Govoreći o najavi odlaska članice Predsedništva Zavetnika u Bogovađu, gde se u migrantskom centru dogodio incident, Robert Kozma, član Malog veća Inicijative Ne davimo Beograd, ističe da nikome nije u interesu da se propagira nasilje, poziva na linč ili proterivanje migranata i tražilaca azila iz Srbije. Prema njegovim rečima, iskustvo nas je naučilo da oni koji sebe proglašavaju za zaštitnike nacije i hrane se tuđim strahom, nikada nisu učinili ništa dobro za Srbiju.
– U centru u Bogovađi su smešteni maloletni migranti i tražioci azila, bez roditeljskog staranja, koji su veoma dugo na migrantskom putu i emocionalno uzrujani i iscrpljeni. Kako bi se na adekvatan način poštovali zakoni naše zemlje i međunarodne konvencije na koje smo se obavezali i istovremeno poštovala prava i obaveze tražilaca azila i migranata, potrebno je da nadležni radnici budu adekvatno obučeni, podržani i senzibilisani za rad sa tinejdžerskom populacijom koja je u specifičnom, nezavidnom položaju, kao i da se uloži više resursa i energije kako bi se omogućila zdravstvena i pravna pomoć onima kojima je potrebna. Takođe, ne sme se dozvoliti podsticanje agresivnosti i upotreba prekomerne sile od strane radnika obezbeđenja, o čemu svedoči snimak iz istog centra iz maja ove godine – kaže Kozma.
Pročitajte ceo tekst koji je u Danasu objavljen pod naslovom Na rečima svi protiv raspirivanja napetosti.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
