Izjave Aleksandra Šapića da su Romi sami krivi za svoj težak položaj i da sami treba da odluče da li žele da žive po standardima civilizovanog sveta, pokazuju duboko nerazumevanje problema sa kojima se Romi svakodnevno suočavaju i generalno teškog položaja Roma u našem društvu. Činjenica da gradonačelnik Beograda ovakve izjave daje kao reakciju na smrt jednoipogodišnje devojčice koju je pregazio kamion na Karaburmi, pokazuju i potpuno odsustvo empatije i poštovanja za preminulu i njenu porodicu.
Gradonačelnik Šapić smatra da Romi nisu sami sa sobom rešili da li žele da žive po standardima jednog civilizovanog sveta, da su uslove u kojima živi većina građana i građanki romske nacionalnosti u Srbiji sami birali. Time je, zapravo, rekao da su Romi sami odgovorni za svoj položaj, što bi dalje značilo da su izabrali im se deca gaze ili stradaju u požarima.
Podsećamo, Romi i Romkinje spadaju u najsiromašnije i najviše diskriminisane građane i građanke u Republici Srbiji. Njihov prosečan životni vek je u Srbiji i dalje oko 48 godina, a tek svaka stota osoba romske nacionalnosti doživi preko 60 godina života, najmanje su zapošljavani, ograničen im je pristup zdravstvenoj zaštiti, romska deca i dalje u školama doživljavaju diskriminaciju. Sve su to uslovi koji romski narod održava u začaranom krugu siromaštva, a život u podstandarnim naseljima je samo deo problema.
Uprkos ovim sumornim podacima, u Srbiji i dalje postoje osobe, poput Aleksandra Šapića, koji se ne bore protiv rasizma i anticiganizma, već predrasude i mržnju prema Romima i sami raspiruju. Izjavnom da „Romi neće da žive u malim sredinama“, gradonačelnik pokazuje da su sve gradske vlasti do sada problem loših uslova života Roma u glavnom gradu želeli da reše prisilnim raseljavanjem. Nedostatak socijalnih stanova u Beogradu, Šapić opravdava neistinom da se Romi „ne zadržavaju dugo u stanovima koji im se dodeljuju i demoliraju ih“. Dodatno, izjavom da su „Romi ugrožavali bezbednost ljudi sa kojima žive, njihovih komšija koji su nam se žalili na njih“, Šapić pokazuje da on, kao ni gradska vlast , ne čine ništa u borbi protiv raslojavanja i etničke netrpeljivosti.
Politika Aleksandra Šapića je deo politike Republike Srbije koja raznim podzakonskim aktima onemogućava nasiromašnijima, među kojima ima najviše osoba romske nacionalnosti, dostojanstveni život bez gladi, pre svega uvodeći sistem socijalih karata kojom će mnogi korisnici biti isključeni iz sistema socijalne pomoći ( a koja iznosi 10.385 dinara mesečno) ukoliko, kao korisnici materijalne socijalne pomoći, obavljaju bilo kakav posao, uključivši i prikupljanje sekundarnih sirovina. Pored toga, lokalne samouprave donose odluke o kriminalizaciji rada najsoromašnijih, prikupljača sekndarnih sirovina po odluci vlasti Novog Sada, registrovanih nosača prtljaga na Beogradskoj autobuskoj stanici, po odluci Grada Beograda, itd.
Aleksandar Šapić je svojim izjavama pokazao da on lično mora da donese odluku da li želi da prihvati standarde civilizovanog sveta, poštujući različitost i ljudska prava.
Pročitaj i ovo:
Kozma: Zar je Srbiji kao ekonomskom tigru potreban hotel Trampovog zeta za privredni razvoj?
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma upitao je danas u Skupštini Srbije, tokom rasprave o zakonu za rušenje zgrada Generalštaba, kako to da je vladajućoj koaliciji potreban hotel Trampovog zeta na mestu tih zgrada, koji bi uticao na privredni razvoj Srbije, kada tvrde da je država ekonomski tigar.
“Režim se takmiči u boli s majkom koja je izgubila sina, mladi porazili Vučića”: Đorđević o dešavanjima ispred i u parlamentu
"Teško je objasniti ponašanje iz 'ćacilenda' prema jednoj majci koja je izgubila sina, a jasno je da je bilo potrebno napraviti jednu buku, da se prikrije komemorativni skup 1. novembra, kao i pljačka koja se dešava u parlamentu o Generalštabu" - tako kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević opisuje situaciju koja se dešava ispred i u Skupštini Srbije.
Jerinić: Dok su ovi ljudi na vlasti nema ništa od ispravnog biračkog spiska
U Skupštini Srbije na red dolazi glasanje o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku po sugestijama i CRTE i Evropske unije. Međutim, „ukoliko bi SNS i SPS počeli da sprovode izmenjen zakon o biračkim spiskovima, oni bi time direktno sebi stavili lisice na ruke“. smatra poslanica ZLF-a Jelena Jerinić
