Izrada novog zakona o obnovljivim izvorima energije velika je šansa za Srbiju da reši problem ogromnih gubitaka feed in tarifa, da prestane da subvencioniše MHE i raskine ugovor sa štetnim projektima koji koriste subvencije za obnovljivu energiju, a ne donose suštinsku ekološku i finansijsku održivost, poput spalionice u Vinči.
Ministarstvo energetike i rudarstva je nedavno pozvalo građane i građanke da dostave pisane predloge i sugestije u vezi Polaznih osnova za novi Zakon o obnovljivim izvorima energije.
Ciljevi novog zakona su između ostalog da ponudi šemu podsticaja koja je u skladu sa evropskim dokumentom Smernice za državne subvencije za energetiku i životnu sredinu.
Dosadašnja shema podsticaja koja se zasniva na garantovanom otkupu električne energije, po podsticajnoj ceni, nije održiva ni sa ekološkog, ni sa ekonomskog stanovišta, jer postaje sve veće finansijsko opterećenje za građane i privredu.
Naime, nedavno je Ministarstvo najavilo petostruko povećanje naknade koju potrošači plaćaju za obnovljive izvore energije.
Ova kontroverzna odluka ipak ne čudi ako obratimo pažnju na prihode i rashode na osnovu dosadašnjih podsticaja.
Podaci koje je objavila Agencija za energetiku pokazuju da je u 2019. sektor Elektroprivrede Srbije prihodovao oko 59 miliona eura dok je za iste podsticaje isplaćeno skoro dvostruko više novca, tačnije približno 106,7 miliona eura.
Otvaranje novih vetroparkova tokom 2019. i 2020. doprinelo je da se troškovi sadašnje sheme podsticaja dodatno uvećavaju dok su prihodi od potrošača i dalje mali.
Uvećana naknada za potrošače će se koristiti između ostalog i za finansiranje podsticaja za male hidroelektrane, čija je izgradnja izazvala niz građanskih protesta širom Srbije zbog štetnih uticaja na životnu sredinu.
Drugi problem sa važećim Zakonom o energetici vezan je za projekat javno-privatnog partnerstva izgradnje spalionice za tretman otpada u Vinči.
Ovaj projekat je dobio privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije na osnovu postojećeg zakona.
Trenutno se ova odluka preispituje pred Energetskom zajednicom s obzirom na to da se ovim podstiče neselektivno spaljivanje celokupnog otpada uključujući i delove koji se ne mogu smatrati obnovljivim na šta je Ne davimo Beograd već ukazivao.
Imperativ koji se postavlja pred zakonodavstom je da Srbija, kao i bilo koja druga zemlja, troškove koji se odnose na podsticaje za obnovljivu energiju svede na minimum i da finansira samo one tehnologije koje imaju potencijal da značajno doprinose proizvodnju energiju i koji ne uništavaju prirodu niti zagađuju vazduh.
Tehnologije koje su već godinama na tržištu, a koje su i ekološki štetne kao što su spalionice i hidroelektrane – velike ili male – ne smeju se više subvencionisati.
Pored toga posebna finansijska podrška mora biti usmerena domaćinstvama ili male kompanije koje su istovremeno i potrošači i proizvođači energije (prozjumerima) i energetskim zadrugama.
To bi značajno doprinelo proizvodnji električne energije tamo gde se ona i primarno koristi što stvara minimalne gubitke energije i povećava podršku javnosti ka energetskoj tranziciji.
Neophodno je da novi Zakon eksplicitno sadrži uslov kojim se ne mogu davati podsticaji onim projektima koji nisu usklađeni sa evropskim propisima za zaštitu životne sredine.
Kriterijumi za aukcije kojima bi se utvrdile cene podsticaja za elektrane moraju da isključuju izgradnju postrojenja u zaštićenim i osetljivim ekološkim područijima, a pored toga da svi projekti moraju da dobiju sve relevantne dozvole pre aukcije kako bi se osigurala visoka stopa realizacije projekata.
Zakon mora jasno da odredi ko će proveravati kompatabilnost sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, u kom koraku procedure je to neophodno i da jasno navede kako će zaustaviti ili zahtevati povraćaj subvencija za postrojenja koja ne ispunjavaju ove zahteve.
Novi zakon će takođe regulisati postojeće projekte i ugovore za otkup električne energije.
S obzirom na spomenute probleme mini-hidroelektrana, svi postojeći ugovori moraju biti revidirani.
Takođe treba proveriti da li su postrojenja dozvoljena i izgrađena u skladu sa srpskim zakonodavstvom.
Oni ugovori koji ove uslove ne ispunjavaju moraju biti poništeni.
Ukoliko Srbija pri izradi novog zakona ispoštuje ove mere onda ima mogućnost da razvije sistem podsticaja koji troškove svodi na minimum i da dobije poverenje javnosti za nastupajuću energetsku tranziciju.
Autori: Pippa Galop i Natalija Stojmenović
Izvor: kolumna je izašla 22. januara u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Đorđević: Studentkinje i studenti daju primer kako i ostali segmenti društva mogu da podnesu žrtvu
Vlast igra istovremeno dvije igre, smirujući i istovremeno raspirujući krizu. Da bi mogli da kažu da je bilo nekih mrvica odgovornosti, a da nekako ispadne da to nema veze sa njima rekla je Đorđević u intervjuu za Monitor.
Skraćivanjem polugodišta Vučić pokušava da se sakrije od nezadovoljnih učenika i prosvetara
Skraćivanjem polugodišta režim Aleksandra Vučića želi da pobegne i sakrije se od protesta i blokada prosvetnih radnika i mladih. Još jednom se pokazalo da Vučiću nije stalo ni do izgubljenih časova i predavanja, ni do položaja prosvetnih radnika kako tvrdi, već samo kako da izbegne nezadovoljstvo ljudi.
Lazović: U Savetu REM-a treba da budu ljudi od integriteta
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je rekao da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) bio jedan od ključnih instrumenata za ostvarivanje kontrole medijske slike i propagandu u službi vlasti, te da će boriti da u novom sazivu tog tela budu ljud koji znaju i žele da se bave poslom koji je REM-u zakonski poveren.
