Povodom današnjeg prinudnog iseljenja porodice Lalović, pri kome se desio napad na solidarne građane koji su se usprotivili ovom nehumanom činu, Ne davimo Beograd poziva policiju da objasni kako je moguće da su, pred očima jednog čitavog kordona policije, nasilnici i provokatori, bez posledica, fizički nasrnuli na aktiviste i aktivistkinje Združene akcije Krov nad glavom.
Prinudno iseljenje porodice Lalović pokazatelj je da se u našoj državi zakoni poput Zakona o izvršenju i obezbeđenju pišu i primenjuju tako da porodice završavaju na ulici, a aktivisti i aktivistkinje bivaju kažnjeni samo zato što su solidarni i staju u njihovu odbranu. Po ko zna koji put, svedoci smo stavljanja policije, vojne policije, Hitne pomoći i vatrogasne službe u funkciju nasilja nad običnim građanima, tj. izbacivanja porodica iz jedinog doma u toku pandemije. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da su današnjem iseljenju asistirali i provokatori i nasilnici, koji ne samo da su pretili i nasrnuli na aktiviste, već su i čoveku koji je u očaju pokušao da izvrši samoubisto dobacivali da to i treba da uradi i pozivali ga da skoči sa terase.
Policija nije ostala nema na protivljenje aktivista iseljenju, već je pet aktivista uhapšeno i pisane su im prekršajne prijave.
Na snimku koji je objavila Združena akcija Krov nad glavom može se videti snimak napada na jednog od aktivista (20. minut). [LINK]
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
