Prethodnih dana, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je nastavio da nas iznenađuje sa svojim planovima za “unapređenje” saobraćaja u gradu, pompenzno najavivši da će, sada kada građani konačno kupuju karte u javnom prevozu, moći da obnovi vozni park, najavivši kupovinu 500 novih autobusa, i po 100 novih tramvaja i trolejbusa.

Iako gradonačelniku nije strano da obećava megalomanske promene i ulazi u hazardereske poduhvate, ovde se zapravo radi o vrhunskoj manipulaciji i bacanju prašine u oči javnosti kako bi se sakrio epski promašaj sa novim sistemom za naplatu karata.

Pošto je očigledno da gradonačelnik nema nikakvu predstavu o cenama, mi smo izveli prostu računicu, 500 novih autobusa (pod pretpostavkom da kupujemo solo buseve, a ne duple koji su gradu potrebniji) 100 novih tramvaja i 100 novih trolejbusa bi grad u najboljem slučaju koštalo 400 miliona evra.

Ako stavimo ovo u perspektivu, dolazimo do toga da je za ovaj poduhvat potrebno skoro pola trenutnog gradskog budžeta.

Evo i računice:

Higer solo autobus – 200 000 evra po komadu 500 x 200 000 evra – 100 miliona evra

Tramvaji – Caf min cena 2.4 miliona – 100 x 2.4 mil evra – 240 miliona evra

Trolejbusi – Minimalna cena 600 000 eur kom (cena sa poslednjeg tendera koju je ponudila Škoda) – 100 x 0.66 mil evra – 66 miliona evra

Ukupno: 406 miliona evra

Sa druge strane, grad je od prodaje karata u vreme kad je naplata bila najbolja (2012 god.) prihodovao tek negde oko 80 miliona evra godišnje , dok je sada to palo na oko 50 miliona evra godišnje.
Takođe, procena je da će sa novim, nižim cenama naplata u konačnici biti znatno manja, čemu će doprinuti poljuljano poverenje građana u javni prevoz i decenijsku lošu uslugu, pa će opterećenje za gradski budžet biti još veće

Zato pokret Ne davimo Beograd postavlja pitanje: Iz kojih će to sredstava Aleksandar Šapić nadoknaditi rupu u gradskom budžetu namenjenu za javni prevoz, sad kad su cene karata smanjene?
Ko će platiti penale za jednostrani raskid ugovora sa KenKartom i dodatne penale zbog skidanja validatora pre isteka ugovorne obaveze?

“Umesto ovakvih hazarderskih poduhvata i javno-privatnih partnerstava, Beogradu treba optimizacija linija prevoza, drugačiji pristup prodaji i kontroli karata i uvođenje „takse za urbanu mobilnost. Ne davimo Beograd obećava da se kroz bolju organizaciju trasa javnog prevoza, koristeći postojeću infrastrukturu BG voza, i širenjem mreže žutih traka na ulicama, može unaprediti kvalitet prevozne usluge i život za skoro 50 odsto Beograđana koji svakodnevno koriste javni prevoz”, izjavio je Dobrica Veselinović, šef odborničke grupe Ne davimo Beograd i koalicije Moramo u skupštini grada Beograda

Takođe i predlažemo rešenje, a to je da se razlike u cenama karata koje su poslodavci do sad uplaćivali građanima usmere direktno ka gradskom budžetu u vidu “takse za održivu mobilnost” i da se na taj način obezbedi siguran prihod za GSP, jer se javni prevoz ne može posmatrati kao komercijalni projekat već kao usluga od javnog interesa.

Pročitaj i ovo:

Grupa za zdravstvo ZLF: Reakcija na smrt dva pacijenta u Čačku

Urušavanje zdravstva nije tek apstraktan, politički koncept. To je proces koji se direktno odslikava na život i nepotrebnu smrt svih nas. Ono što se dešava u bolnici u Čačku nije tek događaj izolovan od sistema koji je SNS postavio - sistema krađe, postavljanja podobnih, partijski lojalnih direktora i urušavanja javnog zdravstva zarad jačanja interesa privatnog kapitala.