ПРОГРАМ
Програм Иницијативе Не давимо Београд настао је из вишегодишњег искуства борбе за праведан и солидарни град и отпора бахатости власти. Његов садржај је формулисан кроз широки дијалог, који се претходних месеци одвијао на форуму и у просторима месних заједница широм града. Програм је састављен према истом начелу за које се залажемо да буде начело демократског управљања градом, а то је да промену стварају удружени грађани и грађанке у борби за солидарни град. За наш град!
Избори су постали једини механизам да се изјаснимо о томе како ћемо уредити друштвене односе, али и ту бирамо између малобројних који имају ресурсе да ту игру играју. Процедуре и норме, које омогућавају накнадни увид у рад управе или изношење примедби при доношењу неке одлуке, постоје само како би се задовољила форма. Осим што често води до штетних одлука, овакав институционални оквир спречава истински дијалог у заједници и дели друштво према правилима партијског опредељивања. Зато је императив доброг управљања да институције прилагођава грађанима и грађанкама и различитим облицима њиховог удруживања, да свој рад учини максимално отвореним и разумљивим, и пре свега – да омогући људима да се о свом животу питају више они сами него неко други.
Месне заједнице – места заједничког одлучивања о локалним питањима. Одлуке треба да се доносе на месту које је најближе људима на које се те одлуке односе и да се у процес одлучивања укључује сви заинтересовани. Због тога ћемо дати веће надлежности месним заједницама, подстицати и подржавати њихово оснивање и повезивање. А пре свега, радићемо на њиховој демократизацији: годишњи план рада месне заједнице и најважније одлуке морају да се доносе на збору грађана, док информације о збору грађана, изборима за савете месне заједнице и другим важним стварима за локалну заједницу морају бити благовремено и видљиво истакнуте.
Рад Скупштине града и свих одборника и одборница доступан за све. Материјали за седнице Скупштине града морају бити доступни јавности бар две недеље унапред, и то у облику једноставном за разумевање и коментарисање. Увешћемо пренос седница Скупштине града и омогућити приступ архиви снимака, а кроз систем отворених података, омогућићемо праћење рада и гласања свих одборника и целокупне Скупштине града. Коначно, наши одборници и одборнице ће увек имати термине за разговор о конкретним проблемима.
Лакше учешће грађана у раду локалне самоуправе. Градска управа, ако ради у јавном интересу, може само да профитира од активног учешћа и надзора грађана и грађанки. Сва документа која су производ рада градске управе морају бити доступна. Органи Градске управе морају да развијају механизме консултације и информисања јавности. Значајно ћемо олакшати упућивање грађанских иницијатива и предлога скупштинама града и општина, са обавезом да се они разматрају.
Тематски грађански форуми. Осниваћемо посебне форуме и дискусионе групе на којима ће грађанке и грађани давати предлоге, размењивати идеје и износити критике о конкретним питањима важним за живот у граду. Представници градске власти ће имати обавезу да учествују у расправама о њиховом домену деловања.
Е-управа. Развијаћемо базе отворених података. Кроз њих ће грађани моћи да прате градску статистику, како би доносили одлуке засноване на расположивим информацијама. Увешћемо употребу Линукс оперативног ситема за потребе Градске управе, као и обавезно правило да софтвер буде отвореног кода за све програме које наручује и плаћа град.
Плурализам форми и деловања. Различите потребе се оптимално остварују кроз различите организационе форме и облике учешћа у друштвено-политичком животу. Подржаваћемо све облике демократског организовања и стварати услове за њихов рад. Активно ћемо стварати услове за развој задругарства у свим друштвеним сферама, од становања, преко културе до пољопривреде.
Буџет Града Београда пати од истих болести као и буџети на осталим нивоима власти: расподељен је тако да занемарује потребе већине становништва, нарочито је рестриктиван према најслабијима, а и такав какав јесте, троши се на нетранспарентан начин уз свакодневне злоупотребе. Веће учествовање грађана у планирању и расподели средстава Града, делотворан је лек за исправљање ових проблема. Грађанке и грађани се укључују у заједничко бављење локалним проблемима у мери у којој од таквог ангажмана виде директне ефекте. Зато ћемо увести механизме да јавност стварно учествује у одлучивању о буџетским приоритетима и контролише његову реализацију.
Партиципативно буџетирање. Део градског буџета наменићемо за реализацију пројеката које су грађани изабрали непосредним изјашњавањем у локалној заједници. Сви ће имати право да подносе предлоге, а потом ће се на зборовима и другим форумима одлучивати о томе који предлози ће се реализовати и који су проблеми локалне заједнице приоритетни за решавање.
Обештећење Београда. Спровешћемо ревизију свих послова за које постоји оправдана сумња да су закључени и реализовани на штету Београда. У случајевима за које се ревизијом процени да се са великом вероватноћом могу доказати на суду, покренућемо поступке за раскид ових послова и за накнаду штете. Упоредо ћемо покренути и поступке за кажњавање криваца, како се корупција више не би понављала.
Буџет за све, а не за појединце. Обуставићемо све мегаломанске пројекте који служе богаћењу моћних појединаца из власти и бизниса, и усмерићемо буџетска средства на најважније обавезе Београда: примарну здравствену заштиту, вртиће, школе, комуналну и саобраћајну инфраструктуру. Не желимо да живимо у граду који саучествује у изградњи елитних забрањених зона, док истовремено делови града у 21. веку немају канализацију.
Јавна предузећа обављају важне послове од којих у великој мери зависи квалитет и приступачност живота у граду. Функционисање јавних предузећа у Београду оптерећено је многим проблемима. Са једне стране, она су плен владајућих партија које их злоупотребљавају за своје финансирање и запошљавање послушника. Тиме се паралише рад самих предузећа и драстично умањује квалитет услуга које пружају. Са друге стране, лоше функционисање јавних предузећа користи као изговор за њихову приватизацију или склапање јавно-приватних партнерстава, чиме се њихове услуге гурају све даље од контроле грађана којима су неопходне. Послове од јавног интереса не могу обављати они који се руководе искључиво профитом, било за себе, или за своју партију. Зато ћемо зауставити даље пропадање и приватизацију јавних предузећа и реформисати их тако да савесно раде послове због којих су основана.
Један контакт у управи. Грађанке и грађани у контакту са градском управом, било да су институције, јавна предузећа или инспекције, често наилазе на одговор „нисмо надлежни” и остају без одговора ко јесте надлежан. Одговорност управе је да нађе ко је надлежан. Зато ћемо обезбедити да се једним контактом са управом може доћи до надлежних за решавање проблема, притужби и предмета.
Радници потребни грађанима, а не партијама. Извршићемо ревизију систематизације радних места у свим јавним предузећима, у сарадњи са синдикатима, и омогућити ангажовање и радноправну заштиту извршилаца са потребним квалификацијама. Избегаваћемо праксу ангажовања приватних компанија за послове које могу да обављају запослени у јавним предузећима.
Демократизоваћемо управљање јавним предузећима. Новим партиципативним моделима управљања спречићемо да се комунална предузећа упропаштавају. Поред стручњака из области рада предузећа, о политици предузећа ће се питати и крајњи корисници, удружења грађана и репрезентативни синдикати који имају искуство и знају шта је у интересу доброг пословања наших градских предузећа.
Вредновање јавних предузећа. Увешћемо континуирано изјашњавање грађанки и грађана (најмање једном годишње) о квалитету услуга јавних предузећа. Вредновање ће бити организовано на једноставан начин, доступан свима који су заинтересовани, и оглашено тако да сви заинтересовани имају информацију о његовом одржавању. Уколико већина грађана не буде задовољна услугама, преиспитаћемо рад јавног предузећа и отклонити проблеме.
Пуна јавност рада. Грађани и грађанке ће имати право да присуствују свим седницама органа и тела јавних предузећа, уз обавезу предузећа да обезбеди техничке услове за присуство јавности (прикладан простор, места за седење и сл.).
Грејање по утрошку. Сваки корисник топлотне енергије закључиће појединачни уговор са топланом. Омогућићемо наплату по утрошку, најаву промене цене 30 дана пре ступања на снагу, право корисника да раскине уговор са топланом, бесплатно очитавање мерача потрошње, издавање рачуна и наплату.
Градске инспекције надзиру и контролишу спровођење прописа и правила који уређују живот у граду. Међутим, сведоци смо да градске инспекције често не спроводе прописе из своје надлежности или делују селективно при свом раду. Зато су се грађани у протеклим годинама морали организовати, после бројних покушаја да институционалним путем, дијалогом, представкама, па и кривичним пријавама реше комунални проблем, како би тражили примену прописа и заштитили јавни интерес. Створићемо услове да градске инспекције делују независно и одговорно.
Укидање Комуналне полиције. Рад комуналне полиције се показао толико лошим и контрапродуктивним да је треба укинути, а њено поље рада преиспитати и редефинисати. Овлашћења, начин рада и унутрашња организација комуналне полиције не одговарају потребама друштва. Не може градска служба за регулисање комуналног реда да буде бич за сиромашне грађане са циљем пуњења сопственог буџета, нити се комунални ред може успоставити без јасне стратегије деловања донете кроз широки друштвени дијалог. Уредићемо комуналну службу тако да проблеме из своје надлежности решава у складу са потребама друштва.
Комуникација са грађанима и грађанским организацијама. Кроз органе локалне самоуправе идентификоваћемо све изазове са којима се грађани и грађанке суочавају при пријављивању проблема, успоставићемо јасније процедуре комуникације између органа Града и државе, и успоставити одговарајући однос између различитих инспекцијских служби.
Независност у раду инспекцијских органа. Успоставићемо систем надлежности према коме ће инспекцијски органи деловати независно од секретаријата у чијој области је проблем и других органа управе. На овај начин ћемо избећи честе опструкције општег управног поступка, али и штитити законитост тамо где су органи локалне самоуправе града Београда својим одлукама прекршиле закон или приморавају инспекторе да делују према незаконитим одлукама и прописима. Такође, овако ћемо створити услове да инспекцијски органи чешће делују превентивно и по службеној дужности, а не само селективно, по пријавама грађана.
Саобраћај је велики проблем свих великих градова. Грађани и грађанке Београда због лоше организације саобраћаја губе много времена и новца, удишу загађенији ваздух, не могу несметано и безбедно да се шетају улицама и да се превозе бициклима по граду. Београд је подељен на четири зоне јавног превоза, тако да су становницима периферних насеља многе градске услуге скупље. Наш план за реформу саобраћаја не гледа само у далеку будућност у којој ће бити изграђен метро него полази од тренутног стања и расположивих ресурса. Наша идеја је да се проблем постепено решава у правцу све већег коришћења јавног превоза и све мање употребе приватних аутомобила и стварања гужви у граду. Показаћемо да је то стање могуће значајно поправити са паметнијом употребом онога што имамо и визијом града у коме ће кретање грађана бити лако, брзо и здраво.
30 минута од куће до посла. Боља искоришћеност саобраћајне инфраструктуре и оптимизација линија градског превоза повећава коришћење јавног превоза и смањује гужву у саобраћају. Кроз бољу организацију траса јавног превоза (користећи постојећу инфраструктуру БГ воза, ширењем мреже жутих линија) унапредили бисмо квалитет услуге и живота за скоро 50% Београђана који свакодневно користе јавни превоз. Нашим планом, који обухвата три брзе линије аутобуса, три брзе линије трамваја и три линије БГ воза, омогућићемо да пут од куће до посла траје највише 30 минута. Показаћемо како се само сређивањем постојећег стања може много постићи, а у следећим фазама развоја јавног превоза увешћемо нове линије БГ воза. Неизграђени метро не сме бити изговор за лоше стање јавног превоза.
Јавни превоз свима. Јавни градски превоз најпре мора постати доступан свим грађанкама и грађанима Београда, поготово онима из приградских општина којима се данас све више укида право на приступ граду и то кроз приватизовање линија, смањење броја полазака и постављање контроле у пратњи комуналне полиције на пунктовима који одвајају градске и приградске општине. Цена превоза мора бити прилагођена материјалним могућностима људи, а зоне укинуте. Нећемо продужавати уговор за БусПлус, него ћемо систем наплате реинтегрисати и ускладити га са потребама корисника и јавних превозника. Интегрисаћемо ноћни превоз у постојећи тарифни систем и продужити сатницу за последње поласке ка свим деловима града. Коначно, доступност превоза се огледа и у потпуној информацији о реду вожње, која се мора налазити на сваком стајалишту, на дигиталном паноу или одштампано.
Дестимулисање приватних аутомобила. Претерана употреба приватних аутомобила, посебно у центру града и главним пословним зонама, на више начина угрожава квалитетан живот грађанки и грађана. Потребно је дестимулисати употребу аутомобила, а да то не угрози доступност градских зона, кроз побољшање јавног превоза. Наш програм предвиђа изградњу такозваних “Park and Ride” паркиралишта на ободу централне зоне града поред великих укрштања линија јавног превоза. Возачи који би користили овај вид услуге добијали би повратну карту за јавни превоз или електрични бицикл на коришћење приликом посете централној зони града. Поред тога, увели бисмо зоне наплате на најоптерећенијим деловима града и смањивали број паркинг места на улици са паралелном изградњом јавних гаража на прикладним местима.
Пешаци. Услови за кретање пешака спадају међу најважније факторе квалитета живота у граду. Сви смо ми пешаци. Пешаче и стари, деца, родитељи са децом у колицима, особе са различитим облицима инвалидитета и повређени са штакама. У Београду постоје многе препреке, које ометају слободно кретање пешака, иако је овај вид кретања најздравији и најбезбеднији. Паркирани аутомобили, тротоари на којима су летње баште, киосци и штандови, недовољан број пешачких прелаза, недостатак стаза за слепе и слабовиде, чине град непроходним за пешаке. Планираћемо град у складу са потребама пешака, за које треба ослободити тротоаре. Реконструкције и изградње саобраћајница пратиће адекватни планови кретања, прилагођени људима који се отежано крећу.
Бициклисти. Бициклистички саобраћај је најздравији облик превоза у граду, а на релацијама до 5 км бицикл је “од врата до врата” најбрже средство транспорта. Планирању мреже бициклистичких стаза мора се приступити озбиљно и свеобухватно, са идејом да се бициклистичким саобраћајем доприноси отклањању саобраћајних гужви и смањењу загађености ваздуха у граду. Зато ћемо проширити постојећу мрежу бициклистичких стаза и паркинга за бицикле, успостављајући такозване бици-путеве за безбедан бициклистички саобраћај, водећи се жељом да растеретимо главне фреквентне тачке у саобраћају. Увешћемо мрежу станица са јавним бициклима, чије коришћење ће бити бесплатно у првих 30 минута. При планирању развоја бициклистичке инфраструктуре сарађиваћемо са релевантним удружењима бициклиста, стручњацима за јавни саобраћај и са грађанима.
Пројекат „Београд на води” само је најдрастичнији пример погрешног процеса развоја Београда који се на скоро идентичан начин одвија и у мањим тачкама широм Београда. Успостављени правац развоја огледа се у неповратном уништавању ресурса којима Београд располаже, његовим обалама, парковима, шумама и зеленим површинама, елементима културног и урбаног наслеђа, објектима у јавном власништву и грађевинским земљиштем, ради јединог циља, а то је остваривање интереса инвеститора. Толерисање праксе дивље градње додатно уништава урбану инфраструктуру. Због тога је важно удружити снаге у осмишљавању нових процеса планирања града, који ће се темељити на активном и информисаном учешћу грађана и грађанки, удружења и организација, професионализацији и демократизацији тела која доносе одлуке, на успостављању јасне линије њихове одговорности и транспарентности процеса.
Референдум о кључним пројектима за развој Београда. Грађани морају да се питају о плановима за своју улицу, блок, насеље, али и о количини бетона у Парку „Ушће”, изградњи гондоле до Београдске тврђаве, о изгледу обала. Поред успостављања механизама који омогућавају да грађани, удружења и организације од најранијих фаза учествују у процесу израде планова, омогућићемо да се о кључним пројектима и конкретним предлозима за развој Београда становништво изјасни на референдуму.
Веће учешће грађана и грађанки. Постојећи систем грађанске партиципације служи искључиво њеном сузбијању. Једине званичне инструменте учешћа грађана у планском систему представљају рани јавни увид и јавни увид. Пракса показује да се ту изнета мишљења и захтеви заједница поводом развоја сопственог животног окружења игноришу, док се интересима инвеститора повлађује. Увешћемо неформалне планске инструменте и технике активне партиципације, помоћу којих ћемо омогућити директно укључивање грађана и грађанки. Успостављањем сталног форума за комуникацију између грађана и надлежних институција, остварићемо јаснији увид у њихове стварне потребе, чвршће обавезати институције на њихово испуњавање и подстаћи учешће и сарадњу на свим нивоима.
Стоп инвеститорском урбанизму. Градске институције и тела која учествују у изради урбанистичких планова често се користе као сервис за остваривање интереса инвеститора и „инвеститора”. Успоставићемо критеријуме мерења стварног доприноса нове изградње ужој и широј заједници и начине заштите јавног интереса у процесима урбаног развоја. Планска документа морају се израђивати уз укључивање експерата из релевантних области, уз висок степен професионалне аутономије, сталну евалуацију потреба и уз коришћење утврђених механизама за учешће грађанки и грађана, удружења и организација.
Исти услови живота у граду за све. Инфраструктурна, комунална опремљеност и доступност садржаја неопходних за достојанствен и испуњен живот, лоши су и недовољни, посебно у приградским општинама и рубним зонама града. Стратешки ћемо планирати развој територије града Београда са циљем осигурања уједначене и праведније дистрибуције буџетских средстава, како би се смањила неједнакост и створили услови за достојанствен живот свих становника Београда.
„Београд на води” или Савски амфитеатар. Након што успешно оспоримо Уговор о улагању у пројекат „Београд на води” пред надлежним судским инстанцама, отпочећемо израду новог плана за Савски амфитеатар, према потребама оних који у Београду живе и раде. Програм за развој обале реке Саве биће дефинисан архитектонско-урбанистичким конкурсом коме ће претходити широка јавна расправа уз учешће грађана и грађанки Београда, професионалних удружења и организација и других заинтересованих страна. Извршићемо утицај да се законодовани оквир измени са циљем спречавања манипулације правним системом и институцијама, каква је виђена током спровођења овог пројекта.
Наше обале! Планови за изградњу Савског амфитеатра прелили су се и на друге обале Београда, на којима се без икакве процене потреба планира изградња огромних стамбених насеља са десетинама хиљада људи, комерцијалних садржаја и ствари попут гондола, панорамских точкова и јарбола. Ови пројекти планирани су на левој обали Саве (у блоковима 18, 18а и 69), Парку “Ушће”, у зони Београдске тврђаве, на Ади Циганлији, Ади Хуји, у Макишком пољу. Како би реке остале приступачне свима, неопходно је приступити анализи, а затим и ревизији програма појединачних планова за ове делове београдских обала, у складу са утврђеним стратешким правцима развоја Београда и уз суштинско учешће заинтересованих грађана, удружења и организација.
Наш Нови Београд! Планови за развој Новог Београда огледни су пример неодговарајућег система планирања у Београду. Док се нови планови доносе уз обећање изградње садржаја који станарима новобеоградских блокова заиста недостају, попут вртића, домова здравља, културних садржаја и места окупљања, до реализације ових садржаја не долази. Ова обећања користе се као изговор за неповратно уништавање јединствених ресурса, као што су велике зелене површине Новог Београда, попуњавањем новим стамбеним и пословним зградама. Потребно је ревидирати планове за појединачне блокове Новог Београда и одредити нове стратешке правце његовог развоја уз пуно учешће јавности, удружења и организација у доношењу одлука које се тичу њиховог окружења.
Јавни простори су камен темељац демократије. Места на којима се људи, између осталог, слободно окупљају, срећу и удружују, чине основу друштва у којем се људи заправо познају и разговарају. Одговорна управа зато мора да ради, заједно са грађанкама и грађанима, на томе да оваквих места има што више и да су свима доступна, без обзира на платежне способности и степен покретљивости. А управљање целокупном имовином у јавном власништву мора бити отворено за увид и учешће јавности у дефинисању приоритета, управљању и коришћењу.
Евиденција јавне својине на локалном нивоу. Београд тренутно не поседује потпуну евиденцију ни потпуне информације о непокретностима које су у јавном власништву, чиме се стварају услови за злоупотребу, нетранспарентне и коруптивне радње. Евиденција јавне својине и формирање јавно доступног регистра на локалном нивоу водиће повећању ефикасности и одговорности у коришћењу, управљању и унапређењу простора.
Активирање неискоришћених просторних ресурса у јавној својини. Београд поседује велики број простора који се не користе, што негативно утиче на квалитет живота заједнице. Истовремено, бројним удружењима грађана, пензионера, комшијским иницијативама, организацијама и појединцима недостаје простор за окупљање, дружење, смештај, рад и презентацију програма у различитим областима, од културе, преко социјалне заштите до образовања и спорта. Направићемо механизме путем којих ће се напуштени јавни простори давати на коришћење, у складу са потребама заједнице у којој се налазе. Успоставићемо јасне процедуре за уступање простора и услове њиховог коришћења.
Приступачност простора. Несметан физички приступ свим градским просторима за све категорије становништва јесте основ равноправног учествовања у животу града. Некоме је рукохват на степеницама значајнији од рампе, док је слепој особи непрописна рампа озбиљна архитектонска баријера, а непрописно спуштен ивичњак опасан по безбедност. Дужност власти није да осигура само могућност кретања до јавних објеката него и унутар њих. У јавним објектима људи морају да се осећају добродошло и комфорно, да могу да дођу са децом, имају приступ тоалету, да не стоје док чекају. Радићемо на томе да сви у јавној управи разумеју потребе свих грађана и грађанки, и да се приступ и унутрашњост зграда прилагоди тако да одговара свима, а посебно особама са инвалидитетом.
Наши јавни простори. У Београду се суочавамо са масовним претварањем јавних простора у зоне у којима се нуде садржаји који су унапред дефинисани и који најчешће нису бесплатни. Од уступања целог јавног простора за баште кафића, па све до најављене наплате улазница за посету Калемегдану, јавни простор постаје све мање доступан. На тај начин грађани и грађанке се своде искључиво на потрошаче и конзументе садржаја, а јавни простори престају бити заједничка места сусрета, дружења, размене идеја и места за доколицу. Сачуваћемо јавне просторе и омогућити грађанима да имају “своја места” на којима ће моћи да се окупљају и сами одлучују шта ће радити и како ће проводити своје време.
Београд данас нема нити стамбену стратегију, нити визију како становање учинити доступнијим. Неопходно је да Град преузме део одговорности за стање у ком се налази целокупни стамбени фонд и понуди решења за смањење стамбене несигурности својих грађана. Зато ћемо стварати услове за организован смештај најугроженијих, са грађанима радити на смањењу трошкова одржавања зграда, а како би се смањио јаз између цене становања и прихода по домаћинству, радићемо на стварању различитих алтернатива тржишту некретнина које је недоступно великој већини становништва. Како би се повећали приуштивост и квалитет становања, јавна стамбена политика Града Београда биће проактивна, систематична и координисана, и имаће свој буџет.
Нико без крова над главом. За све појединце, појединке и породице које немају никакав дом, неопходно је обезбедити адекватан смештај. Град има обавезу да својим становницима који су остављени без крова над главом без одлагања омогући коришћење празних стамбених јединица у власништву Града, као хитну прелазну меру. Принудна исељења која за резултат имају бескућништво морају бити обустављена. Недопустиво је да и једна особа уз помоћ државе буде избачена на улицу.
Транспарентно и друштвено осетљиво управљање стамбеним фондом Града. Формираћемо детаљан и јавно доступан регистар целокупне имовине у градском власништву. Информације о непокретностима, као и критеријумима давања јавних станова у закуп, биће на тај начин лако доступне на шалтерима и онлине платформи града. Примарни критеријум за добијање градског стана на коришћење биће повезан са социо-економским статусом.
Најугроженији без даље маргинализације. Како би се избегла гетоизација најугроженијих становника, нови станови у власништву града који ће се издавати под закуп, градиће се и у оквиру комерцијалних стамбених пројеката.
Непрофитни станови су приоритет. Јасном земљишном и пореском политиком одвојићемо непрофитну станоградњу од оне која шпекулише некретнинама, и увести олакшице и подстицаје за стамбено задругарство и друге облике непрофитне станоградње. Тиме ћемо створити услове да до стана дођу многи који на тржишту то нису у стању.
Такса за станове који се дуго не користе. Град којем хронично недостаје преко сто хиљада станова, не може себи да допусти постојање великог броја празних и неискоришћених стамбених јединица. Како би се стимулисало активирање ових станова (и пословних простора) на редовном тржишту и смањила цена закупа за подстанаре, увешћемо таксу која би прогресивно расла према броју и величини некретнина у власништву обвезника. Већа стопа би важила за лица, правна и физичка, која се професионално баве продајом и издавањем некретнина. Прикупљени новац биће коришћен искључиво за програме стамбене подршке људима у најнеповољнијој социо-економској ситуацији.
Помоћ код трошкова одржавања зграда. Помоћ ће бити омогућена кроз: субвенције домаћинствима која не могу да покрију минималне трошкове одржавања, субвенције за повећање енергетске ефикасности зграда, као и бескаматне кредите за инвестиционо одржавање. Реформисаћемо Градско стамбено предузеће како би се смањила цена услуга (у складу са другим понуђачима), а стамбеним заједницама омогућило коришћење средстава која су уплаћивале годинама. Подржаћемо Стамбене заједнице да стварају (економску) вредност којом могу смањити трошкове одржавања (кроз рециклажу, одржавање јавних површина, производњу електричне енергије соларним панелима и друго).
Како је сиромаштво кључни проблем Београда и читаве Србије, квалитетна и сигурна радна места су незамењив чинилац праведне расподеле друштвеног богатства и сузбијања сиромаштва. Власти које не штите радничка права чине то свесно, јер знају да се у сиромаштву најлакше влада – страхом и уценама. Људи који живе од данас до сутра, заплашени дуговима и извршитељима, нису у стању да се буне против неправде, тако да њихова права и слободе остају мртво слово на папиру. Ми верујемо да права и слободе морају постати стварност Београда, зато ћемо штитити права запослених и незапослених радника Београда.
Службе и предузећа Града као пример заштите права радника и радница. Друштвена одговорност Града Београда као послодавца је да постави и унапређује стандард заштите радничких права. Тако ће висина зараде у предузећима и службама Града Београда пратити трошкове живота, животних планова, осигурања и одмора. Повремено и привремено ангажовање радника и радница биће дозвољено само када је то заиста потребно, а све манипулације у вези са радним статусом и правима биће кажњене. Додатно ћемо охрабривати синдикално организовање и колективно преговарање. Ове мере су важне и за кориснике услуга Града, јер само ако су радници ангажовани под достојанственим условима и слободни да говоре о проблемима на радном месту, градске службе и предузећа биће способни да пружају квалитетну услугу, и да се одупру корупцији и партијском запошљавању.
Исти услови заштите права радника и радница приватних предузећа која конкуришу за јавне набавке, или субвенције Града. Услови рада за ове раднике биће исти као и за њихове колеге којима је послодавац Град. Ова мера неће само унапредити положај радника у приватном сектору, већ ће стабилизовати читаву градску привреду. Данас приватна предузећа успевају да се наметну као „ефикаснија” од јавних, тако што „штеде” на радницама и радницима немилосрдније од државе. Ми ћемо зауставити ово обарање цене рада и гажење права радника, и нећемо додељивати уговоре нити субвенције предузећима која ангажују своје раднике испод стандарда који важе за град.
Правна подршка радницима и радницима на територији града. Омогућићемо да градски органи пружају правну и саветодавну подршку радницима на територији Града Београда чија су права угрожена, а посебно најрањивијој категорији радника који су ангажовани по „нестандардним” условима које тренутно законодавство не препознаје, услед чега немају никакву формалну заштиту. Настојаћемо да оснажимо незаштићене категорије радница и радника да се организују и сами штите своја права, а до остварења овог циља органи Града ће регистровати предузећа која крше радничка права и покретаће поступке у интересу радника пред Инспекцијом рада и другим надлежним институцијама.
Подршка и подстицај пројектима самозапошљавања. Кроз саветодавну подршку и бескаматно кредитирање даћемо подстицај пројектима самозапошљавања. Нарочито ћемо подржавати удруживање више незапослених радника у задругу око заједничке пословне идеје.
Иако има више жена него мушкараца, у Београду жене немају једнаке шансе да остваре своје потенцијале. Жене у просеку имају вишу стручну спрему од мушкараца, али мање зарађују, јер махом раде мање плаћене послове. Жене су неупоредиво више изложене насиљу, а родни стереотипи и дискриминација још увек прожимају све сфере друштва – од породице, преко радног места до јавног простора. Висок степен институционалног немара према проблемима жена одражава, између осталог, однос актуелних градских власти према њима. Зато ћемо у вођењу града инсистирати да родна равноправност прожима све градске политике. Наш град, његове институције, установе и предузећа морају постати расадник једнакости и подршке женама.
НЕ дискриминацији у градским установама. Увешћемо делотворне механизме за сузбијање дискриминације и промоцију равноправности у свакодневном раду и поступању служби и предузећа. Учинићемо све да се свако, без обзира на пол, род, сексуалну оријентацију и родни идентитет, осећа једнако вредним и значајним, и да су јој/му све услуге једнако доступне. Као први корак, обезбедићемо средства за бесплатну правну помоћ доступну свима.
Политика прилагођена свим разликама. Планираћемо развој града, укључујући просторно планирање, јавни превоз, комуналне, социјалне и друге услуге, у складу са потребама свих, а посебно маргинализованих група становништва. Градски буџет и градске политике ћемо формирати узимајући у обзир потребе, животну ситуацију, могућности и ресурсе жена и мушкараца Београда. Ствараћемо услове за квалитетно становање узимајући у обзир да жене имају мање приходе и у највећем су проценту самохране родитељке, као и чињеницу да већину бескућника чине мушкарци.
Безбедност у јавном простору и нулта толеранција на насиље. Сигурност жена у јавном простору треба да буде приоритет сваке антидискриминаторне и родно осетљиве политике. То значи да ћемо при осмишљавању и планирању јавног простора водити рачуна о томе да се жене у њему осећају безбедно и пријатно. Градска управа мора осигурати да у њеном раду буду елиминисани сви облици насиља и дискриминације, и инсистирати да други надлежни органи адекватно реагују у овим случајевима. Београд сигуран за жене је сигуран за све.
Женске организације у раду градских институција. Искуство и знање постојећих организација видимо као драгоцен ресурс који нам може помоћи у заштити и подршци женама и осталим маргинализованим групама. Помагаћемо активности на сузбијању насиља према женама и ЛГБТ особама. Радићемо на укључивању организација у саветодавна тела која учествују у креирању релевантних градских политика, као и у систем пружања услуга у области социјалне заштите. Охрабриваћемо и подстицати равноправну заступљеност, видљивост и учешће жена у доношењу одлука.
Београду данас недостаје повезивање и конструктивни дијалог између различитих актера у култури: доносилаца градских политика, јавних институција, независне културне сцене, приватних организација и публике. Сматрамо да из поља културе креће шира друштвена промена и зато Београд треба да буде град нових пракси и иновативних модела културне политике. Вредносни оквир таквог модела поштује начела учешћа и разноликости актера који доприносе заједничком, али хетерогеном систему културе заснованом на децентрализацији продукције и одлучивања. То није само питање повећања буџета и издвајања за културу, већ осмишљавања и имплементације системских и стратешких решења у погледу расподеле одговорности, простора, финансија и других ресурса тако да изврсност буде награђена, независна култура омогућена, аматеризам подржан, савремено стваралаштво видљиво, уметничко образовање демаргинализовано, а наслеђе препознато као основ на којем сви заједно градимо нове односе.
Култура за све, култура свуда. Како би квалитетан културни садржај постао доступан свима, радићемо на реафирмацији запостављених културних центара, домова културе и других простора у општинама ван центра града. Ови капацитети се морају прилагодити времену и потенцијалима. Отворићемо их за уметнички експеримент и истраживање, најразличитије облике стваралаштва и изражаја (на пример, аматерски фолклор и хип хоп), а посебну подршку даћемо непрофитним садржајима. Успоставићемо нове моделе коришћења постојеће инфраструктуре на локалу како би били доступни што ширем кругу људи. Центри културе припадају заједницама у којима се налазе, и оне имају право да у њима не само конзумирају него и стварају културу.
Расподела јавних средстава у култури. Конкурсне процедуре, критеријуме одлучивања и њихове резултате учинићемо јасним и јавно доступним, а њихово спровођење вршиће независне комисије. Формираћемо посебан фонд за суфинансирање такозваног „хладног погона” организација у култури да бисмо их растеретили сталне бриге о пуком преживљавању. Како бисмо омогућили територијално и тематски најширу могућу продукцију, направићемо јасан план доделе, обнове и одржавања инфраструктуре јавних установа и културних организација.
Напуштени простори као ресурс. Напуштени и недовољно коришћени простори биће активирани за успостављање нових центара независне културе и других друштвених потреба. Ове просторе ревитализоваћемо уз активно учешће локалне заједнице и локалних организација како би били прилагођени потребама средине и максимално искоришћени, као што је то, рецимо, пензионерски клуб у току дана, аматерско позориште предвече и концертни простор у вечерњим сатима.
Размена и умрежавање. Подржаваћемо и подстицати размену програма и подршке између различитих институција, организација и колектива да бисмо различите културне садржаје учинили доступнијим што већем броју грађана и грађанки.
Obrazovanje mora biti temelj svakog društva. Kvalitetno obrazovanje mora biti savremeno, sveobuhvatno i usmereno na podsticaj kritičkog i kreativnog mišljenja. Dobro društvo mora da učini kvalitetno obrazovanje dostupno svima i mora da vodi računa o potrebama i stavovima onih koji učestvuju u njegovoj izgradnji i realizaciji.
Ne davimo Beograd se zalaže:
Za osnaživanje i veće uvažavanje glasova svih onih kojih se obrazovanje najviše tiče i koji u njegovom izvođenju neposredno učestvuju. Nedopustivo je da čitav obrazovni sistem počiva na hijerarhiji u kojoj vrhovnu i poslednju reč imaju Ministar i odluke Vlade, a da se nedovoljno uključuju u procese donošenja odluka nastavni kadar, stručna i tehnička lica koja obezbeđuju svakodnevno funkcionisanje škola, kao i roditeljsko-nastavnički saveti i đački parlamenti. Procesi kreiranja obrazovnih politika moraju biti decentralizovani i adekvatno uvažavati stavove i preporuke svih relevantnih tela: saveta škola, saveta nastavnika, strukovnih udruženja, udruženja roditelja, ali i đaka koji se školuju, itd. Niko ne može bolje poznavati potrebe i slabosti obrazovnog sistema od onih koji u njemu svakodnevno rade i koji prolaze kroz obrazovni proces.
Za uključivanje ekspertskog znanja i otvaranje širokog društvenog dijaloga o tome kakve promene želimo u našem obrazovnom sistemu. Ne davimo Beograd će insistirati da nijedna suštinska promena koja se tiče obrazovanja, od njegovog pravnog okvira do nastavnih planova i programa, ne bude doneta bez širokih i javnih konsultacija s ekspertima iz oblasti obrazovanja, pedagogije i reformi školskih sistema. Pitanje izgradnje kvalitetnog obrazovanja ne sme biti uskopolitičko pitanje, već pitanje društvenog dobra koje mora uvažiti raznovrsne stavove i mišljenja svih relevantnih nosioca interesa.
Za osavremenjivanje nastavnih programa. Ne davimo Beograd se zalaže za modernizaciju obrazovanja i uvođenje savremenih rešenja i pristupa u izvođenju nastave, u skladu s tendencijama i izazovima globalizovanog društva 21. veka. Obrazovanjem đaci bi trebalo da se razvijaju u građane i građanke sposobne da kritički razmišljaju i koji poseduju opšta i stručna znanja, veštine i informacije koje su relevantne za život u savremenom demokratskom društvu.
Za kvalitetno obrazovanje – stop dualnom obrazovanju. Obrazovanje se sve više prilagođava imaginacijama o tržištu umesto da ima razvojnu ulogu kojom se ujedno omogućava i društvena pokretljivost. Zakonom o dualnom obrazovanju omogućava se kompanijama da radno iskorišćavaju učenike srednjih škola, a Privrednoj komori Srbije daju se ovlašćenja Ministarstva prosvete. Smatramo da se takvim pristupom u potpunosti negira koncept javnog obrazovanja koji brine o svim đacima. Radno izrabljivanje nije stručno usavršavanje, a nova znanja se ne stiču u magacinima i pri kasama maloprodajnih objekata trgovačkih lanaca.
Da bi Beograd bio dobar grad za sve omogućićemo:
Obrazovanje za svu decu. Iz budžeta Grada koristićemo novčana sredstva za obezbeđivanje besplatnih udžbeničkih kompleta za đake koji se obrazuju u javnim školama. Poseban problem predstavlja i racionalizacija u prosveti kojom se smanjuje broj škola i stručnih saradnika u školama, uprkos povećanoj potrebi za njima zbog sve češćeg nasilja u školama i povećanog broja učenika sa teškoćama poput disleksije i disgrafije. Zalažemo se za to da svaka škola ima potpuni tim stručnih saradnika, motivisane nastavnice i nastavnike, kao i školske biblioteke koje su dostupne đacima. Takođe, roditeljima se nameću dodatne novčane obaveze za školovanje dece, kao što je plaćanje za školske časopise, sekcije, izlete i sportske aktivnosti. Na taj način dodatni školski sadržaji bivaju dostupni samo deci čiji roditelji to mogu priuštiti, što marginalizuje siromašniju decu i produbljuje raslojavanje u društvu. Mi verujemo da društvo koje misli na svoju budućnost mora da ulaže u obrazovanje i da ga čini dostupnim svima.
Besplatni prevoz do škole. Mnogi učenici pohađaju školu koja se nalazi na velikoj geografskoj udaljenosti u odnosu na mesto prebivališta, pogotovo u prigradskim opštinama. Organizovaćemo i pokrivati prevoz do najbliže škole i raditi na tome da mreže škola budu takve da se putovanje do škole smanji na najmanju meru.
Sigurne i bezbedne škole. Redovna kontrola otvorenih školskih prostora i unutrašnjosti školskih zgrada doprineće boljoj bezbednosti učenika.
Постојећа градска политика дечије заштите дугорочно проузрокује знатно више проблема него користи, и не омогућава сваком детету развој у подржавајућој атмосфери и уз одговарајуће педагошке програме, а који су потребни како би се дете припремило за даље успешно школовање. У Београду око шездесет хиљада деце похађа државне вртиће, а њихови родитељи на месечном нивоу плаћају нешто мало више од 5.000 динара за боравак детета у вртићу. Истовремено, око десет хиљада деце похађа приватне вртиће, а Град њиховим родитељима рефундира 80% месечне цене вртића (око 22.000 динара). У просеку, 4000 деце је сваке године на листи чекања за упис у вртић, а многи родитељи не могу да приуште сопственој деци ни државни вртић. Институционална брига о овој деци није у фокусу градске власти.
Изградња нових вртића. Из буџета Града Београда се морају издвојити значајнији ресурси за изградњу мреже градских вртића, како би у будућности обухват деце у државним вртићима био већи, а износ који се дотира приватним вртићима мањи. У власништву града Београда је велики број објеката који се не користе, а који се могу адаптирати за потребе вртића.
Вртићи за сву децу. Буџетским субвенцијама обезбедићемо упис деце чији родитељи не могу да приуште државни вртић, те и не конкуришу за упис свог детета. Такође, уместо постојећег система накнадне рефундације за децу која иду у приватни вртић, а која су одбијена за место у државном вртићу, Град ће на почетку месеца уплаћивати субвенцију.
Стручна подршка васпитачицама, васпитачима и родитељима. Подржаћемо даљи стручни развој васпитачица и васпитача, омогућити им да раде у одговарајућим условима, и олакшати сарадњу између предшколских установа и удружења која се баве дечјом заштитом и отворити простор за веће учешће родитеља у раду са децом у вртићима и дефинисању и спровођењу предшколског програма. С обзиром на то да је одређеном броју деце и младих потребан неки од видова додатне подршке, залагаћемо се да персонална асистенција постане доступна свима којима је потребна. Смањићемо максимални број деце по васпитачу/ици на десеторо.
Побољшање услова рада за запослене у предшколским установама. С обзиром на лоше услове рада васпитачког кадра, стручних сарадника/ца и персоналних асистената/киња, институционалним механизмима подстаћи ћемо удруживање васпитачког кадра како бисмо заједно побољшали стандарде васпитног и предшколског програма и услове рада.
Отпад није само ђубре него важан ресурс и потенцијално велики еколошки ризик. Комуналним отпадом у Београду се последњих 40 година управља без одвајања различитих врста отпада, и уз веома мали проценат рециклаже и компостирања. Град је у септембру 2017. потписао веома штетан уговор о јавно-приватном партнерству којим је овај ресурс предат приватном инвеститору, који планира изградњу спалионице. Београду је уместо тога потребно успостављање заокруженог система за управљање комуналним отпадом, који омогућава максимално еколошки и економски оправдану употребу овог ресурса. Зато припремамо систем за управљање отпадом који подразумева највеће могуће смањење количине отпада и његову поновну употребу, као и развој зелене економије која ће запослити више хиљада људи.
Ревизија изградње спалионице у Винчи. Према уговору са Конзорцијумом Суез-Иточу, Београд се обавезао да ће у наредних 30 година за третман отпада овом приватном инвеститору исплатити преко милијарду и 150 милиона евра. Поред тога, спалионица ће четири до пет пута поскупети рачуне грађана за третман и одвожење отпада и значајно повећати загађење ваздуха. Наш план предвиђа потпуно одустајање од спалионице и јавно-приватног партнерства подређеног заради једног инвеститора.
Сортирано сакупљање отпада. Увешћемо систем за сортирано сакупљање отпада, рециклажу и компостирање. Тако ћемо омогућити покретање зелене економије, што представља еколошки прихватљивији, економичнији и више одржив систем за управљање отпадом који нема негативан утицај на животну средину и отвара већи број радних места.
Санација и затварање постојећег одлагалишта у Винчи. Проблем постојеће неуређене депоније у Винчи решићемо њеним санирањем и затварањем, и отворити ново одлагалиште. Током санације треба искористити депонијски гас за добијање енергије и изградити постројење за компостирање био-отпада.
Правичнији систем наплате одношења отпада. Отпад ће се наплаћивати по количини генерисаног отпада, а не према квадратном метру стамбене јединице. Овај систем подстиче грађане и грађанке да више рециклирају и стварају мање отпада.
Систем интегрисаног управљања отпадом на целој територији Београда. Радићемо на унапређењу инфраструктуре за прикупљање комуналног отпада у свим деловима Београда, посебно у приградским подручјима која тренутно нису део система за прикупљање отпада.
Вода је природно и јавно добро које мора бити доступно свима. Услуге водоснабдевања су од основног значаја за живот и здравље становништва. Бројни неуспешни експерименти потпуне или парцијалне приватизације водовода широм света показују да градови који пристану да отуђе овај ресурс убрзо плаћају огромну цену. Последице такве политике су многоструко поскупљење воде и непроцењив пад квалитета водоснабдевања. Јавно управљање водом показало се као једино еколошки, друштвено и економски одрживо решење. Београду је потребан већи увид јавности у проблеме водоснабдевања и снажнији механизми контроле. Додатно, Београд је један од ретких европских градова који огромне количине непречишћених отпадних вода и даље директно испушта у своје реке. Отпадне воде се хитно морају санирати пре враћања у водотоке.
Водоснабдевање доступно свима. Сачуваћемо нижу цену питке воде за домаћинства и спречићемо планирано штетно изједначавање цене са оном коју за исту питку воду плаћа индустрија. Кроз наменско трошење еколошких такси инвестираћемо у инфраструктуру тамо где становници Београда још увек имају проблем са доступном питком водом и повезивањем на градски водовод и канализацију.
Квалитет питке воде. Контролу квалитета воде из водовода обављаћемо чешће и правовремено информисати јавност. Заштитићемо рени бунаре угрожене нелегалном градњом објеката на Савском насипу. Пооштрићемо контролу и кажњавање од стране градских инспекцијских служби свих оних који угрожавају водоизворишта и јавне чесме.
Јавне чесме са питком водом. У Београду постоји око 200 јавних чесама и извора. Ни на једном извору није у потпуности безбедно пити воду, док су чесме исправне, али често неугледне. Реконструисаћемо, отвараћемо нове и редовно одржавати јавне чесме и изворе тако да буду употребљиви и безбедни за све.
Пречишћавање отпадних вода. Отпадне воде из целог града, индустријске и комуналне, завршавају у нашим рекама Сави и Дунаву, из којих црпимо пијаћу воду и које остају и будућим генерацијама. Уложићемо у сектор прераде отпадних вода, који ће бити под демократском контролом и стручном управом. Регулација и инспекција највећих загађивача биће бескомпромисне како бисмо заштитили овај важан природни ресурс.
Мерења надлежних градских служби потврђују да се на свим мерним местима из године у годину очитавају знатна прекорачења дозвољених нивоа буке у свим општинама у Београду. Ово омета основне људске активности попут спавања, одмора, учења и рада, представља извор здравствених проблема и има последице по целокупно друштво. Ако шофер аутобуса није наспаван, нико није безбедан. Највећи извори прекомерне буке у граду су саобраћај (друмски, авионски и железнички), привредне и комуналне делатности и ноћни клубови. Заштита од буке мора укључивати превентивне мере, санацију извора, али и ефикаснији надзор.
Превенција буке. Просторна, урбанистичка, саобраћајна планирања и архитектонска пројектовања биће усмерена на заштиту становништва од буке. Посебан приоритет биће регулисање режима теретног и доставног саобраћаја. У процедуре јавних набавки увешћемо аспекте заштите од буке: набавке возила јавног превоза (прибављање и употреба електричних аутобуса), доставних возила, возила за одношење смећа, као и других возила комуналних служби (чишћење снега, паркинг сервиса итд.), као и коришћење тихог асфалта чија карактеристике умањују ниво буке.
Санација извора буке. Места за забаву (сплавови, ресторани, ноћни клубови итд.) морају да ускладе ниво буке коју производе тако да не угрожавају функционисање људи који живе у њиховој близини. Обезбедићемо да правила о јавном реду важе једнако за све клубове. Град ће подстицати уграђивање звучне изолације у ноћне клубове у складу са професионалним стандардима. Увешћемо и подстицаје приликом реконструкција јавних и приватних објеката који подижу акустични комфор (тихе фасаде, замена прозора итд.), и заштиту грађана, али и обезбеђују термичку изолацију објеката. У деловима града који се налазе уз фреквентне саобраћајнице постављаћемо акустичне баријере.
Карта буке. Мапирање детаљних извора буке и опсега њиховог утицаја на људе у околини представља најефикаснији инструмент за управљање буком у градском подручју. Карта ће пружити преглед највећих извора буке и омогућиће правовремено дефинисање приоритета, као и предузимање најефикаснијих и економски оправданих мера за отклањање ефеката буке.
Координација решавања проблема буке. Увешћемо бољу координацију надлежних служби и постићи већу оперативност и ефикасније решавање проблема грађанки и грађана који се суочавају са проблемом буке.
Због велике загађености ваздуха здравље у Београду је изузетно угрожено. Узроци су многобројни: све већи број аутомобила на улицама, непримењивање закона, одсуство контроле великих загађивача, непланска градња, бетонирање зелених површина и коришћење чврстог горива за грејање. Када се томе додају симболична финансијска средства намењена заштити квалитета ваздуха, мали утицај и слабост институција које се баве овим проблемом и нетранспарентно извештавање о квалитету ваздуха, не треба да нас чуди повећан број респираторних обољења и других болести које узрокује загађени ваздух, посебно код осетљивих група становништва. Спровођење мера против аерозагађења је горуће питање јавног здравља.
Масовнији јавни превоз и смањење аутомобилског саобраћаја. Како је саобраћај један од највећих извора загађења, потребно је прилагодити саобраћајну инфраструктуру јавном превозу и радити на смањењу коришћења аутомобилског саобраћаја у граду. Јавни превоз треба да буде доступнији кроз већи број редовних дневних линија, посебно у време саобраћајних шпицева, што би мотивисало људе да више користе јавни превоз.
Кретање кроз град без загађења (бициклизам, пешачење). Саобраћајну инфраструктуру прилагодићемо одрживим видовима транспорта кроз изградњу пешачких прелаза и бициклистичких стаза. Тиме се умањује потреба за коришћењем аутомобила при обављању свакодневних активности. Одрживи видови транспорта омогућавају већу слободу кретања кроз град, позитивно утичу на здравље и утичу на смањење загађења.
Пошумљавање и озелењавање града. Количина зеленила у граду осетно утиче на квалитет ваздуха и цео екосистем. Развићемо и спровести план масовне садње дрвећа, повећања зелених површина, као и постављања вертикалних зелених зидова и стимулисати градњу зелених зграда.
Мање индивидуалних ложишта. Наставићемо процес гасификације и топлификације прикључењем на даљинско грејање преосталих загађивача, како би се смањило загађење ваздуха проузроковано чврстим честицама. Да би се афирмисало прикључење приватних домаћинстава на даљинско грејање, потребно је кориговати цену и променити начин наплате. Као посебну меру, пружићемо подршку малим произвођачима обновљиве, нпр. соларне енергије (појединцима и енергетстким задругама које би основали грађани и грађанке).
Боља контрола загађивача. Инсистираћемо да индустријски загађивачи послују на одговоран начин у погледу безбедности људи и животне средине. Посебним планом ћемо предвидети активности за измештање појединих загађивача из стамбене у индустријску зону.
Систематско праћење и извештавање о загађењу ваздуха. Набавићемо опрему за лабораторије неопходне за систематско праћење степена загађености ваздуха на територији града и одржавати постојеће мерне станице. Обезбедићемо да јавност има стални приступ информацијама о концентрацији сумпордиоксида, чађи, аероседимената, ПАУ, тешких метала и приземног озона, као и специфичних загађујућих материја у репрезентативним подручјима.
Здравствена заштита у Београду је оптерећена многим проблемима. Град је оснивач 27 здравствених установа, али су надлежности града веома ограничене. Установе као што је “Апотека Београд” са 124 јединице у свим градским општинама због лошег управљања послују са губитком. Већина установа трпи због преоптерећења и недостатка инвестиција и неодржавања. Нашем граду је потребна развијена, свима доступна мрежа здравствене заштите, која ће задовољавати потребе наших болесних суграђана и активно радити на превенцији болести.
Улагање у домове здравља и друге здравствене установе. Неопходно је растеретити постојеће домове здравља у најнасељенијим општинама и проширити мрежу домовима здравља и амбулантама у рубним општинама. Потребно је развити и друге облике здравствених установа, које недостају граду, као што су палијативни центри. Град као оснивач здравствених установа мора повећати ниво инвестиција у постојећим установама, не само на текућем одржавању, већ и у њиховом техничком осавремењавању.
Прилагођавање здравствених установа потребама пацијената. Многе здравствене установе немају инфраструктуру која би олакшала приступ нашим суграђанима и суграђанкама са инвалидитетом и слабије покретним особама. Посебна пажња посветиће се информисању корисника здравствених услуга о њиховим правима и заштити ових права.
Појачан рад на превенцији заразних болести. Живот у Београду подразумева висок ниво интеракције суграђана. У таквим условима заразне болести као што су грип или мале богиње представљају озбиљну епидемиолошку претњу за здравље Београђана. Град ће појачати активности на превенцији заразних болести.
Превентивни прегледи и саветовалишта. Град има обавезу да истрајно и свеобухватно ради не само на лечењу већ и на превенцији болести. Посебну пажњу посветићемо превентивним прегледима и саветовалиштима, нарочито кроз образовну мрежу, али и ван ње, допирањем до угрожених слојева становништва.
Промоција здравих облика живота. Здравље грађана и грађанки Београда угрожено је и њиховим навикама. Радићемо на промоцији стилова живота који унапређују здравље и на смањењу навика које представљају здравствени ризик. Обезбедићемо програме који помажу грађанкама и грађанима да се здраво хране, исправно и редовно раде вежбе и избегавају активности штетне по здравље.
Проблем спорта јесте што се мало пажње посвећује аматерском и рекреативном бављењу спортом, док се велика средства издвајају за професионалне клубове и професионалне спортисте. Наш циљ је да подстакнемо аматерско и рекреативно бављење спортом и да обезбедимо јавно финансирање спорта које је усмерено према циљевима унапређења здравља, промоције здравих облика живота и побољшања квалитета друштвеног живота. Залажемо се за укидање дотација великим спортским клубовима и противимо се коришћењу ресурса локалне самоуправе у сврхе обезбеђивања функционисања професионалних клупских погона. Важнији су активно укључивање девојчица и жена и здравље, него врхунски спортски резултат.
Инфраструктура. У Београду постоји недостатак инфраструктуре за аматерско и рекреативно бављење спортом. Бављење спортом је препуштено приватној иницијативи и приватном финансирању, што у великој мери оптерећује породичне буџете и смањује физичку активност грађана и грађанки. Сматрамо да бављење рекреативним спортом не сме бити привилегија оних који имају новац за закупе и скупе програме, и да мора бити доступно свима. Новац којим се финансира професионални спорт употребићемо за развој инфраструктуре за аматерски спорт: јавне спортске терене, опремање и коришћење постојећих сала, прилагођавање јавних простора за бављење спортским активностима и за оснивање аматерских савеза.
Финансирање спортских манифестација. Финансираћемо непрофитне спортске манифестације које организују аматерски спортски савези или удружења грађана према унапред познатим и јасним критеријумима, као и јавно спроведеној процедури. Манифестације које се финансирају јесу оне које подстичу самоорганизовање грађана и грађанки и доприносе бољем, здравијем и активнијем животу.
DOBAR GRAD ZA SVE (baš sve)!
Beograd nije samo dom ljudi nego i naših kućnih ljubimaca koji su deo naših porodica.
Pokret Ne davimo Beograd želi da omogući kvalitetan suživot za kućne ljubimce, vlasnike i one koji nisu vlasnici kućnih ljubimaca. Uključivanje politika za dobrobit životinja u gradsko planiranje poboljšaće život svih članova zajednice.
U okviru pokreta deluje i Grupa za dobrobit životinja koja se bavi unapređivanjem politika i propisa u oblasti dobrobiti životinja, kao i obrazovanjem i vaspitanjem o dobrobiti životinja koje doprinosi društvu koje veruje u odgovornost, saosećajni odnos prema životinjama i ljudima, i koje brine o potrebama drugih.
Grupa za dobrobit životinja veruje da kućni ljubimci pomažu da gradovi budu srećniji i zdraviji za život, zato predlaže sledeće mere:
NAPUŠTENI PSI I MAČKE. Neophodne su sistemske promene u pristupu napuštenim životinjama kojе će voditi i humanijem odnosu prema njima, ali i smanjenju rizika po građane i građanke. Gradskim pravilnikom uredićemo metode smanjenja broja životinja na ulicama kroz kontrolu razmnožavanja i sprovođenje besplatne sterilizacije. Edukacijom i radom sa ljudima želimo da podstaknemo zbrinjavanje životinja kroz kampanju “Udomi, ne kupuj”.
ODGOVORNO VLASNIŠTVO. Odgovorno vlasništvo je posvećenost koja podrazumeva blagovremenu socijalizaciju, staranje o zdravlju i potrebama ljubimaca uz jasnu legislaciju i uzimanje u obzir dobrobiti cele zajednice. Učešće veterinara je neophodno na svim nivoima u razvoju i realizaciji programa obrazovanja zajednice o odgovornom vlasništvu, koje ukjlučuju i posete školama, kako bi članovi zajednice bili spremniji da prihvate promene koje podstiču odgovorno vlasništvo kućnih ljubimaca. Takođe, neophodno je podučavanje novih i budućih odgovornih vlasnika, rad na kontrolisanom uzgajanju rasnih pasa, kontrola i kažnjavanje puppy mills, serijskih sakupljača, korišćenje pasa za borbe (eksploatacija pasa lutalica kao “mesa”za borbe pasa) i promovisanje kulture skupljanja izmeta (zbog velikog broja vlasničkih pasa povećan je pritisak i na zelene površine koje ne mogu da ih apsorbuju, ali i zagađuje vodu, truje travu i ostale biljke).
PET FRIENDLY PROGRAMI. Razvijanje programa koji omogućavaju da zaposleni dovode svoje ljubimce na radno mesto, povezivanje dece bez roditeljskog staranja iz domova i ljudi iz domova za stare sa napuštenim životinjama. Studije dokazuju da ovakvi programi donose mnoge prednosti, naime kućni ljubimci deluju smirujuće, smanjuju stres i jačaju društvene veze.
VRTIĆI ZA PSE. Definisanje zelenih površina na nivou opština sa organizovanom dresurom za prve vlasnike i sertifikatima koje izdaje grad za “dobro vaspitane pse”, što je praksa u nekim zemljama.
URBANISTIČKA REŠENJA. Lobiranjem za što veći broj savremenih parkova omogućavamo bolji i zdraviji život svih članova zajednice na celoj teritoriji Beogradа, u kojima i građani i kućni ljubimci mogu bezbedno da se šetaju. Jednako je važno i humano rešenje za groblje kućnih ljubimaca u velikom gradu kao što je Beograd, kako naši sugrađani ne bi bili prisiljeni da ih sahranjuju u gradskim parkovima i drugim zelenim površinama.
INTEGRACIJA. U svetlu rastuće popularnosti držanja kućnih ljubimaca i sve većeg priznavanja dobrobiti i prava životinja, mnogi gradovi širom sveta uveli su mere kako bi olakšale integraciju kućnih ljubimaca u svakodnevni život njihovih vlasnika i celokupne zajednice. Ove mere se obično fokusiraju na pitanja javnog prevoza za ljubimce, ali i za pse pratioce ljudi, pristup raznim javnim i privatnim objektima, javnim otvorenim prostorima, ali i ekonomskoj dobiti za mala, srednja preduzeća ili lance trgovina. Implementiraćemo politike mnogih evropskih zemalja, poput Holandije, Švajcarske, Austrije i Ujedinjenog Kraljevstva, koje su poznate po svojim merama i liberalnom odnosu prema kućnim ljubimcima, prijemčivi za donošenje mera koje mogu omogućiti kućnim ljubimcima.
PARTNERSTVA. Stvaranje mreže partnerstava sa organizacijama koja se bave pitanjima dobrobiti za životinje u Srbiji kako bi se multiplikovao efekat na zajednicu i javnost, kao i povezivanje sa sličnim inicijativama iz regiona i sveta.
BRIGA ZA DIVLJE ŽIVOTINJE. Potrebno je intenzivirati brigu o divljim životinjama koje žive na teritoriji Beograda, od njihovog prihranjivanja u zimskim mesecima, do zaštite od ljudske aktivnosti, putem kontrole otrova koji se koriste u poljoprivredi, do obezbeđivanja zelenih koridora kojim će one moći da se kreću. Izmeštanje i korenita promena gradskog Zoološkog vrta i omogućiti adekvatnu zaštitu i brigu o životinjama sa naših podneblja.
ЖАРИШТА
Пољопривредна корпорација Београд (ПКБ) је остатак некадашњег највећег пољопривредног комбината у СФРЈ. Вишедеценијским приватизацијама најуноснијих делова и лошим управљањем дошло се до тога да приликом последње неуспешне приватизације 2016. није било понуде која би испунила тражену цену од 150 милиона евра. У саставу ПКБ-а је преко 300 квадратних километара земље. ПКБ има изузетан значај за економију, безбедност и животну средину Београда, али и за целокупан будући развој града. Приватизацијом ПКБ-а, односно, земљишта које је у његовом власништву, постиже се привремена добит која дугорочно не може решити ниједан од инфраструктуралних проблема града и стога сматрамо да је такво коришћење овог ресурса нерационално.
Потенцијал који поседује ПКБ, уз стручно управљање, одрживо финансирање и развојни план који подразумева развој прерађивачких капацитета, може да обезбеди стабилно снабдевање града ценовно доступним прехрамбеним производима. Сматрамо да је ПКБ у власништву грађанки и грађана Београда и да је управо на Скупштини града одговорност за његово даље функционисање – ангажовање стручног мeнаџмента и проналазак начина одрживог финансирања.
Правни тим Иницијативе Не давимо Београд анализирао је више од 100 докумената, односно 1198 страница „Уговора за јавно-приватно партнерство Града Београда за пружање услуга третмана и одлагања комуналног отпада” који је Градска управа града Београда потписала у септембру 2017. са приватним партнером конзорцијумом Суез-Иточу. Наслов уговора крије чињеницу да је заправо договорена приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице која ће донети огромне финансијске обавезе са катастрофалним последицама на буџет града, комуналне трошкове грађана и значајно повећати загађење ваздуха.
Потписивањем Уговора, Град Београд се обавезао да ће у наредних 30 година инвеститору исплаћивати преко 38 милиона евра годишње, што је у збиру око милијарду и 150 милиона евра јавних средстава која ће се одлити у касу приватног инвеститора. Чак 70% укупних трошкова платиће директно грађани и грађанке Београда јер је уговором предвиђено повећање рачуна које грађани плаћају за третман и одвожење отпада и то за четири до пет пута.
На минимални износ трошкова уговора, треба додати и све пратеће инфраструктурне трошкове, који, такође, падају на терет грађана. Наиме, обавезе Града Београда су и откуп топлотне енергије и струје, који ће се за првих 12 година вршити по повлашћеној цени, а која је 2-2.5 пута виша него на међународном тржишту, изградња инфраструктуре за пренос топлотне енергије, изградња бране која спречава клизање постојеће депоније, изградња алтернативног приступног пута преко Великог села и Сланаца, плаћање пореза на депонију након увођења ове законске обавезе, трошкови експропријације и расељавања становништва са подручја око депоније, изградње додатне депоније за вишак отпада и регулисање санације опасног отпада.
Додатно, уговором је скоро читав годишњи отпад поклоњен приватном партнеру и дато му је право да његовом продајом и прерађивањем остварује чист профит. С друге стране, овим поступком губи се огроман број радних места у зеленој економији (тренутно индивидуалних сакупљача има преко 10000), али и огроман потенцијал који ова индустрија може да оствари када би се у њу улагало. Одвојено сакупљање отпада и компостирање омогућава покретање зелене економије, што представља много економичнији и више одржив систем за управљање отпадом, нема негативан утицај на животну средину и повећава буџет града Београда.
Иницијатива Не давимо Београд указивала је на опасности процеса израде модела уговора за јавно-приватно партнерство и коначног одабира партнера иза затворених врата и далеко од очију јавности, организовала акције, предавања и дебате. Након потписивања уговора, наш правни тим је направио анализу доступне документације и упутио позив другим удружењима, стручњацима из више области и осталим актерима да им се прикључе у дубљој анализи уговора и његових последица и најавио интернационалну подршку у даљим активностима оспоравања штетности уговора и борбу за заштиту јавног интереса.
Сматрамо да је неопходно преиспитивање штетног уговора о јавно-приватном партнерству, а затим и одустајање од изградње спалионице и увођење мера одвојеног сакупљања отпада који ће покренути зелену економију (рециклажу) и отворити већи број радних места. А постојећу несанитарну депонију у Винчи треба санирати, затворити постојеће одлагалиште и отворити ново одлагалиште. Током санације треба искористити депонијски гас за добијање енергије. Процене говоре да се депонијски гас може експлоатисати наредних двадесет година. Такође, потребно је изградити и постројење за компостирање био-отпада.
У дискусију се можете укључити на форуму иницијативе Не да(ви)мо Београд на линку:
https://ucestvuj.nedavimobeograd.rs/t/deponija-vinca/519
https://ucestvuj.nedavimobeograd.rs/t/deponija-vinca-postojece-stanje/81
Колумна Наш град – Спаљивање разума
Колумна Наш град – Шест питања за министра Тривана
Више информација о анализи уговора за Винчу
Упркос најавама о инвестицији од 3,5 милијарде евра, Уговор о заједничком улагању у пројекат „Београд на води” јасно наводи да наводни инвеститор није у обавези да уложи више од 150 милиона евра (од чега 20 милиона у форми капитала). С друге стране, Република Србија је наведена као гарант кредита који је обавезна да узме по нејасним условима „инвеститора” у укупном износу од најмање 280 милиона евра. Баш због несразмерно великих улагања Републике Србије у односу на улагања инвеститора, али и због бројних других штетних аспеката овог уговора, Иницијатива Не давимо Београд поднела је предлог за утврђење ништавости Уговора о заједничком улагању у пројекат „Београд на води” Републичком јавном тужилаштву.
Разлози због којих сматрамо да је Уговор о заједничком улагању у пројекат „Београд на води” правно ништаван:
- Одредбе Уговора не узимају у обзир стварни обим улагања у пројекат „Београд на води”. Процене, али и вешто скривана документација, говоре да су улагања државе вишеструко већа од улагања такозваног „инвеститора”, док је потенцијална зарада далеко мања.
- Одредбе Уговора не пружају гаранције да ће стратешки партнер извршити свој део обавеза. Ипак, одредбама Уговора о заједничком улагању одређено је да стратешки партнер остварује профит, чак и у случају да је до раскида Уговора дошло његовом кривицом, док проценат од изграђеног земљишта задржава.
- Представници Владе РС противзаконито су одузели од града Београда део овлашћења и пренели их на привредно друштво „Београд на води”, у којем приватна фирма има већинско власништво.
- Представници Владе РС Уговором су се обавезали да планове којима се уређује изглед обале реке Саве мењају онако како то стратешки партнер жели, неовлашћено искључујући право грађанки и грађана на доношење одлука које се тичу њиховог окружења, као и мишљење струке.
- Представници Владе РС обавезали су се да ће Народна скупштина Републике Србије креирати и усвајати законе који за циљ имају олакшавање реализације овог пројекта и одбити усвајање оних који његовом спровођењу могу да наштете, чиме је и коначно изведена потпуна капитулација суверенитета над овим делом територије главног града.