađeniji.

Autor: Radomir Lazović

Izvor: Danas, 9. april 2019. godine
Ilustracija: Beobuild forum

kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd