Povodom aktuelnog problema frilensera, Ne davimo Beograd je na okruglom stolu predstavio svoj predlog rešenja pitanja koje pogađa veliki broj radnika na internetu. Ovaj predlog deo je šire inicijative pokreta za pravedan poreski sistem.

problem frilensera

Na diskusiju su govorili Jelena Jerinić, vanredna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i koordinatorka našeg pravnog tima, kao i Svetislav Kostić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član pravnog tima i Socio-ekonomske grupe Ne davimo Beograd.

Polazna osnova Ne davimo Beograd je stav da poreski sistem mora biti i efikasan po državu i društvo, tako da obezbedi stabilne prihode za pružanje javnih usluga i javnih dobara građanima, ali mora i da se osavremeni kako bi pospešio i omogućio korišćenje novih tehnologija za sticanje zarade građana. Međutim, pre svega mora da bude pravedan.

Pozdravljamo otpočinjanje pregovora države sa frilenserima i podsećamo na predloge mera koje smo ranije izneli a koje bi država mogla i morala odmah da sprovede.

Ne davimo Beograd predlaže:

  1. Zakonsku amnestiju za sve one građane kojima, kad se naplati porez, ostaje manje novca od minimalne zarade. Ustav Srbije jasno predviđa da se obaveza plaćanja poreza zasniva na ekonomskoj moći obveznika, a primena ovakvog poreskog zakonodavstva nedvosmisleno krši ovo načelo. Takođe, amnestija mora važiti sve do početka primene novih propisa kojima bi se uvažile elementarne potrebe ovih građana.

  2. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne mogu se naplaćivati onima kojima samo zakonodavstvo nije omogućilo da ostvare prava od doprinosa koje im sada traži da plate. Stoga, zahtevamo hitno donošenje zakonske amnestije za sve one naše sugrađane koji su se našli u ovakvoj situaciji.

  3. Srpsko poresko zakonodavstvo pruža značajne mogućnosti da se poreska dugovanja firlensera svedu na prihvatljiviju meru, a da se pri tome očuva ravnopravnost svih učesnika na tržištu. Primera radi načelo da se poreske činjenice tumače prema njihovoj ekonomskoj suštini otvara prostor da se poreske obaveze frilensera odrede primenom pravila koja su predviđena za preduzetnike, što bi u mnogome olakšalo izmirivanje poreskih dugovanja ovih osoba.

Ne davimo Beograd ukazuje da je navedene mere moguće doneti veoma brzo putem posebnih zakona koje bi Skupština Srbija morala da izglasa što pre kako bi se problem starih dugovanja frilensera nedvosmisleno uredio.

Ne davimo Beograd upozorava da se ne sme dozvoliti da brojni uočeni problemi ostanu samo tema jednokratnih političkih prepucavanja i poziva da se otpočne rad na temeljnoj reformi sistema koja će nam obezbediti pravično oporezivanje za sve građane. Upravo zato je Ne davimo Beograd i ranije u svom saopštenju, ali i sada podvukao da se među kategorijom frilensera nalazi veliki broj naših sugrađana koji su zaposleni, ali koji samostalnim pružanjem usluga van radnog vremena dopunjuju svoje kućne budžete i obezbeđuju time pristojan život svojim porodicama.

Naš postojeći poreski sistem uopšte ne vodi računa o ovim našim sugrađanima i podvrgava ih neprimereno visokom poreskom opterećenju. Svaka poreska reforma bi morala da počiva na polaznoj osnovi neophodnosti uvođenja opšteg neoporezivog egzistencijalnog minimuma, koji je u ovom trenutku pružen samo u slučaju prihoda iz radnog odnosa (zarade), ali ne i kod svih drugih oblika prihoda po drugim osnovama, čime su brojni naši sugrađani koji nisu u radnom odnosu i dovedeni u očajnu situaciju.

Pozivamo i vlast i učesnike u pregovorima da ove predloge uzmu u razmatranje. Poreski sistem mora biti pravično izbalansiran i zasnovan na ekonomskoj moći građana, a ovo su mere koje bi mogle da vode u tom smeru. Ne davimo Beograd će u narednom periodu predstaviti i druge predloge unapređenja poreskog sistema, koji se ne tiču samo oblasti koja muči frilensere, koji bi bi doprineli društvenoj jednakosti.

Pročitaj i ovo:

Stojmenović za HBS: Zelene politike i solidarnost za pravednije društvo

Pre šest godina grupa građana i građanki nezadovoljnih načinom razvijanja glavnog grada udružila se i osnovala Inicijativu Ne davimo Beograd. Inicijativa je nastala kao lokalni društveni pokret koji je i institucionalno i vaninstitucionalno, učestvovanjem u javnim raspravama ali i građanskim protestima, ukazivao na štetnost projekata izgradnje Beograda na vodi da bi se tokom godina razvila u relevatnog političkog aktera koji se zalaže za razvijanje grada koji je u skladu sa potrebama njegovih stanovnika.

Dobrica Veselinović, panker koji voli da popravlja Beograd

U novom izdanju podcast-a „Život na srpskom”, Dobrica Veselinović daje odgovore na neka važna i neka manje važna pitanja: 1) kakav bi čovek trebalo da vodi prestonicu Srbije i čiji je "naš grad"; 2) odgovara na prozivke Gorana Vesića, ali i onih koji kažu da je previše fin za politiku; 3) otkriva kako živi i u čemu uživa kad ne popravlja Beograd; 4) o spomeniku Stefanu Nemanji, ali i o panku; 5) o javnom nadmetanju za kuću na Vračaru; 6) o pivu ispred dragstora, o gradskom prevozu; 7) o bajkama i "komadiću koji nedostaje" i još mnogo toga...