Izjave Aleksandra Šapića da su Romi sami krivi za svoj težak položaj i da sami treba da odluče da li žele da žive po standardima civilizovanog sveta, pokazuju duboko nerazumevanje problema sa kojima se Romi svakodnevno suočavaju i generalno teškog položaja Roma u našem društvu. Činjenica da gradonačelnik Beograda ovakve izjave daje kao reakciju na smrt jednoipogodišnje devojčice koju je pregazio kamion na Karaburmi, pokazuju i potpuno odsustvo empatije i poštovanja za preminulu i njenu porodicu.
Gradonačelnik Šapić smatra da Romi nisu sami sa sobom rešili da li žele da žive po standardima jednog civilizovanog sveta, da su uslove u kojima živi većina građana i građanki romske nacionalnosti u Srbiji sami birali. Time je, zapravo, rekao da su Romi sami odgovorni za svoj položaj, što bi dalje značilo da su izabrali im se deca gaze ili stradaju u požarima.
Podsećamo, Romi i Romkinje spadaju u najsiromašnije i najviše diskriminisane građane i građanke u Republici Srbiji. Njihov prosečan životni vek je u Srbiji i dalje oko 48 godina, a tek svaka stota osoba romske nacionalnosti doživi preko 60 godina života, najmanje su zapošljavani, ograničen im je pristup zdravstvenoj zaštiti, romska deca i dalje u školama doživljavaju diskriminaciju. Sve su to uslovi koji romski narod održava u začaranom krugu siromaštva, a život u podstandarnim naseljima je samo deo problema.
Uprkos ovim sumornim podacima, u Srbiji i dalje postoje osobe, poput Aleksandra Šapića, koji se ne bore protiv rasizma i anticiganizma, već predrasude i mržnju prema Romima i sami raspiruju. Izjavnom da „Romi neće da žive u malim sredinama“, gradonačelnik pokazuje da su sve gradske vlasti do sada problem loših uslova života Roma u glavnom gradu želeli da reše prisilnim raseljavanjem. Nedostatak socijalnih stanova u Beogradu, Šapić opravdava neistinom da se Romi „ne zadržavaju dugo u stanovima koji im se dodeljuju i demoliraju ih“. Dodatno, izjavom da su „Romi ugrožavali bezbednost ljudi sa kojima žive, njihovih komšija koji su nam se žalili na njih“, Šapić pokazuje da on, kao ni gradska vlast , ne čine ništa u borbi protiv raslojavanja i etničke netrpeljivosti.
Politika Aleksandra Šapića je deo politike Republike Srbije koja raznim podzakonskim aktima onemogućava nasiromašnijima, među kojima ima najviše osoba romske nacionalnosti, dostojanstveni život bez gladi, pre svega uvodeći sistem socijalih karata kojom će mnogi korisnici biti isključeni iz sistema socijalne pomoći ( a koja iznosi 10.385 dinara mesečno) ukoliko, kao korisnici materijalne socijalne pomoći, obavljaju bilo kakav posao, uključivši i prikupljanje sekundarnih sirovina. Pored toga, lokalne samouprave donose odluke o kriminalizaciji rada najsoromašnijih, prikupljača sekndarnih sirovina po odluci vlasti Novog Sada, registrovanih nosača prtljaga na Beogradskoj autobuskoj stanici, po odluci Grada Beograda, itd.
Aleksandar Šapić je svojim izjavama pokazao da on lično mora da donese odluku da li želi da prihvati standarde civilizovanog sveta, poštujući različitost i ljudska prava.
Pročitaj i ovo:
Inflacija 2,7 odsto: Šta pada, a šta i dalje raste?
Pad međugodišnje stope ukupne inflacije sa 3,5 odsto (maj) na 2,7 odsto (juni) je pre svega statistički efekat poređenja, ne signal da je ekonomija stvarno usporila poskupljenja, pa se može definisati samo kao incident. Više o ovome pročitajte u autorskom tekstu našeg Mladena Vitasa.
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
