Izrada novog zakona o obnovljivim izvorima energije velika je šansa za Srbiju da reši problem ogromnih gubitaka feed in tarifa, da prestane da subvencioniše MHE i raskine ugovor sa štetnim projektima koji koriste subvencije za obnovljivu energiju, a ne donose suštinsku ekološku i finansijsku održivost, poput spalionice u Vinči.
Ministarstvo energetike i rudarstva je nedavno pozvalo građane i građanke da dostave pisane predloge i sugestije u vezi Polaznih osnova za novi Zakon o obnovljivim izvorima energije.
Ciljevi novog zakona su između ostalog da ponudi šemu podsticaja koja je u skladu sa evropskim dokumentom Smernice za državne subvencije za energetiku i životnu sredinu.
Dosadašnja shema podsticaja koja se zasniva na garantovanom otkupu električne energije, po podsticajnoj ceni, nije održiva ni sa ekološkog, ni sa ekonomskog stanovišta, jer postaje sve veće finansijsko opterećenje za građane i privredu.
Naime, nedavno je Ministarstvo najavilo petostruko povećanje naknade koju potrošači plaćaju za obnovljive izvore energije.
Ova kontroverzna odluka ipak ne čudi ako obratimo pažnju na prihode i rashode na osnovu dosadašnjih podsticaja.
Podaci koje je objavila Agencija za energetiku pokazuju da je u 2019. sektor Elektroprivrede Srbije prihodovao oko 59 miliona eura dok je za iste podsticaje isplaćeno skoro dvostruko više novca, tačnije približno 106,7 miliona eura.
Otvaranje novih vetroparkova tokom 2019. i 2020. doprinelo je da se troškovi sadašnje sheme podsticaja dodatno uvećavaju dok su prihodi od potrošača i dalje mali.
Uvećana naknada za potrošače će se koristiti između ostalog i za finansiranje podsticaja za male hidroelektrane, čija je izgradnja izazvala niz građanskih protesta širom Srbije zbog štetnih uticaja na životnu sredinu.
Drugi problem sa važećim Zakonom o energetici vezan je za projekat javno-privatnog partnerstva izgradnje spalionice za tretman otpada u Vinči.
Ovaj projekat je dobio privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije na osnovu postojećeg zakona.
Trenutno se ova odluka preispituje pred Energetskom zajednicom s obzirom na to da se ovim podstiče neselektivno spaljivanje celokupnog otpada uključujući i delove koji se ne mogu smatrati obnovljivim na šta je Ne davimo Beograd već ukazivao.
Imperativ koji se postavlja pred zakonodavstom je da Srbija, kao i bilo koja druga zemlja, troškove koji se odnose na podsticaje za obnovljivu energiju svede na minimum i da finansira samo one tehnologije koje imaju potencijal da značajno doprinose proizvodnju energiju i koji ne uništavaju prirodu niti zagađuju vazduh.
Tehnologije koje su već godinama na tržištu, a koje su i ekološki štetne kao što su spalionice i hidroelektrane – velike ili male – ne smeju se više subvencionisati.
Pored toga posebna finansijska podrška mora biti usmerena domaćinstvama ili male kompanije koje su istovremeno i potrošači i proizvođači energije (prozjumerima) i energetskim zadrugama.
To bi značajno doprinelo proizvodnji električne energije tamo gde se ona i primarno koristi što stvara minimalne gubitke energije i povećava podršku javnosti ka energetskoj tranziciji.
Neophodno je da novi Zakon eksplicitno sadrži uslov kojim se ne mogu davati podsticaji onim projektima koji nisu usklađeni sa evropskim propisima za zaštitu životne sredine.
Kriterijumi za aukcije kojima bi se utvrdile cene podsticaja za elektrane moraju da isključuju izgradnju postrojenja u zaštićenim i osetljivim ekološkim područijima, a pored toga da svi projekti moraju da dobiju sve relevantne dozvole pre aukcije kako bi se osigurala visoka stopa realizacije projekata.
Zakon mora jasno da odredi ko će proveravati kompatabilnost sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, u kom koraku procedure je to neophodno i da jasno navede kako će zaustaviti ili zahtevati povraćaj subvencija za postrojenja koja ne ispunjavaju ove zahteve.
Novi zakon će takođe regulisati postojeće projekte i ugovore za otkup električne energije.
S obzirom na spomenute probleme mini-hidroelektrana, svi postojeći ugovori moraju biti revidirani.
Takođe treba proveriti da li su postrojenja dozvoljena i izgrađena u skladu sa srpskim zakonodavstvom.
Oni ugovori koji ove uslove ne ispunjavaju moraju biti poništeni.
Ukoliko Srbija pri izradi novog zakona ispoštuje ove mere onda ima mogućnost da razvije sistem podsticaja koji troškove svodi na minimum i da dobije poverenje javnosti za nastupajuću energetsku tranziciju.
Autori: Pippa Galop i Natalija Stojmenović
Izvor: kolumna je izašla 22. januara u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Janković: Vlast naprosto nema hrabrosti da se uhvati u koštac sa problemom nelegalne gradnje Savskog nasipa
Zdravko Janković, odbornik Zeleno-levog fronta kaže za Danas da kuće Tomislava Nikolića i njegovih sinova su primer bahatog ponašanja pojedinca iz ili bliskih vlasti koji zarad ličnog uživanja ugrožavaju bezbednost svih nas.
Jerinić: Ustavni sud tražio da se Skupština izjasni o Mrdićevim zakonima
Poslanica stranke Zeleno-levi front (ZLF) Jelena Jerinić saopštila je danas da je Ustavni sud zatražio od Skupštine Srbije mišljenje o setu pravosudnih zakona koji su usvojeni na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića.
Đorđević o razgovoru sa izvestiocima Saveta Evrope: Govorila sam o policijskoj brutalnosti, hapšenjima, zaštitniku građana…
Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević izjavila je danas FoNetu da je, u razgovoru sa izvestiocima Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), ukazala da se Zaštitnik građana ponaša kao "zaštitnik režima i zaštitnik policijske brutalnosti" i da je i na njegov predlog suspendovan zakon o rodnoj ravnopravnosti.
