Saučešće, tuga i poziv na drušvo bez nasilja

Pokret Ne davimo Beograd izražava iskreno saučešće porodicama žrtava današnjeg tragičnog događaja i pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Teško je zamisliti kako se osećaju deca i roditelji koji su prošli kroz ogromnu tragediju koja se danas dogodila. Saosećamo sa njihovim bolom i tugom.

Postoji nekoliko problema koji razaraju naše društvo i školsku zajednicu, a na čijem rešavanju moramo zajedno raditi i institucionalno reagovati. To su pre svega rasprostranjenost verbalnog i fizičkog nasilja u našim zajednicima, odbijanje da se ozbiljnije pozabavimo prevencijom nasilja, a pogotovo kod dece i mladih, kao i zaštitom njihovog mentalnog zdravlja. Međutim, ovde je nažalost sveprisutan i jedan drugi društveni problem, a to je izrazito laka dostupnost oružja i naoružanja u našem društvu. Ako je jedan četrnaestogodišnjak posegao za oružjem kao rešavanjem problema u školi i pri tome počinio višestruko ubistvo, onda bismo morali duboko da se zamislimo.

Srbija je peta država na svetu po broju građana koji poseduju oružje, po glavi stanovnika. Većina ovog oružja je neregistrovano i nelegalno. Držati oružje i municiju po ormanima iza peškira ili po fiokama ispod veša, nije neobično u našem društvu. Iako je postojeći zakon veoma restriktivan, i predviđa da se oružje mora držati u sefu koji je fizički pričvršćen, da se na svakih 5 godina mora vaditi zdravstveno uverenje, dokazati ugrožena bezbednost ili dostaviti potvrda o aktivnom učešću u sportskim gađanjima, a policija bi trebalo da vrši nasumične kontrole i kažnjava one koji se ne pridržavaju ovih standarda, nažalost je deci oružje dostupno preko roditelja.

U postkonfliktnom društvu kakvo je naše, mentalno zdravlje velikog broja ljudi je urušeno, pa nije samo pitanje da li ćemo smanjiti broj oružja i kazniti one koji ga nelegalno poseduju, već i šta ćemo da radimo sa psihičkim problemima koje veliki broj naših građana oseća, a deca nažalost nisu pošteđena.