Aktivisti pokreta Ne davimo Beograd danas su napravili protestnu akciju ispred zgrade Vlade Srbije i velikim banerom SOLIDARNOST, uputili poruke podrške radnicima i radnicama FIAT-a.
Pokret Ne davimo Beograd podržava zahteve radnika i smatra da je obezbeđivanje socijalnih prava i zaštite svakoga od njih najvažniji zadatak države. Igranjem sa sudbinama radnika FIAT-a, država je još jednom pokazala da donosi odluke u interesu stranih investitora, umesto da radi u interesu radnica i radnika, građana Republike Srbije. Kada je potpisivala novi ugovor, država se obavezala da će uložiti 49 miliona evra, ali je propustila da u ugovor uključi plan i socijalni program za radnike i radnice FIAT-a. Po svemu što znamo, ovaj ugovor će biti još jedan u nizu štetnih ugovora koje je vlast potpisala, a sve u ime politike dovođenja stranih investitora, a na teret radnika. Znamo koliko ćemo novca dati stranoj kompaniji, ali ne znamo koliko ćemo i da li ćemo uopšte išta zaraditi.
Odgovorna vlast ne bi dozvolila da se fabrika u Kragujevcu uopšte nađe u ovakvoj situaciji i novi ugovor ne bi čekala ovoliko dugo da potpiše novi ugovor. Podsećamo, prvi ugovor sa FIAT-om je potpisan 2008. godine na 10 godina. Javnost nikada nije saznala šta u ugovoru stoji. Za sada, javnost nije saznala ni šta stoji u novom ugovoru, koji je potpisan u maju ove godine, prema kome bi država trebalo da izdvoji 49 miliona evra za proizvodnju novog modela električnog automobila u Kragujevcu.
Pokret Ne davimo beograd smatra da su zahtevi radnika i radnica opravdani i da bi država morala da obezbedi njihovo ispunjenje.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
