Prvi dan škole – umesto radosti, strah i neizvesnost

Stranka Zeleno-levi front se na današnjoj konferenciji u Medija centru u Beogradu održanoj povodom 1. septembra, bavila krizom školskog sistema u Srbiji, problemom nasilja, bezbednosnom situacijom i položajem đaka, nastavnika i nastavnica u osnovnim i srednjim školama, i razgovorala o programu za poboljšanje prosvetnog sistema.

ZLF je ocenio da je aktuelna vlast u Srbiji tokom celog leta trebalo da se bavi isključivo problemima u sistemu obrazovanja, kao i masovnim ubistvom 3. maja u beogradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, a da, pošto to nije bio slučaj, roditelji danas “sa velikom zebnjom” šalju decu u školu.

Predstavnici Zeleno-levog fronta ocenili su  da se škole danas ne bave dovoljno problemima 21. veka, poput klimatskih promena i rastuće ekonomske nejednakosti u društvu, kao i da vlast ni na nivou države, ni na nivou lokalnih samouprava ne posvećuje dovoljno pažnje temi prosvete.

Odbornica te stranke u Skupštini grada Beograda Jelena Vasiljević, ocenila je da bi vlast u Srbiji, da ima “iole izgrađenu društvenu ili političku odgovornost”, rešila goruće probleme u obrazovnom sistemu, posebno nakon tragedije u “Ribnikaru”.

Prema njenim rečima, umesto da je neko preuzeo odgovornost i bavio se tim problemom, došlo je do “tragičnog ishoda da su roditelji podeljeni u grupe, da se međusobno optužuju, čime se stvorila jaka polarizacija u društvu”.

“Odgovornost za to snose oni koji je trebalo da se bave ovim problemom. Institucionalni krizni odgovor je izostao, odgovornost države za ovu nezapamćenu tragediju je izostala i to nije smelo da se desi”, kazala je Vasiljević.

Govoreći o smernicama Ministarstva prosvete koje su školama poslate 17. avgusta, ocenila je da su one prekasno isporučene, a da se od nastavnika očekuje da ih implementiraju bez pojašnjenja kako da to urade.

“One su jedan spisak lepih želja bez poznavanja prave situacije, bez uzimanja u obzir predloga i sugestija koje su dolazile iz same prosvetne zajednice”, rekla je Vasiljević.

Šef odborničke grupe Ne davimo Beograd, Moramo u Skupštini grada Beograda, Dobrica Veselinović, ocenio je da su umesto takmičarskog duha i postizanja rezultata u školama, potrebne škole koje će promovisati solidarnost, empatiju i različite vidove sloboda.

“Ono što sam ja video i osetio i u mom školovanju, a što sada vidim kod moje ćerke je da je u pitanju jedna škola ‘dosade’. Oni tamo idu i kada ih pitate kako je bilo, kažu ‘pa onako’. To je neka vrsta dosade, a ne neka vrsta izazova, neka vrsta bogatstva i buđenja intelektualnog potencijala koji ja ozbiljno mislim da svaki čovek u sebi ima”, kazao je Veselinović.

Dodao je da škola mora da radi na izazovima 21. veka, poput klimatskih promena i narastajućih društvenih ekonomskih nejednakosti.

“Mi u našim školama nemamo ništa što ni na najmanji način može da obradi to ni u teorijskom, a pogotovo ne u praktičnom smislu”, rekao je on.

Naveo je da u Beogradu postoji 290 osnovnih škola, 115 redovnih srednjih i 736 državnih vrtića, uz ocenu da niko iz vlasti ne razmišlja o tim izazovima 21. veka kada se pogleda infrastruktura škola.

“Vi sada kad pogledate šta je energija koja se koristi u školama u Beogradu, vi dobijate da se na lož ulje greje nekih 40-ak škola. Pored toga, na ugalj i drva se greje oko 25 škola. Imamo škole koje se greju na pelet. To su sve škole koje se nalaze u ruralnim područjima Beograda, što govori da Gradska uprava nikad nije ozbiljno želela da društvene i socio-ekonomske nejednakosti smanji”, kazao je Veselinović.

Ocenio je da bi trebalo preći na solarne panele i geotermalnu energiju, naglašavajući da to nije “utopija” , kao i da bi škole trebalo ozeleniti i pokrenutni organsku proizvodnju povrća i kompostiranja u školskim dvorištima.

Poslanik te stranke u Skupštini Srbije Đorđe Pavićević naveo je da u skupštinskoj proceduri postoji sedam zakona o obrazovanju, koji bi trebalo da u jesenjem zasedanju uđu u raspravu.

“Pomislio bi čovek da to ima veze sa onim što se dogodilo početkom maja i nastavilo da se događa nakon toga na više mesta, a to su ti izlivi nasilja i urušavanje obrazovnog sistema, međutim, ti zakoni su u stvari bili gotovi pre maja… Tu se ne radi o tome da se povede ozbiljna rasprava o obrazovanju, niti da ćemo videti kuda će to naše obrazovanje ići, nego se radi o nekoliko trivijalnih stvari”, kazao je Pavićević.

Naveo je da je najtrivijalnija stvar “udovoljavanje hirovima predsednika države”, odnosno najava uvođenja projekta dualnog obrazovanja, koji je ocenio kao “nefunkcionalan”.

“On nikako ne može da zaživi, pa ga stalno popravljaju. Sad hoće da ga učine još skupljim za državu, tako što bi korporacijama koje imaju programe dualnog obrazovanja davali dodatni novac”, dodao je Pavićević.

Ocenio je da su razlozi za trenutno stanje u prosveti upravo ti što se – ili ne izdvaja dovoljno novca, ili se ono što se izdvaja, vrlo često daje akterima koji nisu u sistemu obrazovanja.

Poslanik Robert Kozma naveo je da su u protekla četiri meseca svi morali da se bave temom obrazovanja i “Ribnikara” i naveo da bi skupštinski Anketni odbor trebalo da da preporuke kako da se prosveta “popenje na čvrste noge”.

Te preporuke, kako je dodao, trebalo je da budu diskutovane i sa predstavnicima Ministarstva prosvete, predstavnicima sindikata i stručnjacima u obrazovanju.

“Da je u prethodna dva meseca Anketni odbor radio svoj posao, da nije vladajući režim na protivpravni način obustavio rad Anketnog odbora, danas bi svih 740.000 đaka dočekalo 1. septembar sigurnije, kao i svi roditelji đaka koji polaze u osnovnu i srednju školu”, rekao je Kozma.