-Nažalost, vladajući režim koristi dve verzije istog neodgovornog pristupa u vezi sa pitanjem života građana na Kosovu. Jednom govore da pobeđujemo sa 5:0, šta god to značilo, i prikazuju Vučića kao glavnog golgetera, a drugi put kao u dogovoru sa vladajućim režimom u Prištini raspiruju nacionalističku retoriku u kojoj se obavezno ona druga strana proziva da je odgovorna za nacionalističke ispade. Nažalost, njihovu neodgovornost plaćaju pre svega Srbi sa Kosova, ali i svi drugi građani Kosova i Srbije, navodi Robert Kozma iz Ne davimo Beograd povodom obraćanja javnosti direktora Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petra Petkovića.
Kozma kaže da uspostavljanje Zajednice srpskih opština jeste preko potrebno, ali je istovremeno i za sve naše građane potrebno da budu pravovremeno i odgovorno upućeni u trenutno stanje pregovora između Beograda i Prištine, što bi značilo da se u medijima vodi dijalog o mogućnostima i potencijalnim rešenjima za životna pitanja građana Kosova i Srbije, kao što su sloboda kretanja u prostoru Zapadnog Balkana i Evrope, saradnji policija i pravosuđa, pravnoj zaštiti i sigurnosti svih građana na Kosovu, uspostavljanje odgovorne energetske politike.
Jedan od način rešavanja jeste uključivanje opozicionih aktera i civilnog društva u dijalog, kako bi se vladajućem režimu oduzeo monopol tumačenja situacije na Kosovu i u odnosu Srbije i Kosova, kaže Kozma.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
