Radomir Lazović za NIN: Brisel zahteva suštinske promene ili će biti ugrožen evropski put Srbije

U Briselu su stvari jasne. Mi smo donekle i iznenađeni količinom informacija koje funkcioneri Evropske unije imaju o problemima sa kojima se susreće demokratija u Srbiji. Oni su upoznati s time kako je izgledala izborna prevara, znaju da je sprovedena najbrutalnija krađa i mi više s njima ne govorimo o tome šta se desilo, nego kako da suštinski promenimo stvari u Srbiji, kaže u intervjuu NIN-u Radomir Lazović, koji je kao član delegacije izborne liste Srbija protiv nasilja (SPN) bio u Briselu na razgovorima sa predstavnicima Unije.

Kako su protekli vaši poslednji razgovori u središtu EU?

Mi smo o situaciji u Srbiji, odnosno krizi posle izborne krađe, razgovarali sa visokim predstavnicima EEAS (European External Action Service) koji se bave spoljnom politikom Unije, sa gospodinom Lajčakom, gospodinom Milerom iz Evropske komisije, sa mnogim najvišim zvaničnicima… U Briselu su stvari jasne, prvo je Vlada Srbije pozvala međunarodne posmatrače OEBS-a, ODIHR-a, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, tu su bili i domaći posmatrači Crte, svi oni su uradili izveštaje i mi smo dobili uveravanja da su u EU najozbiljnije shvatili da je došlo do mnogostrukog kršenja zakona i izborne volje građana.

Imali smo i rezoluciju Evropskog parlamenta u kojoj se jasno govori o tome šta se desilo na izborima. Potpuno je jasno da ljudi u EU žele da se nešto u Srbiji promeni. Uverili su nas da, ukoliko do promena ne dođe, onda je zaista pitanje da li ima govora o daljim evrointegracijama Srbije i otvaranju novih klastera.

Šta su naredni koraci vaše koalicije?

Mi ćemo nastaviti, a nismo ni na pola puta, da razgovaramo sa predstavnicima EU, ali i pojedinačno sa predstavnicima zemalja članica Unije, kako bismo u narednom periodu pokušali da iskoristimo energiju i želju da se nešto promeni. Razgovaramo sa našim evropskim partnerima da se ne dozvoli da Srbija od demokratije, ili barem od želje za demokratijom, skrene u pravcu autoritarne države u kojoj Vučić drži sve konce.

Šta očekujete da će biti naredni potezi EU po pitanju izbora u Srbiji?

Procesi su već počeli. Ne govorimo o nečemu šta će biti u budućnosti, oni su već duboko uključeni u istraživanje izbornih manipulacija. Posle izveštaja ODIHR-a biće novih, jasnih stavova o izbornoj krađi, a očekujem i da ćemo uskoro imati posetu predstavnika Evropske komisije, koju smo tražili.

Mislite li da će se nakon izveštaja ODIHR-a nešto promeniti i pokrenuti kad je reč o izborima? Hoće li uslediti pritisak na vlast da pristane na ponavljanje izbora?

Mi smo razgovarali o tome koji su najbolji načini da se dođe do promena u Srbiji. Tu je istraga izborne krađe jedan nivo, ali je mnogo važnije da dođe do promena kako se ovo više ne bi ponovilo. Istraga je važna kako bismo utvrdili odgovornost za sve što se desilo, a posebno za ovaj inovativni, brutalni vid krađe prekrajanjem biračkog spiska. Ali za nas je mnogo važnije da dođemo do promena koje neće dozvoliti da na sledećim izborima oni mogu da ponove ovako nešto. Postoji dovoljno dokaza za krađu, ali je važnija od istrage sama promena. Obratili smo se Evropskom parlamentu i tu pre očekujemo međunarodnu misiju, nego od Evropske komisije (EK), ali ćemo i od EK tražiti da se i formalnim putem uključi u proces pronalaženja rešenja za krizu u Srbiji.

Šta ako vlast u Beogradu odbije međunarodnu istragu?

Dobili smo uveravanja od EK da bi svako nepristajanje vlasti, ne samo na istragu, nego i na suštinske promene, bilo shvaćeno kao sklizavanje s puta evropskih integracija. Oni već sada, i bez istrage, traže da se ispune svi zahtevi ODIHR-a, što tražimo i mi, ali posebno ono što se odnosi na birački spisak.

Predsednik Vučić je izjavio da su u Rezoluciji EP laži, ali i da čeka OEBS-ov (ODIHR) izveštaj pre nego što najavi bilo kakve poteze. Kako to tumačite?

Vučić pokušava da kupi vreme i zbog toga govori da ga ne zanima Rezolucija EP. Ali za Rezoluciju EP je glasao 461 poslanik, među kojima su i oni koji su mu tradicionalno davali podršku, dakle ne samo poslanici zelenih i liberala, već i socijaldemokrate , ali i poslanici Evropske narodne partije. Za Rezoluciju su glasali i poslanici Makrona, Micotakisa, Sančeza… Postignut je skoro pa konsenzus da je u Srbiji bilo velike izborne krađe. Ako to Vučića ne zanima, mi smo kao društvo u velikom problemu.

Šta mislite o uslovima za izbore koje je zatražila organizacija Proglas? Da li su to uslovi na koji pristajete ili, ipak, kao političar, imate još neki zahtev za naredne izbore?

Hteo bih ovom prilikom da se zahvalim Crti na ogromnom poslu koji su uradili na dokazivanju izborne prevare, ali i svim drugim organizacijama civilnog društva koje su u ovoj situaciji pokazale zašto su važne. S druge strane, zahvaljujem se i Proglasu na zahtevima koje su izneli i koje apsolutno podržavamo. Mi kao opozicija smo saglasni sa zahtevima Proglasa i Crte, oni se poklapaju i sa našim zahtevima, koje smo mi produbili do tehničkog nivoa kako bismo došli do konkretnih promena.

Pomenuli ste nedavno takozvani Pribeov izveštaj, kojim je rešena politička kriza u Severnoj Makedoniji, kada se došlo do sporazuma koji su potpisali lideri četiri najveće stranke. Da li mislite da bi vlast u Srbiji pristala na sličan sporazum?

Mi smo razgovarajući u EK i EEAS-u došli do saglasnosti da je neophodno napraviti izveštaj koji bi ličio na Pribeov jer je Srbija u velikom problemu sa vladavinom prava. Takav izveštaj zahteva više vremena da se napravi, ali smo naišli na spremnost da se tako nešto uradi. Meni je veoma drago zbog toga, jer mi želimo dugoročno partnerstvo sa EK i EP na rešavanju naših problema zato što smatramo da su oni naši prirodni saveznici. Ali važno je podsetiti da smo se mi prvo obratili svim domaćim institucijama, izbornim komisijama, policiji, sudovima, i na kraju i Ustavnom sudu, da smo učinili sve što smo mogli da naše institucije pokažu da je izborna krađa neprihvatljiva. Ceo svet je video krađu, sve međunarodne institucije su govorile o tome, a mi se nalazimo u situaciji da naše pravosuđe ćuti. Zbog toga je neophodno da uradimo i ovakvu vrstu izveštaja, kao Pribeov, koji bi govorio upravo o nepostojanju vladavine prava u Srbiji.

Često se iz opozicije čuje “oslobodićemo medije”, vi ste pominjali RTS. Kako će opozicija „osloboditi“ medije tehnički, na uređivačku politiku privatnih medija je gotovo nemoguće uticati, a i za RTS bi bila potrebna neka vrsta leks specijalisa.

U našim zahtevima, koji se oslanjaju na zahteve Crte i na ono što je Proglas rekao, navodimo i načine za ostvarivanje pluralizma u medijima. Jedan od načina je da zastupljenost političara na RTS bude proporcionalna udelu stranaka u parlamentu, i to je primer dobre prakse, tako nešto postoji u Nemačkoj, recimo. To su prakse razvijenih demokratija. Mi ćemo insistirati na tome da naši mediji ne izgledaju ovako, ni RTS, ali ni privatni mediji, koji imaju odgovornost pred zakonom da obezbede pluralizam i informisanje građana.

Kakvi su danas odnosi u koaliciji Srbija protiv nasilja? Ima li možda razgovora o tome da se saradnja podigne na viši nivo, da se poveća stepen integracije, a možda i potpuno ujedinjenje u jednu stranku, sa 25 odsto podrške građana?

Mi smo u koaliciji SPN bili upućeni jedni na druge zbog neprijateljske atmosfere u Skupštini u proteklih godinu i po dana, zatim smo zajedno organizovali proteste nakon masovnih ubistava koja su zaista duboko potresla naše društvo i izašli smo zajedno na izbore. Ostvarili smo najbolji rezultat na parlamentarnim izborima u poslednjih 12 godina, a u Beogradu smo pobedili, ali nam je pobeda oteta. Očigledno je da postoji razlog za saradnju i mislim da je to dobro. S druge strane, naše organizacije se razlikuju i mi te razlike ne sakrivamo, već ih koristimo kao prednost kako bi što više ljudi glasalo za našu koaliciju. Nisam siguran da bi nam u interesu bilo neko ujedinjavanje u jednu političku organizaciju, ali mi iz Zeleno-levog fronta (ZLF) ćemo biti posvećeni tome da očuvamo koaliciju.

Gde su političke razlike između Zeleno-levog fronta i ostalih stranaka i pokreta koji čine koaliciju Srbija protiv nasilja?

Pored tema kojima se bavimo zajedno u koaliciji, a to su borba protiv nasilja, borba protiv kriminala i korupcije i borba protiv teškog života građana, mi u ZLF ćemo se u narednom periodu baviti više onim što je naš glavni fokus, a to su očuvanje životne sredine, energetska efikasnost, održivi razvoj, odbrana prirodnih dobara, kao i borba za socijalnu jednakost, protiv socijalne i ekonomske nepravde, borba za smanjenje stope ekonomskih nejednakosti po kojoj je Srbija jedna od prvih u Evropi. Ali sada smo zajedno sa svima u borbi za fer izborne uslove, slobodu medija i vladavinu prava.

Vlast za EKSPO kaže da je razvojna šansa za Srbiju, a njeni protivnici da će to biti promocija režima…

Možda bi u nekoj drugoj državi EKSPO-a mogao biti iskorišćen za napredak, ali u Srbiji to nije slučaj jer je ovo visoko koruptivni projekat namenjen da se javna sredstva isisaju u privatne džepove ljudi bliskih SNS-u. Nama je to potpuno jasno, a mi ćemo kao poslanička grupa Zeleno-levog fronta predložiti formiranje skupštinske komisije za istraživanje korupcije na ovom projektu. Na tome rade kolege iz ZLF Natalija Stojmenović i Robert Kozma.

Da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji?

Što se tiče Zeleno-levog fronta, mi smatramo da Srbija treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, i to ne samo po pitanju odnosa prema Rusiji, već i po svim drugim pitanjima. Smatramo da bi to bilo korisno za Srbiju, jer želimo da budemo deo evropske familije.

Šta će biti u petak na sednici Skupštine Beograda.

Očekujem da naši odbornici i odbornice još jednom pokažu otpor pokradenim izborima, imam puno poverenje u njih i smatram da su oni ljudi koji bi ovaj grad mogli da vode u pravcu dobrom za Beograd i naše građane, u pravcu da se ulaže u javna dobra, a da se ne uništavaju prirodna dobra. Naši odbornici će pružiti otpor samovolji Aleksandra Vučića i njegovoj nameri da otme pobedu opozicije u Beogradu.

Hoćemo li u petak dobiti novu vlast ili će privremeni organ nastaviti da vodi grad?

To niko ne zna. Postoji velika šansa da imamo ponovljene izbore u Beogradu, ali pravo pitanje nije da li je Vučić pokrao izbore, već da li ćemo na sledeće izbore moći da izađemo pod fer uslovima.

Francusko-nemački plan bi mogao da bude dobar ako…
Pitanje Kosova i Metohije je jedno od najtežih pitanja u Srbiji. Ima li rešenja i kako bar krenuti prema njemu?

U koaliciji Srbija protiv nasilja nemamo jedinstven stav po ovom pitanju, ali nam je budućnost građana Kosova, odnosno posebno građana srpske nacionalnosti, najvažnije pitanje. Što se tiče Zeleno-levog fronta, mi smatramo da bi nemačko-francuski predlog mogao da bude dobar ukoliko bi on podrazumevao formiranje Zajednice srpskih opština i suštinsku zaštitu prava Srba i našeg kulturnog nasleđa, a zatim i suštinsku autonomiju u oblastima zdravstva, obrazovanja, lokalne samouprave…

Beba ne može da se vrati na pravi put
U čuvenom dijalogu u Skupštini citirali ste Vučiću stihove Maje Berović “ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo”, pa dodali da smo mi kao društvo skrenuli s puta. Kako da se vratimo na pravi put?

Mi smo u Briselu, Strazburu, Berlinu… svuda smo govorili isto ono što govorimo u Srbiji, da ne postoji šansa da se utiče na kriminalnu i koruptivnu vlast Aleksandra Vučića, kako bi ona bila korigovana ili popravljena, kako bi ta beba prestala da luta i vratila se na put koji je u interesu građana Srbije. Radi se o ljudima koji su okrenuti samo svojoj koristi na uštrb interesa građana, i jedini način da Srbija ostvari svoj potencijal, da ljudi žive dobro od svog rada, jeste da se smeni koruptivna vlast Vučića.

Uostalom, priroda demokratije je da ljudi biraju, a da se vlasti smenjuju.

Mogli su da se raspitaju o meni pre uvreda da nemam ni dan radnog staža
Navikli smo na svakakve uvrede u političkom životu. Kako odgovarate ljudima iz vlasti kada kažu da ste večiti student i da nemate ni dana radnog staža.

Uvek odgovaram istinom. Mogli su malo da se obaveste o meni pre nego što su me napali da nisam imao nijedan dan radnog staža. Više od 10 godina sam radio u civilnom sektoru, osnovao sam Institut za urbane politike, zajedno sa Dobricom Veselinovićem i drugim kolegama. Jedan sam od osnivača inovativne galerije u javnom prostoru kakva pre toga nije postojala u Beogradu. Renovirali smo jedan javni prostor i priveli ga nameni umetničke produkcije.

Osnivač sam jednog malog festivala filma, radio sam u ovom sektoru dugo i na kraju sam čak i bio u Upravnom odboru Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije i dve godine i predsednik tog odbora. Drago mi je što mogu da se pohvalim karijerom u domenu umetničke produkcije, ali mi je žao što se moji politički protivnici, koji šire laži o meni, nisu potrudili da se obaveste šta sam sve radio. U politiku sam ušao kao ostvarena osoba u domenu kulturnih politika, a drago mi je što mogu da doprinesem razvoju moje zemlje i u ovoj široj političkoj oblasti.