Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi je stigao u skupštinsku proceduru bez adekvatne javne rasprave, a vlast odmah po usvajanju namerava da predloži izmene ustava. Ovakav način izmene ustava bi Aleksandru Vučiću mogao da posluži da u bliskoj budućnosti poveća mogući broj svojih mandata na mestu predsednika Srbije, ali i manipulacije sa štetnim projektima poput Rio Tinta. Osim toga, stručna javnost upozorava da će referendumi po ovakvim rešenjima olakšati zloupotrebu vlasti na raznim frontovima.

Na konferenciji su govorile: Violeta Beširević, redovna profesorka ustavnog prava Univerziteta Union, članica CEPRIS-a, Jelena Jerinić, redovna profesorka Univerziteta Union, članica Pravnog tima Ne davimo Beograd, Biljana Đorđević, docentkinja Fakulteta političkih nauka, članica Malog veća Ne davimo Beograd

Pokret Ne davimo Beograd široj javnosti predstavlja moguće pogubne posledice Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Na jučerašnjoj konferenciji za štampu je istaknuto da vlast namerava da ukine cenzus od 50 odsto izašlih, tako da ne bi morala da objašnjava biračkom telu suštinu izmene ustava, a kasnije i drugih pitanja na referendumima, jer onda nema potrebe da ih motiviše da glasaju.

Još jedan element otuđivanja politike od ljudi su predloženi visoki troškovi za overu potpisa za referendume na lokalnom, pokrajinskom ili državnom nivou. Ovakav zakon treba da podstiče, a ne da sputava učešće u političkom životu, koje je jedan od glavnih principa na kojima počiva program pokreta Ne davimo Beograd.

Govornice na konferenciji za medije su podvukle da su u autokratiji kakva je u Srbiji, bez postojanja uslova za slobodne i poštene izbore, uslovi za održavanje referenduma jednako loši ako ne i gori.

Osim toga, mnoge važne preporuke Venecijanske komisije su ignorisane, na primer da se prvi referendum sprovede najmanje godinu dana po izmeni zakona, a ovde će se po svoj prilici to desiti u roku od par meseci, i to pred opšte i beogradske izbore.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je model za dalje zloupotrebe

Članica Malog veća pokreta Ne davimo Beograd Biljana Đorđević navela je da je donošenje zakona bez javne rasprave, uz njegovo stupanje na snagu dan nakon objavljivanja i najavu raspisivanja ustavnog referenduma nekoliko dana kasnije, pokazna vežba kako će režim na čelu sa Aleksandrom Vučićem dalje menjati uređenje vlasti.

“Imamo razloga da verujemo da će ne samo nadolazeće promene u oblasti pravosuđa, kojima se izvršna i zakonodavna vlast ne odriče direktnog političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca, već i neke naredne ustavne promene, ići u smeru demontaže čak i ovakve, fasadne ustavne demokratije”, izjavila je i upozorila da bi navedenim putem aktuelni predsednik mogao da obezbedi povećanje broja mandata na toj funkciji. Promenama ustava su se na sličan način poslužili premijer Mađarske Viktor Orban i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, podsetila je Đorđević, koja je docentkinja Fakulteta političkih nauka, i nazvala to autokratskim legalizmom.

Ona je pozvala vlasti da sprovede istinsku javnu raspravu o predlogu zakona. “Ukoliko to ne uradi, postaće jasno da nas čekaju tektonske ustavne promene koje će režim pokušati da podvali građanima”, kaže Biljana Đorđević.

Ne treba potcenjivati moć odlaganja

U predlogu zakona stoji da on stupa na snagu jedan dan nakon objavljivanja, što je u suprotnosti sa ustavom, koji predviđa osam dana, a samo izuzetno ranije ako postoje naročito opravdani razlozi. “Naročito opravdan razlog nije – nismo upeli da uradimo 15 godina, pa nam sad posebno znači tih 8 dana’’, podsetila je Jelena Jerinić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union i članica pravnog tima pokreta Ne davimo Beograd.

Unapređenja postoje, ali su ovim predlogom učinjeni i koraci unazad, zbog čega ovaj zakon neće podstaći širu primenu narodne inicijative, posebno na lokalnom nivou, izjavila je.

Srbija i Mađarska su primeri kako populistički režimi s dvotrećinskom podrškom u parlamentu koriste demokratske mehanizme za podrivanje demokratije, po rečima Violete Beširević, redovne profesorke ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i članice Centra za pravosudna istraživanja – Cepris.

Ona je podvukla da je važeći Zakon o referendumu iz 1994. godine i da ga je trebalo uskladiti s ustavom iz 2006. čim je stupio na snagu. Umesto toga se čekalo 15 godina, da bi ga vlast sada ekspresno progurala, dodala je Beširević.

“Ne treba potcenjivati moć odlaganja donošenja zakona ili sudskih odluka, na primer, što Ustavni sud Srbije često radi u politički osetljivim situacijama. Poigravanje sa vremenom usvajanja zakona je jedna od taktika vladajućeg režima. Proticanje vremena omogućava status kvo”, navela je.

Pogledajte ceo tok konferencije za medije na linku.

Pročitaj i ovo: