Kрајем септембра почело је бетонирање још једне зелене површине.

Овог пута у самом срцу Новог Београда. Због градње друге куле у Блоку 16, у суседном Блоку 13, оивиченом Улицом Ушће, те Булеварима Михаила Пупина и Николе Тесле, увелико трају земљани радови и припрема терена за нови, привремени паркинг простор за запослене из оближње куле ПЦ „Ушће“. На лицу места уочљиво је да градилиште није ограђено и адекватно обезбеђено, да не постоји табла са написаним подацима, иначе прописана важећим Законом о планирању и изградњи, да није позната површина опсега радова, да се стабла која сметају секу и тако даље. Све су ово алармирајући знаци да се догађа нешто што није у реду и у складу са законима.

Ова зелена површина некада је била уређена кривудавим стазама од беле ризле и осветљена слично дизајнираним светиљкама као код бившег СИВ-а. И дан-данас је могуће налетети на стубове старе расвете, као неме сведоке минулих времена. Према речима старих познавалаца историје овог новобеоградског краја, дизајн светиљки је највероватније радио архитекта Михајло Јанковић (1911-1976), аутор СИВ-а (у оквиру пројектног бироа „Стадион“) и куле ПЦ „Ушће“ (са Мирјаном Марјановић и Душаном Миленковићем). Овај податак, који је неопходно проверити и документовати, те поткрепити чињеницама путем научноистраживачких радова, даје нов поглед на некадашње уређење ове зелене површине поред СИВ-а, али и могућност преиспитивања значаја овог простора у историји града. Иако Блок 13 не улази у зону под претходном заштитом, он несумњиво припада Централној зони Новог Београда. И као таквог га треба посматрати у ширем просторном контексту. Подсећања ради, са обе стране СИВ-а, који је по тадашњим плановима био у Блоку 27, биле су зелене површине (Блокови 12 и 13), као јасан одраз симетрично постављених елемената урбанистичке композиције Централне зоне Новог Београда.

До половине седамдесетих година прошлог века на зеленој површини Блока 13 није било објеката. Тада настаје мала метеоролошка станица Природно-математичког факултета, која је служила за анализу климатских услова у суседном, новоизграђеном Блоку 21 у оквиру великог истраживачког подухвата групе стручњака из Центра за становање ИМС СРС-а. Резултат истраживања био је вредна и капитална студија „Kвалитет и карактеристике становања у Блоку 21 на Новом Београду“, објављена 1976. године. Станица, заштићена зеленилом (данас је ту депонија), страдала је приликом бомбардовања ПЦ „Ушће“ крајем априла 1999. године.

Kрајем осме деценије прошлог века почиње градња несуђеног Музеја револуције народа и народности Југославије према пројекту архитекте Вјенцеслава Рихтера (1917-2002) из 1961. године. Још осамдесетих година, подрумски постамент је постао стециште бескућника и локално сметлиште. Његова судбина је и дан-данас непозната.

Треба поменути да су била и два расписана анкетна конкурса, први 2008, а други 2016. године, који су требали да редефинишу овај простор и укључе га поново у саставни део живота Београђана. Међутим, на том простору ниче увелико паркинг привременог карактера. Живот је Београђане, у више наврата, научио да такви привремени објекти временом постају стални. Уколико Београд остане без још једне зелене оазе, можда не би било лоше размислити о промени имена града у Бетонград.

Аутор је универзитетски дипломирани инжењер архитектуре Горан В. Анђелковић

Извор: Данас, 12. октобар 2018. године

колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд