Režimsku bržu, jaču i bolju rekonstrukciju i izgradnju, Srbija plaća životima radnika

Zeleno-levi front izražava duboko žaljenje povodom pogibije radnika na gradilištu železničke stanice u Subotici i upućuje iskreno saučešće njegovoj porodici, prijateljima i kolegama.

Nažalost, još jednom svedočimo tragičnim posledicama sistematske korupcije i zanemarivanja bezbednosti na radu. Srpska napredna stranka čak i nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 građana nije ništa naučila, niti je promenila obrazac ponašanja.

Nastavljaju sa istim modelom neodgovornog upravljanja, u kojem građani i radnici plaćaju najveću cenu. Ovo je četvrti radnik koji je poginuo prilikom obavljanja radne aktivnosti od početka rekonstrukcije pruge između Novog Sada i Subotice, a ukupno dvadeseta žrtva ovog projekta. I ponovo je do gubitka života radnika došlo jer izvođači radova ne poštuju propise zaštite na radu i ne omogućavaju obavezne adekvatne uslove bezbednosti za radnike.

Zeleno-levi front Subotica ovim putem skreće pažnju javnosti jer smo već obavestili nadležne inspekcije grada Subotice, Republičke inspekcije i stručne službe inženjerske komore Srbije da se brzo izvrši detaljan pregled celokupnog podvožnjaka u Bajnatskoj ulici u Subotici kako bi se izbegle moguće neželjene posledice.

Infrastruktura železnica Srbije, kao odgovorna ugovorna strana i naručilac poslova obnove pruge, morala je da omogući transparentnu kontrolu svih radova na obnovi pruge i železničkih stanica na toj pruzi, odmah nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto toga, meseci su izgubljeni u ping-pongu prebacivanja odgovornosti između Infrastrukture železnice Srbije, nadležnog ministarstva, izvođača radova i kompanija koje su sprovodile nadzor na radovima i njihovom zajedničkom pokušaju da traženu dokumentaciju sakriju od javnosti. U slučaju stanice u Novom Sadu, utvrđeno je da je rešenje kojim se potvrđuje prijava početka radova na staničnoj zgradi i na osnovu kojeg bi inspekcija zvanično saznala da na stanici uopšte počinju radovi, stiglo je tek posle pada nadstrešnice, tri godine nakon početka radova. Posledica takvog bežanja od sopstvene krivične odgovornosti je nažalost još jedna pogibija radnika, na još jednom gradilištu, ovog puta šezdesetpetogodišnjaka koji je bio angažovan na izvođenju radova na železničkoj stanici u Subotici. Još jedan šezdesetpetogodišnji radnik je istom prilikom zadobio opasne povrede i lekari se bore za njegov život.

U društvu u kojem propisi više nalikuju spisku lepih želja nego obaveznim uslovima, društvu u kom se gradilišta otvaraju bez prijave radova, nadzora, a odgovornost nikada ne doseže do onih na vrhu, tragedije postaju pravilo, a ne izuzetak. Institucije ove vlasti život radnika tretiraju kao potrošnu robu, a investitore kao nedodirljive, pa tako do sada nije utvrđena jasna odgovornost ni za jednu nesreću u kojoj su narušeni ili izgubljeni životi radnika i radnica u Srbiji.

Institucije će početi da rade svoj posao tek kada razvlastimo režim koji ih je sistemski obesmislio. Do tada, one pod pritiskom interesnih grupa, ostaju nemoćne da zaštite osnovna prava, pa čak i živote običnih ljudi.

Zeleno-levi front ostaje čvrsto posvećen borbi za bezbedne uslove rada, zaštitu radnika i radnica i sistem u kojem se životi ne gube zbog nemara nadležnih.