Ne davimo Beograd podržava i pridružuje se naporima Inicijative Zaustavimo privatizaciju Apoteke Beograd. Zahtevamo da gradska administracija odustane od najavljene privatizacije “Apoteka Beograd”, posebno imajući u vidu dubinske probleme sa našim zdravstvenim sistemom koje je epidemija korona virusa dodatno ogolila.
Zabrinjavajuće su izjave Gorana Vesića: “Prodaćemo u budućnosti apotekarske ustanove jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost.“
Upozoravamo da će privatizacijom apoteka doći i do poskupljenja lekova i dodatnog opterećenja budžeta građana, a posebno imajući u vidu izazove koje je epidemija korona virusa stavila pred nas, mišljenja smo da jedan ovakav potez nepovratno urušio zdravstvenu zaštitu u našem gradu.
Apoteka „Beograd“ poseduje mrežu od 124 apoteke koje se nalaze u svim beogradskim opštinama u velikom broju Domova zdravlja, što ih čini lako dostupnim građanima kojima su posle poseta doktorima potrebni lekovi. U “Apotekama Beograd” radi nešto više od 1000 ljudi.
Ne davimo Beograd poručuje da je našem gradu potrebna razvijena, svima dostupna mreža zdravstvene zaštite, koja će zadovoljavati potrebe naših bolesnih sugrađana i aktivno raditi na prevenciji bolesti, a ne još jedan izvor lake zarade za investitore bliske kriminalnoj vlasti.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
