Priče iz regiona: Na dnu Balkana – neravni put Kosova ka obezbeđivanju vakcina

Piše: Arber Fetahu

Izvor: exit.al

Pandemija je obeležila svoju prvu godišnjicu pre nekoliko sedmica. Kovid-19 je izložio sistemske probleme u zdravstvenom sistemu Kosova i drugim institucionalnim granama. Iako je veliki broj pozitivnih slučajeva i smrtnih slučajeva dospeo na naslovnice, vladine izjave da je obezbeđeno stotine hiljada doza cepiva bile su pune nade, da je to samo bilo istina.

Šestog januara 2021. godine bivši kosovski premijer Avdullah Hoti i ministar zdravlja objavili su toliko očekivanu vest: „Vakcine će doći u februaru”. Objasnili su plan imunizacije protiv Kovida-19 – prema kom je Kosovo završilo diskusiju u cilju obezeđivanja 535.000 vakcina i još 600.000 od Austrije. Ipak, detalji su bili nejasni što je ostavljalo više prostora za sumnju. Ipak, u parlamentu je odobren budžet od 40 miliona eura za borbu protiv Kovida-19 i nabavu vakcine. Uprkos svemu ovome, kosovske institucije nisu uspele da osiguraju vakcine do kraja marta i Kosovo je poslednja zemlja na Balkanu koja je započela proces imunizacije.

Porast infekcija

Odlaganje vakcinacije prati veliki broj infekcija. Tokom kraja marta i do sredine aprila broj zaraza varirao je od 345 do 800 slučajeva dnevno, a broj umrlih od 9 do 17 dnevno. Dakle, novi talas sa velikim brojem infekcija započeo je 2021 godine. Štoviše, postoji još jedna briga, a to je širenje takozvanog britanskog soja Kovida-19, što još više komplikuje zdravstvenu situaciju. Sa 13.186 aktivnih slučajeva i 99.535 pozitivnih slučajeva registrovanih od marta 2020. godine, Kosovo se suočava sa velikim poremećajem u svom zdravstvenom sistemu. U ovoj situaciji, kapaciteti zdravstvenih ustanova su iscrpljeni zbog velikog broja slučajeva koji završe na kliničkom lečenju, kao i zbog nedostatka odgovarajuće infrastrukture. Ako tome dodamo i problem imunizacije, situacija izgleda prilično očajna.

Međutim, problem je višestruk: prvo, odlučnost vlade i strategija za imunizaciju nisu ispunili svoje ciljeve u osiguranju samofinansirajućih vakcina. Napori i termin pregovora sa proizvođačima vakcina za Kosovo su došli prekasno. I pored toga što je ministar zdravlja izjavio da je kašnjenje u obezbeđivanju vakcina bilo povezano sa činjenicom da Kosovo nije deo Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, što je još više zakomplikovalo stvari. Drugo, Vlada Kosova se u velikoj meri oslanjala na koaliciju EU i COVAX-a koja je predvidela oko 360.000 doza besplatnih vakcina za Kosovo kao deo regionalnog plana. Zbog toga je Kosovo ostalo sa manje alternativa u obezbeđivanju vakcina za svoje građane.

Pored toga, Kosovo je prošlo izborni proces tokom kojeg su vakcine korišćene kao šargarepa za birače. Obećanja za stotine hiljada vakcina okupirala su kampanju, ali političkim strankama nedostajao je jasan plan kako da obezbedi vakcine. Politička nestabilnost u vreme pandemije imala je velike poremećaj u pogledu vakcina i upravljanja pandemijskom situacijom uopšte.

Politika kao prioritet nad javnim zdravstvom

Međutim, institucionalna neefikasnost da obezbedi cepiva nastala je zbog činjenice da je pre svega politika bila prioritet, a ne cepiva. Iskustvo dve vlade usred globalne pandemije prouzrokovalo je institucionalna kašnjenja u radu sa vakcinama. Kosovo nije usvojilo i izmenilo Zakon o sprečavanju i borbi protiv pandemije Kovid-19 do avgusta 2020 godine. Štaviše, Kosovo je stagniralo u primanju vakcina i zbog nemogućnosti lobiranja. Zbog toga su institucije mogle da urade više u lobiranju kod privatnih kompanija za kupovinu vakcina, a u mogućim slučajevima i za osiguravanje donacija. Značajnija institucionalna saradnja i napori između ministarstava (ne samo ministra zdravlja), vladinih agencija i državnih čelnika trebalo je da se dogodi u obezbeđivanju vakcina.

Dakle, mesec februar je prošao, a vakcine nigde ni na pomolu. Nesposobnost da se zaštiti javno zdravlje u vreme pandemije bila je evidentna. U nedostatku vakcina otprilike 500 albanskih zdravstvenih radnika vakcinisano je u Albaniji. Obećanja prvih doza vakcina prebačena su za mart. Konačno, 28. marta na kraju tunela bilo je svetlosti – na Kosovo je stiglo 24.000 doza vakcina. Kontingent sa vakcinama koje su stigle na Kosovo obezbedio je UNICEF putem mehanizma COVAX. Deo je to od 100.800 doza vakcine AstraZeneca koje će Kosovo dobiti besplatno iz programa COVAX Svetske zdravstvene organizacije.

Nedavno izabrani premijer Albin Kurti i ministar zdravlja organizovali su službeni prijem vakcina obeležavajući važnost ovog događaja i obećavajući da će se broj vakcina povećati. Zajedno sa vršiocem dužnosti šefa Kancelarije EU na Kosovu, predstavnikom UN-a i ambasadorom Velike Britanije, kosovski premijer je zahvalio mehanizmu COVAX, pokazavši tako spremnost i odlučnost za još veću saradnju u nabavi dodatnih vakcina. Ipak, biti poslednji u nabavci vakcina i zaostajati za drugim državama u procesu imunizacije imaće posledice po javno zdravlje građana Kosova.

Tekst je nastao u sklopu trećeg izdanja “Priča iz regiona” kojeg provode makedonska Res Publica i Institut za komunikacijske studije iz Skoplja u suradnji s partnerima iz Crne Gore (PCNEN), Hrtvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba) i Grčke (Macropolis), u okviru projekta “Poveži točke: poboljšanje politike kroz građansko učešće” uz podršku britanske ambasade u Skoplju.

Državni plan o vakcinaciji

Bivša vlada pod premijerom Hotijem putem nadležnih zdravstvenih institucija na Kosovu u februaru je izradila nacrt zakona Državni plan o vakcinaciji protiv Kovida -19. Na osnovu ovog plana, Odbor za vakcinaciju predvideo je da će se nakon uvođenja vakcine postupak odvijati u tri faze. Prva faza: Vakcinacija grupa sa najvišim rizikom koje se sastoje od zdravstvenih radnika, lica smeštenih u domove za starije osobe, starosnih grupa 80+ i dela populacije sa hroničnim bolestima. Druga faza: Uključuje starosnu grupu od 65 do 79 godina, preostalu populaciju sa hroničnim oboljenjima, nastavnike i snage odbrane uključene u upravljanje pandemijom, koje čine 306.000 ili 17 posto od ukupne populacije. Dok u poslednjoj fazi plan predviđa vakcinaciju dodatnih 50 posto stanovništva kako bi se obuhvatilo 900.000 ljudi ili 70 posto ukupne pokrivenosti stanovništva vakcinom protiv KOVIDA-19.

Realizaciju plana karakterišu kašnjenja, kako je objašnjeno u ovom članku. Prva faza je počela da se sprovodi, ali broj primljenih vakcina nije u skladu sa planom. Isporučeno je 24.000 vakcina, umesto 54.000 kako je planirano. Oko 10.000 građana je do sad vakcinisano i oni spadaju u kategoriju prve faze, odnosno među one s najvišim rizikom. Istovremeno, vlada je uvela nove restriktivne mere, kao što je policijski čas, dopuštajući samo rad restorana sa dostavom, dok su škole imale obavezu da sprovode nastavu onlajn.

U ovim očajnim vremenima postoji potreba za malo svetlosti, iako se čini da ona nije blizu. Prvi kontingent isporučenih vakcina pružio je samo tračak te svetlosti, a vremenski raspored za preostala cepiva i njihovu distribuciju teško je predvideti, jer su prepreke višestruke.

Nedavno izabrana vlada planira da obezbedi vakcinaciju 60% stanovništva. U svom planu premijer Kurti je predvideo da će tražiti saradnju sa susednim zemljama poput Albanije u borbi protiv Kovida-19. Takođe, naglasio je da će Kosovo započeti pripreme za prijem u Svetsku zdravstvenu organizaciju. Očekivanja su sada veća jer se nova vlada izborila za pobedu. Ipak, problemi su evidentni u nabavci vakcina jer Kosovo ostaje u složenom geopolitičkom položaju.

Diplomatija vakcina

Iako nije jako velika regija, Balkan je privukao pažnju većih zemalja u isporuci vakcina, posebno zemalja poput Kine i Rusije. Međutim, upotreba vakcina u političke svrhe nije samo stvar većih zemalja. Srbija je, na primer, pokazala spremnost da vakciniše srpske građane Kosova potencijalno pokazujući na ovaj način da ima udela u suverenitetu Kosova. Zbog toga je Srbija na severu Kosova pokrenula kampanju vakcinacije koja se smatra političkom provokacijom Kosova.

Sa druge strane, vlada Kosova nije uspela da obezbedi vakcine za svoje građane do kraja marta, iako je nekoliko meseci obećavala da će to učiniti. U ovom području, EU je takođe kasnila u slanju vakcina za Kosovo, uprkos Evropskoj komisiji Paket od 70 miliona eura za rani pristup vakcinama EU na zapadnom Balkanu. U ovoj situaciji, kosovska vlada je dala političke izjave da neće prihvatiti vakcine sa Istoka, aludirajući na Sputnjik V (Rusija) i kineske vakcine.

I pored toga što je reč o nacionalnom zdravlju, poreklo vakcina dodatni je teret za države, posebno za Kosovo, koje se politički ne svrstava niti ima diplomatske veze sa gore pomenutim zemljama. Međutim, kašnjenje EU i drugih zapadnih zemalja da pruže više za zemlju kao što je Kosovo, ostavlja prostor drugima da barem pokušaju proširiti svoj geopolitički uticaj putem vakcina. Bez obzira na to, Kosovo je odbilo vakcine od Vlade Srbije ili bilo kog drugog državnog aktera koji ne održava diplomatske veze sa Kosovom.

Sve u svemu, postupak nabave vakcina za građane Kosova složen je i određen mnogim faktorima. Iskustvo dve vlade usred pandemije u jednogodišnjem periodu ostavlja prostor za podelu neuspeha i krivice. Glavni neuspeh vlade (vlada) bila je nesposobnost obezbeđivanja vakcina. Paradoksi doživljeni tokom ove pandemije slični su trilerima u kojima su životi građana ugroženi zbog političkih mahinacija političkih aktera.

Otuda bi kosovske institucije trebalo da preduzmu trenutne mere u nabavci vakcina putem mehanizama lobiranja kod privatnih kompanija; sarađuju i koordinišu svoj rad sa međunarodnim institucijama, sa određenim državnim akterima kao što je SAD, i traže donacije vakcina. Institucionalna koordinacija na domaćem nivou nužna je potreba u borbi protiv Kovida-19. Implementacija vladinog plana o pandemiji trebalo bi da se prati uz kontinuiranu procenu i da se primenjuju ​​nove precizne strategije zasnovane na potrebama građana.