Ne davimo Beograd čestita svim građanima i građankama Dan državnosti Srbije, Sretenje. Na ovaj dan, treba da se zapitamo šta mi to slavimo i šta nas ovaj značajni istorijski dan uči. Za nas je on podsećanje da su se naši preci izborili ne samo za nezavisnost Srbije, već i za ideje slobode, demokratije, ravnopravnosti, solidarnosti, ljudskih, ali i danas toliko neophodnih, socijalnih prava.
 
 
Ne davimo Beograd poziva sve građane Srbije da 15. februara 2021. godine s ponosom odaju počast našim velikim precima čija besmrtna dela toga dana slavimo i da nam se pridruže u borbi da našu zemlju vratimo na put Sretenjskog zaveta. Poruka koju su nam naši ustanički preci poslali iz Marićevića jaruge tog davnog 15. februara 1804. godine nije samo poruka borbe za slobodu.  Srpski narod je u svom, kako je to Andrić bolno opisao, dugom kretanju od klanja do oranja, morao mnogo puta da polaže svoje najbolje glave za slobodu. Srbija je nebrojeno puta pustošena ratovima. Naša tradicija poznaje mnoge primere junaštva, stradanja i požrtvovanja.  Ali, ono po čemu su Sretenjski junaci jedinstveni je poruka nepokolebljive vere u pobedu protiv nepravde, vere tih skromnih domaćina da njihova deca i njihovi unuci imaju pravo na budućnost i to budućnost ovde, na svojim ognjištima, u svojoj zemlji.  Oni su rešili da ostanu tu i da se izbore za svoju slobodu, za svoje pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini, da stvaraju društvo ravnopravnih i slobodnih građana.  Posle samo jedne generacije, u Kragujevcu se 15. februara 1835. godine donosi naš prvi ustav, ustav prožet slobodarskim duhom i zasnovan na najboljim demokratskim uzorima tadašnjeg sveta.  Tek izašla iz mraka otomanskog ropstva, još uvek mahom nepismena, ta naša seljačka, ustanička Srbija neustrašivo gleda u budućnost i veruje u sebe i svoju sposobnost da tu budućnost i ostvari.
 
 
I zato svaki put kada nas ubeđuju da mi ovde nemamo pravo na budućnost, već da se moramo držati samo svetle prošlosti, da za Srbiju nije sloboda i demokratija, da su ideje ravnopravnosti, solidarnosti i ljudskih, ali i socijalnih prava nama nešto strano i nametnuto, Ne davimo Beograd, mora,  sećajući se upravo naših Sretenjskih junaka i njihovog zaveta, da kao veliki srpski pesnik Milan Rakić uzviknemo Dobra zemljo moja, lažu! Mi nismo odustali od Sretenjskog zaveta i zato na ovaj Dan državnosti Srbije još jednom ponavljamo ono što smo naučili od tih naših predaka: ovo je naša zemlja, ovo je naš grad, ovde smo odlučili da ostanemo, ovde su naša deca za koju ćemo mi ovde obezbediti budućnost i od te borbe ne nameravamo da odustanemo, jer sem nas tu borbu nema ko da vodi. Srećan nam svima naš Dan državnosti! Čiji grad – naš grad, čija zemlja – naša zemlja!

Pročitaj i ovo:

Stojmenović za HBS: Zelene politike i solidarnost za pravednije društvo

Pre šest godina grupa građana i građanki nezadovoljnih načinom razvijanja glavnog grada udružila se i osnovala Inicijativu Ne davimo Beograd. Inicijativa je nastala kao lokalni društveni pokret koji je i institucionalno i vaninstitucionalno, učestvovanjem u javnim raspravama ali i građanskim protestima, ukazivao na štetnost projekata izgradnje Beograda na vodi da bi se tokom godina razvila u relevatnog političkog aktera koji se zalaže za razvijanje grada koji je u skladu sa potrebama njegovih stanovnika.

Dobrica Veselinović, panker koji voli da popravlja Beograd

U novom izdanju podcast-a „Život na srpskom”, Dobrica Veselinović daje odgovore na neka važna i neka manje važna pitanja: 1) kakav bi čovek trebalo da vodi prestonicu Srbije i čiji je "naš grad"; 2) odgovara na prozivke Gorana Vesića, ali i onih koji kažu da je previše fin za politiku; 3) otkriva kako živi i u čemu uživa kad ne popravlja Beograd; 4) o spomeniku Stefanu Nemanji, ali i o panku; 5) o javnom nadmetanju za kuću na Vračaru; 6) o pivu ispred dragstora, o gradskom prevozu; 7) o bajkama i "komadiću koji nedostaje" i još mnogo toga...