Priče iz regiona: “Rakija, beli luk i limun”: Kako su lažne vesti ugrozile ljudske živote u Albaniji

Piše: Nertila Maho

Izvor: balkaninsight.com

Pravi problem bile su neznanstvene i neutemeljene tvrdnje koje su počele kružiti na nekoliko internet stranica u prvim mjesecima pandemije. Lako biste mogli pronaći lažne vijesti o tome kako se KOVID-19 kod kuće može liječiti rakijom!

U vreme kada su svetski farmaceutski giganti bili u međusobnom takmičenju i u trci sa vremenom, radi iznalaženje vakcine protiv Kovid-19, u gradu Leža u severnoj Albaniji dve su osobe prodavale doze “čarobnog leka” koji nije bio ništa drugo osim obična mešavina hidrohlorne kiseline i vode i koji su prodavali po ceni od 20 hiljada leka (160 evra). Veliki broj ljudi su bili žrtve ove prevare, a policija je privela osobe F. Froku (57) i H. Froku (30) u julu 2020. godine, otkako su oni na “Fejsbuku” objavili tvrdnju da su otkrili lek protiv Kovid-19.

Očajanje ili strah od gubitka voljene ličnosti zbog Kovid-19 primorao je neke ljude da poveruju u to da zaista postoje čarobni lekovi. Društvene mreže su bile izvor informacija, alat za marketing i “onlajn prodavnica” za prodaju navodnog leka, no ovo je bila tvrdnja koja je proizlazila od ljudi bez ikakve medicinske utemeljenosti. Teško je da kontrolirate sadržine na društvenim mrežama, tako da ostaje da sama javnost bude ta koja će istražiti i filtrirati tačne informacije, te da ih razgraniči od lažnih vesti. Društvene mreže nisu usamljeni primer za ovakvu predoziranost sa lažnim informacijama, koji ponekad i ugrožavaju živote građana. Manija za “klikove” se prenela i na konsolidovane medije sa dobrom reputacijom.

Internet strane prepune lažnih vesti u vezi lečenja od Kovid-19

Albanija je potvrdila prva dva slučaja zaraze sa Kovid-19 9. marta 2020. godine, ali globalna panika u vezi virusa se desila mnogo pre toga. Iako stvari na globalnom nivou nisu bile jasne, a nisu bili uspostavljeni ni protokoli lečenja, u medijima su se pojavili bezbroj napisa o tome kako se lečiti od ovog virusa. Vitamin C je bio naglašavan kao elemenat koji potiče imunitet, ali u javnosti ovo je bilo tumačeno kao spašenje od Kovid-19. Kaskadni efekat zbog ovoga bio je povišenje cena voča, kao što su narandže, limuni ili mandarine, a u velikim marketima sve količine ovog voča su se potrošile za trenutak. U ovom slučaju nije bilo ugroženo ničije zdravlje, osim “zdravlje” novčanika građana, koji su obilazili prazne prodavnice i apoteke u potrazi za vitaminom C. Ali, ovo je bila najmanje štetna informacija.

Pravi su problem bile nenaučne i neosnovane tvrdnje koje su ušle u opticaj na većini internet stranica u prvim mesecima pandemije. Mogli ste lako da pronađete lažne vesti o tome kako od Kovid-19 možete da se lečite i kući, sa rakijom (koja je, inače, tipično piće u Albaniji)! Bilo je i tvrdnji da pijenje rakije sprečava koronavirus, a bio je citiran i lekar koji je izjavljivao da, ako masirate telo sa dva alkoholna pića, posledice od koronavirusa su manje agresivne. Odjedanput, lovor, limun i beli luk bili su prepoznati kao čudotvorni artikli koji leče opasni virus.

Objavljivane jedna nakon druge, sa ciljem da privuku što je moguće više klikova, lažne su vesti podrivale rad javnih zdravstvenih institucija kada je reč o svesti pojedinaca da održavaju rastojanje i da zaštite sebe od virusa, i umesto toga su stvarale percepciju da je lek bukvalno svuda oko nas.

Lažne su vesti uvečale broj skeptika koji ne žele da budu vakcinisani

Lanac vesti povezan sa teorijama zavere obuhvatio je čitavi svet, uključujući i Albaniju. U medijima ste mogli posvuda da pročitate na stotine naslova o teoriji da je Kovid-19 sazdan sa ciljem da istrebi pojedine grupe u društvu, da uveča finansijske dobitke farmaceutskih kompanija, ili da primora ljude da se vakcinišu sa vakcinama koje su samo mikročipovi i ništa drugo.

Ime milijardera Bila Gejtsa bilo je često spominjano u ovim teorijama, sa tvrdnjom da je on hteo da kontrolira svet. Teorije zavere, koje su se pojavile čak i u nacionalnim medijima, uvečale su broj skeptika u vezi vakcinisanja. Jedno istraživanje sprovedeno od savetodavne grupe “Balkans in Europe” pokazuje da država sa najvećim brojem poklonika u vezi sa teorijama zavere iz zemalja zapadnog Balkana je upravo Albanija. Prema istom istraživanju, veliki je broj ljudi koji su protiv vakcinisanja, i to ne samo u Albaniji već i u svim zemljama zapadnog Balkana.

Zbunjivačke informacije u vezi lekova povećale su prodaju na crnom tržištu

Pre odobrenja vakcine, protokoli za lečenje u nekim zemljama sadržavale su antivirusne lekove za borbu protiv Kovid-19. “Favipiravir” bio je prvi lek upotrebljavan protiv Kovid-19 u Vuhanu, a zatim i u Italiji, Japanu, Rusiji, Turskoj. Neki od ovih zemalja ponudili su ga besplatno, u okviru lečenja od Kovida-19 u bolnicama.

Jedan drugi lek bio je “Remdesivir” koji se upotrebljava intravenozno. Nakon što su pročitali informacije o ovim lekovima, kao i o tome da su se pokazali kao uspešna terapija u SAD i u Evropi, te u konsultaciji sa privatnim lekarima, ljudi su počeli da kupuju na crnom tržištu. Neformalno, mogli ste da ga kupite po ceni od 350 do 500 evra.

To je bio deo populacije koji se bojao da ide u javne bolnice, u panici da su bolesnici ostavljeni bez pravilnog medicinskog tretmana.

Poverenje u ove lekove bilo je dodatno zasiljeno činjenicom kada je Ministarstvo zdravlja saopštilo, u oktobru, da će uvesti “Remdesivir” kao terapiju u javnim bolnicama.

Oni koji nisu mogli da ga kupe, počeli su da kupuju i da koriste jednostavne antibiotike (na primer, azitromicin), čak i kad za to nije postojala potreba. Nema ništa lošeg u tome da probaš da spasiš život sebi, ali zbunjivačke informacije koje su proizlazile iz različitih izvora primorale su ljude sa blagim simptomima Kovida-19 da koriste različite lekove bez pritom da se konsultuju sa lekarima. Inače, lekari u Albaniji koji rade u stranim zemljama naglašavali su u medijima da nije potrebno Kovid-19 lečiti jakim antibioticima i da postoje drugi načini za lečenje, u zavisnost od pojedine situacije.

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regiona” kojeg provode makedonska Res Publica i Institut za komunikacijske studije iz Skoplja u suradnji s partnerima iz Crne Gore (PCNEN), Hrtvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba) i Grčke (Macropolis), u okviru projekta “Poveži točke: poboljšanje politike kroz građansko učešće” uz podršku britanske ambasade u Skoplju.

Da li je i Vlada bila deo lažnih vesti?

Postupci u vezi sa pandemijom podelili su javnost. Vlada je bila na stavu da je bila uspešna, a premijer je ovo naglasio mnogo puta. Ali, je li ovaj uspeh bio realan? Prvo, moramo da kažemo da, u vreme kada je država bila u karantinu (od marta do maja 2020. godine), Albanija je imala gubitke u skoro svakom domenu ekonomije. Tako da, kada je u mesecima septembar-novembar nastupio sledeći bran pandemije, Vlada je donela odluku da ne žrtvuje ekonomiju i da ona bude otvorena, sa izvesnim ograničenjima. Svakako, ono što je bilo žrtvovano su ljudski životi. Zvanično, Albanija danas (09.07.2021. godine) ima ukupno 2456 žrtava od Kovida-19 od početka pandemije. Međutim, je li ovo istinski broj smrtnih slučajeva zvog virusa?

U izveštaju koji je bio objavljen od strane Healthdata.org, Albanija je četvrta zemlja premu broju umrlih od Kovida-19, računano prema broju populacije, odmah iza Azerbajdžana, Bosne i Hercegovine, i Bugarske.

Državni zavod za statistiku, inače zvanični izvor, u svojim saopštenjima ukazuje na visoku stopu smrtnosti, što ukazuje na to da Vlada nije potpuno “iskrena” kada je reč o smrtnosti od Kovida-19, a koju zvanično saopštava Ministarstvo zdravlja.

Prema ovom zavodu, u periodu od aprila 2020. godine do marta 2021. godine, u Albaniji je bilo oko 9300 dodatnih umrlih u poređenju sa istim periodom iz prethodnih godinu dana, kada virus nije postojao (u tom periodu, zvanično, 2423 su umrli od Kovida-19).

U proteklih 12 meseci (april 2020. – mart 2021. godine) umrlo je oko 31.000 ljudi, u poređenju sa skoro 22.000 u periodu april 2019. – mart 2020. godine, što je povećanje za više od 42,7 procenata.

Još jedan primer kada Vlada nije omogućila medijima tačne informacije bili su testovi za Kovid-19. Premijer je 18. marta izjavio da testovi rađeni u Albaniji su u većem broju u poređenju sa svim drugim zemljama iz regiona, ali su mediji otkrili upravo suprotno, upoređivanjem zvaničnih podataka iz nekih država, što je pokazalo da je Rama dao lažnu izjavu.

Medijima je potrebna vakcina za istinu

Mediji imaju svoje grehe o tome kako su izveštavali o pandemiji. Večina njih su udružili snage na samom početku i počeli su da izveštavaju i da savetuju javnost, sa ciljem da se poviši svest o riziku od virusa i o merama zaštite. Ali, sa druge strane, oni nisu uspeli da se otklone od manije “klikova” bez pravilnog filtriranja informacija. Jedna analiza u kojoj je obuhvaćeno izveštavanje u medijima u vreme koronavirusa, izvedena od dvoje dobro poznatih akademika, ukazala je da su albanski mediji izveli korak nazad u vezi profesionalnih standarda u medijskim izveštajima. Ali, kakvi su bili zaključci?

U osnovi, medijsko izveštavanje o Kovidu-19 naglašavalo je samo zvanične izjave. Nije bilo urađeno temeljitije istraživanje kako bi se potvrdila istinitost izjava i brojeva u vezi pandemije, a saopštavane iz Vlade i iz državnih institucija. Nije bilo ozbiljnijih istraživanja, a teren je bio idealan upravo za ovakav vid novinarstva. Bila su sprovedena samo 2-3 kratka istraživanja.

U medijima nije postojalo i balansirano izveštavanje, u smislu davanja prostora nezavisnim glasovima nasuprot zvaničnim državnim. Naglasak na širenje virusa i na zdravstveno stanje stavio je u drugi plan naglasak koji je mogao da bude na ekonomske i socijalne posledice prouzrokovane karantinom i Kovidom-19.

Portali su izveštavali veštački, a prisutnost stručnih osoba ili tehničkih informacija bilo je kratko i više je bilo servirano kao “nešto nabrzaka”. Osim teških uslova u kojima su se našli novinari, u ekonomskom smislu, pandemija je još više otežala i izveštavanje sa terena. Konferencije za medije bile su prebaćene na društvenim mrežama, a prisustvo novinara bilo je namerno eliminisano, što je onemogućilo novinarima da postave pitanja.

Vreme je za delovanje

Pandemija Kovida-19 bila je test za društvo, sisteme, ekonomije i medije u svim njihovim segmentima. Ako pogledamo nazad u protekloj godini i nešto više, videćemo da su mediji i dalje krhki i da su svoj zadatak mogli da sprovedu na bolji način.

Šta sad? Nakon oluje sa Kovidom-19, vreme je da analiziramo to što se desilo.

Tradicionalni mediji trebalo bi da deluju i da uče od svojih grešaka. Ovo treba da bude suština njihove misije i na prvo mesto trebalo bi da postave javni interes. To mora da bude izvor informacija iz prve ruke kada je reč o vestima i izveštavanju, pa će s tim imati i ključnu ulogu u edukaciji javnosti. Ovo će dovesti do lančanog efekta, koji omogučuje publici da pokloni veću pažnju tome u čemu veruje i da filtrira istinu od onoga što je laž.

Sa druge strane, Vlada treba da bude svesna da, ranije ili kasnije, sve izlazi na svetlost dana. Iskrenost je ponekad bolja alternativa u nekom hitnom stanju u poređenju sa sakrivanjem istine. Veće transparentnost vlasti je nešto mnogo bolje od panike i skeptičnosti.

A, u vezi portala koji objavljuju vesti, vreme je da vlasti poklone veču pažnju na njih. Jedini cilj portala je da ostvare brojnost klikova, i to preko lažnih vesti, i zbog toga oni treba da budu odgovorni za nastalu štetu.

Društvene mreže? Pa, one su takve kakve su! Nemoguće je da budu pod kontrolom, pa zato potrebno je podizanje svesti o rizicima, u smislu da sve što pročitate tamo ne mora da znači da je i istinito.