Sigurni glasovi i promašena ekonomija: Rastislav Dinić o povlačenju stranog kapitala na jugu Srbije

„Vlast na različite načine ide i preko onoga što je ekonomski neophodno kako bi se privukli strani investitori. Podilazi stranom kapitalu kako bi kupila političku podršku, a sve u cilju kršenja vladavine prava i demokratije u Srbiji”, ocenjuje za Mašinu poslanik Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić. Оsvrćući se na nedavna otpuštanja radnika i zatvaranja fabrika na jugu Srbije, Dinić napominje da je to rezultat nedostatka dugoročnog ekonomskog plana, te da građani sada plaćaju cenu.

Nekoliko kompanija na jugu Srbije, ali i širom zemlje, se nalaze pred zatvaranjem, ili su već ugašene. Prema pisanju medija, do sada je bez posla ostalo gotovo 2500 ljudi, a ta cifra bi mogla da poraste i na 5000 do kraja godine. Fabrika Leoni u Malošištu samo što nije, dok je Beneton još u aprilu „stavio katanac“.

Kako je prethodno za Mašinu ocenio predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović, situacija u kojoj se našao ekonomski tigar, odnosno država Srbija i njeni građani, je posledica neoliberalnog kapitalizma.

„Nisu te kompanije došle u Srbiju zato što žele da pomognu, već zato što su dobijale subvencije i povlastice od države. I ta priča će se nastaviti, nažalost”, rekao je Veselinović.

„Nismo razvijali nove industrije”

Rastislav Dinić, poslanik ZLF-a iz Niša, ocenjuje da je glavni problem u kojem se jug države našao posledica biranja rasta umesto razvoja, odnosno činjenice da se unutar države nisu razvijale nove industrije, važna znanja iliti kvalifikovaniji poslovi.

„Sve je više nezaposlenih ljudi, а sve manje novih investitora koji zapošljavaju. Sve što se dešava je prouzrokovano krizom nemačke autoindustrije te sada i mi trpimo posledice, a nemamo rezervni plan. Meni se čini da vlast često pokušava da skine odgovornost sa sebe kada kaže da mi tako živimo jer moramo, jer ta igra mora tako da se igra, da zemlje poput Srbije nemaju mnogo drugih opcija drugih. Tu naravno uvek ima i istine, ali mislim da je vrlo cinično time pravdati činjenicu da su oni imali 13 godina kako bi napravili plan ekonomskog razvoja. Međutim, građani Srbije nisu dobili ništa. Taj model koji mi imamo u Srbiji je zasnovan na tome da ste uvek na dnu. Čim se malo izdignete, ako se izdignete, opet se vratite dole, prosto to je taj začarani krug”, smatra Dinić.

Sagovornik Mašine ne želi da bagatelizuje otvaranje novih radnih mesta, te dodaje da otvaranje fabrika nije mala stvar i da je nekim ljudima to itekako značilo. Ali, kako kaže, vidi se da je sada ta dugoročna ekonomska strategija udarila u zid, te da je došlo vreme naplate.

„Režim će opet pokušati da reši problem na sličan način. Gradonačnik Niša već najavljuje dolazak nekih drugih stranih firmi. U suštini, to je presipanje i šupljeg u prazno. S druge strane, vlast na različite načine ide i preko onoga što je ekonomski neophodno kako bi se privukli strani investitori. Podilazi stranom kapitalu kako bi kupila političku podršku, a sve u cilju kršenja vladavine prava i demokratije u Srbiji”, izjavio je Dinić.

Ukazuje da se ugovori potpisani od strane Vlade sa stranim korporacijama stalno menjaju. Čak i, kako kaže, ugovori koji su inicijalno već bili izuzetno pogodni za strane investitore se dodatno menjaju u njihovu u korist.

„To već nije nešto što je ekonomska nužnost, to nije ni državna ni politička, to je nužnost samo opstanka ovog režima na vlasti. Taj višak investiranosti ove države u dobrobit stranog kapitala je zapravo nešto što je proizvod isključivo političke računice režima da ostane na vlasti i da pridobiju stranu podršku za to, ili da kupe bar neko vrstu okretanja glave od njihovih najgorih prekršaja”, rekao je Dinić.

Propagandne svrhe: Kontrola sigurnih glasova

Kada se pogledaju uslovi u kojima su ljudi radili u gorepomenutim i slični firmama, po pravili isti nisu bili na zavidnom nivou. Od niskih plata do ugovora na određeno, često je to bio modus operandi stranih investotira pri zapošljavanju. Takav je, naposletku, i bilo gde u svetu kada je u pitanju niskobudžetna iliti prljava industrija.

Dinić napominje da je, barem prema njegovim informacija, praksa da se radnici u takvom okruženju, a pogotovo sada kada su krenuli otkazi, ucenjuju za glasove na izborima. Kako kaže, takvi uslovi i takvo ekonomsko stanje su pogodni za kontrolu velikog broja tih ljudi. U suštini, on kaže da se prvenstveno takvi potezi koriste u propagandne svrhe.

„Vlast koristi otvaranje svih tih pogona, odnosno subvencionisanje stranih investitora kako bi velelepno otvarala nove fabrike, a uvek su u pitanju neke predizborne računice. Iako malo prejaka, možemo da povučemo paralelu se Železničkom stanicom u Novom Sadu i tragedijom koja se desila. A zašto je došlo do smrti svih tih ljudi? Zbog ubrzavanja rokova i korupcije, odnosno kako bi oni mogli da se slikaju tokom predizborne kampanje”, napominje sagovornik Mašine.

Kako dodaje, kada se pogleda situacija tokom prethodnih 13 godina, Dinić smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobar deo svoje izborne kampanje, odnosno svog imidža izgradio na tome što otvara nova radna mesta.

„U nekom trenutku oni su zaista igrali na kartu rasta, i to nije bila potpuna laž. Oni jesu zasnivali neku legitimaciju ili sopstvenu popularnost na ekonomskom rastu, na otvaranju radnih mjesta. Neki ljudi su i glasali za njih zbog toga. Međutim, to se sve urušava na naše oči i vlast ostaje potpuno bez legitimiteta. I sada imam utisak da oni više nemaju ni dugoročan plan kako da ostanu na vlast, nego bukvalno kalkulišu do 2027. godine, odnosno EXPA”, zaključuje Dinić.