Izjave Aleksandra Šapića da su Romi sami krivi za svoj težak položaj i da sami treba da odluče da li žele da žive po standardima civilizovanog sveta, pokazuju duboko nerazumevanje problema sa kojima se Romi svakodnevno suočavaju i generalno teškog položaja Roma u našem društvu. Činjenica da gradonačelnik Beograda ovakve izjave daje kao reakciju na smrt jednoipogodišnje devojčice koju je pregazio kamion na Karaburmi, pokazuju i potpuno odsustvo empatije i poštovanja za preminulu i njenu porodicu.
Gradonačelnik Šapić smatra da Romi nisu sami sa sobom rešili da li žele da žive po standardima jednog civilizovanog sveta, da su uslove u kojima živi većina građana i građanki romske nacionalnosti u Srbiji sami birali. Time je, zapravo, rekao da su Romi sami odgovorni za svoj položaj, što bi dalje značilo da su izabrali im se deca gaze ili stradaju u požarima.
Podsećamo, Romi i Romkinje spadaju u najsiromašnije i najviše diskriminisane građane i građanke u Republici Srbiji. Njihov prosečan životni vek je u Srbiji i dalje oko 48 godina, a tek svaka stota osoba romske nacionalnosti doživi preko 60 godina života, najmanje su zapošljavani, ograničen im je pristup zdravstvenoj zaštiti, romska deca i dalje u školama doživljavaju diskriminaciju. Sve su to uslovi koji romski narod održava u začaranom krugu siromaštva, a život u podstandarnim naseljima je samo deo problema.
Uprkos ovim sumornim podacima, u Srbiji i dalje postoje osobe, poput Aleksandra Šapića, koji se ne bore protiv rasizma i anticiganizma, već predrasude i mržnju prema Romima i sami raspiruju. Izjavnom da „Romi neće da žive u malim sredinama“, gradonačelnik pokazuje da su sve gradske vlasti do sada problem loših uslova života Roma u glavnom gradu želeli da reše prisilnim raseljavanjem. Nedostatak socijalnih stanova u Beogradu, Šapić opravdava neistinom da se Romi „ne zadržavaju dugo u stanovima koji im se dodeljuju i demoliraju ih“. Dodatno, izjavom da su „Romi ugrožavali bezbednost ljudi sa kojima žive, njihovih komšija koji su nam se žalili na njih“, Šapić pokazuje da on, kao ni gradska vlast , ne čine ništa u borbi protiv raslojavanja i etničke netrpeljivosti.
Politika Aleksandra Šapića je deo politike Republike Srbije koja raznim podzakonskim aktima onemogućava nasiromašnijima, među kojima ima najviše osoba romske nacionalnosti, dostojanstveni život bez gladi, pre svega uvodeći sistem socijalih karata kojom će mnogi korisnici biti isključeni iz sistema socijalne pomoći ( a koja iznosi 10.385 dinara mesečno) ukoliko, kao korisnici materijalne socijalne pomoći, obavljaju bilo kakav posao, uključivši i prikupljanje sekundarnih sirovina. Pored toga, lokalne samouprave donose odluke o kriminalizaciji rada najsoromašnijih, prikupljača sekndarnih sirovina po odluci vlasti Novog Sada, registrovanih nosača prtljaga na Beogradskoj autobuskoj stanici, po odluci Grada Beograda, itd.
Aleksandar Šapić je svojim izjavama pokazao da on lično mora da donese odluku da li želi da prihvati standarde civilizovanog sveta, poštujući različitost i ljudska prava.
Pročitaj i ovo:
Narodni poslanici i članovi Zeleno-levog fronta u Zaječaru
Narodni poslanici, aktivisti i članovi Zeleno-levog fronta, na čelu sa kopredsednicom ZLF, Biljanom Đorđević, pridružili su se danas u Zaječaru izbornoj kampanji od vrata do vrata. Za lokalne izbore, raspisane za 8. jun ove godine, Zeleno-levi front pruža punu podršku opozicionoj listi “Promena u koju verujemo - Uglješa Đuričković - Dragana Rašić“ koja izlazi na izbore za Skupštinu grada Zaječara.
Jezive pretnje lokalnog SNS nasilnika narodnom poslaniku ZLF Bogdanu Radovanoviću, podneta krivična prijava
Nakon današnje burne sednice Skupštine opštine Požega, narodni poslanik Zeleno-levog fronta i odbornik u SO Požega Bogdan Radovanović je preko telefona dobio pretnje od Mića Dabića, lokalnog požeškog biznismena bliskog vladajućoj stranci, koji je od ranije poznat po nasilničkom i agresivnom ponašanju.
Osuđujemo nasilje režimskih batinaša prema opoziciji u Skupštini opštine Kraljevo
Današnji incidenti u SO Kraljevo, gde su se odbornici i odbornice opozicionog Lokalnog fronta srčano borili za reč na govornici sa članovima privatnog obezbeđenja i pritom zadobili ozbiljne telesne povrede pokazuje stvarne mere represije prema onima koji ne pripadaju režimskoj eliti i ne učestvuju u njihovim koruptivnim aktivnostima.
