Ekstremni toplotni talas, isušene reke i stotine požara na deponijama i šumama širom Srbije su surova realnost klimatskih promena koje smo sami dozvolili.
Iako je država Srbija u prethodnom periodu usvojila niz strateških dokumenata, zakona i planova adaptacije, oni nažalost ostaju samo mrtvo slovo na papiru, jer se u našoj zemlji nastavljaju brutalno betoniranje, seča šuma, nebriga o vodnim resursima i uništavanje poljoprivrede, a sve zbog bogaćenja privilegovanih pojedinaca i grupa bliskih vlasti.
Klimatska politika mora biti vidljiva u načinu na koji gradimo gradove, upravljamo vodama, štitimo šume, proizvodimo energiju i podržavamo poljoprivredu. Zeleno-levi front u svom programu zbog toga predlaže pet ključnih mera za prilagođavanje Srbije klimatskim promenama.
Odbrana gradova od vrućina – umesto betoniranja svakog slobodnog metra, hitno je pokrenuti izmenu urbanističkih planova i obavezno uvođenje minimuma od 30% zelenih i poroznih površina koje upijaju kišnicu i hlade vazduh. Adaptacija i energetska sanacija javnih objekata, škola i vrtića postaju prioritet, a javni prevoz i bicikli standard za kretanje.
Energetska nezavisnost ljudi – država mora preusmeriti sredstva na masovne subvencije za građane za ugradnju solarnih panela na krovovima. Učenje na primerima Nemačke i Danske pokazuje da građani-proizvođači rasterećuju energetski sistem upravo leti kada je potrošnja za hlađenje najveća, čime sistem postaje otporniji na kolapse.
Jaka civilna zaštita – ne smemo čekati da šteta nastane i onda se baviti sanacijom. Umesto u EXPO, Nacionalni stadion i Rafale, zalažemo se za usmeravanje znatno većeg novca u lokalne jedinice civilne zaštite i strogo preventivno održavanje šuma, krčenje zapuštenog rastinja i masovnu edukaciju stanovništva o postupcima i ponašanju u ekstremnim situacijama.
Zaštita reka i 25% teritorije pod prirodnim dobrima – moramo prestati da krademo prostor rekama i prirodi bez kojih nema života, kao i zaustaviti gradnju u vodozaštitnim zonama, uz hitno povećanje površine zaštićenih prirodnih dobara na najmanje četvrtinu teritorije Srbije. Očuvane reke, šume i močvare su naša prava odbrana od posledica klimatskih promena.
Prelazak na organsku poljoprivredu otpornu na sušu – konvencionalna poljoprivreda iscrpljuje zemlju i vlagu. Uz podršku kakvu poljoprivrednici u EU već imaju, država mora pomoći i subvencionisati domaće proizvođače da pređu na agroekološke mere i organsku proizvodnju, obezbeđujući zdravu, lokalno proizvedenu hranu umesto zavisnosti od uvoza.
Izazovi sa kojima se suočavamo zahtevaju hitnu akciju. Bezbednost građana, sigurnost imovine, očuvanje vode i hrane moraju biti prioritet nad profitom privilegovanih investitora.
Pročitaj i ovo:
Zeleno-levi front i Solidarnost: Brisanje industrijskog nasleđa Pančeva je nedopustivo
Neodgovornom tranzicijskom politikom Azotara je dovedena do stečaja, a 2021. godine je za samo 5,5 miliona evra prodata novosadskoj kompaniji Promist, koja postrojenja Azotare primarno koristi kao skladišta. Promist je u periodu od 2021.godine do danas ostvario profit od desetina miliona evra koji se ne slivaju u budžet grada Pančeva, niti dovode do dobrobiti za grad, društvo i radnike.
Osam jeftinih trikova Jorgovanke Tabaković
"Povodom još jedne, četrnaeste godišnjice na čelu Narodne banke Srbije, iz centralne banke stiže obimno saopštenje preplavljeno procentima, milijardama i istorijskim rekordima. Poruka je uvek ista." Pročitajte više o tome u autorskom tekstu našeg Mladena Vitasa.
Požar u Deliblatskoj peščari je ispit odgovornosti na kome smo kao društvo pali, a posledice trpe i životinje
Požar u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“ naneo je neprocenjivu štetu flori i fauni, u još jednom primeru zakazivanja našeg sistema zaštite prirode. Više o tome pročitajte u autorskom tekstu naše Dušanke Stefanović Radisavljević.
