Priče iz regiona: Borba protiv lažnih vesti je izbor “biti ili ne biti”

Piše: Teofil Blaževski

Izvor: it.mk

Borba protiv lažnih vesti i dezinformacija je mnogo teža od svih međunarodno preuzetih i lokalno primenjenih ili stvorenih mera i aktivnosti. To je kompleksan proces u kojem ne mogu da se izbore sami ni mediji, ni institucije, ni građanske organizacije, a ponajmanje pojedinci, a posledice mogu da budu mnogo strašnije od ovog sada.

Dvoje albanskih novinara bili su privedeni od strane policije i poslati na ispitivanje u vezi vesti emitovanoj na njihovim medijima 23. septembra 2019. godine, da se oko ponoći očekuje zemljotres sa magnitudom iznad 6 stepeni, koji će pogoditi region Tirane. Novinari iz različitih medija, iz Syri.net i iz Gazeta Sheculli, plasirali su u javnost vest kojom su pozvali žitelje da napusti svoje domove, a to se i desilo, ponajviše zbog straha od štete koju je naneo zemljotres dan ranije u okolini Drača.

Panika zbog lažne vesti bila je dovoljan razlog za privođenje novinara, iako su u međuvremenu i ta dva medija brzo povukli vest. Ali ipak, bilo je potvrđeno još nešto – ogromna moć lažnih vesti da urade štetu.

Ovakva opasnost posebno dolazi do izražaja u vreme velikih kriza, nacionalnih ili globalnih, velikih stresova kad se ljudi osećaju ranjivo, pa su dovedeni u stanje samoodbrane da posegnu i ka onom narativu ili dezinformaciji koje im bar na trenutak omogućuju da se osećaju bezbednije.

Alarm na globalnom nivou zazvonio je odmah

Na globalnom nivou, ključni faktori u međunarodnoj politici i međunarodne organizacije specijalizovane za javno zdravlje, kao što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na primer, odmah su uočili opasnost od dezinformacija, pogrešnih informacija ili lažnih vesti, uporedo sa opasnostima koje i onako nose virusi, kao što je novi koronavirus i njegove mutacije.

Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija (UN) Antonijo Gutereš, još je u ranoj fazi pandemije, 28. maja 2020. godine, nazvao ovu informacijsku opasnost “infodemija” (infodemic), pre njega to je uradio prvi čovek SZO Tedros Gebrejesus, a UNODOK, još 31. marta, objavio je upozorenje da UN preuzimaju mere za borbu protiv različitog kriminala povezanog sa virusom (“od prodaje lažnih čekova za zaštitu od virusa, preko onlajn narudžbi, do kiber napada ka bolnicama ili važnim informatičkim sistemima”), ali i “protiv širenja lažnih informacija u vezi virusa”.

Istovremeno, bilo je objavljeno da je krajem marta 2020. godine bila kreirana veb-strana “Odgovor Kovidu-19”, a SZO, sa svoje strane, otvorio je veb-stranu “Razarač mitova” (Mythbuster) ili “Saveti za javnost u vezi Kovida-19: Razarač mitova”.

Nakon ovoga usledio je lanac međunarodnih javnih kampanja. Jedna od njih je UN-ova kampanja “Pauziraj”, koja savetuje ljude da razmisle oko nekih stvari pre nego što spodele informaciju (“izvor informacija”, “kada je objavljeno”, “ko mi je poslao materijal”, “zašto da spodelim”…). Upravo ova kampanja – nedavno je saopšteno iz UN – prema istraživanju poznatog MIT-a (Institut za tehnologiju iz Masačusetsa), u SAD i u Velikoj Britaniji pomogla je u usporavanju širenja dezinformacija i lažnih vesti.

Provera činjenica je važna i za medije i za društvene mreže

U domenu informacijskih kontramera na globalnom i na lokalnom nivou, bilo je i pojačavanje mehanizama za proveru činjenica, a on se pritom odvijao na dva nivoa. Jedno nivo bilo je autonomno u odnosu na već postojeće verifikovane članice Međunarodne mreže proverivača činjenica (IFCN – deo instituta Pointer), koji su još u okviru redovnog posla počeli da proveravaju činjenice u različitim informacijama u medijima povezanih sa virusom i bolešću.

Drugo nivo bilo je preuzimanje odgovornih dejstava od strane samih kompanija koje danas poseduju najmoćnije društvene mreže, kao na primer Fejsbuk, koje su samostalno odlučile da se suprotstave dezinformacijama na dva načina – sami da ih uočavaju automatski ili ručno da ih kontrolišu i da ih uklanjaju ili da objave budu zatemnjene. Pritom, oni su uvideli da je za kredibilnost procesa bolje da koriste usluge servisa za proveru činjenica, koji su prema određenim pravilima kreirani od strane Fejsbuka, a pritom upotrebljavajući sve metode za proveru činjenica, da označe lažne ili delimično lažne tvrdnje u objavama. Fejsbuk ih potom zatamnjuje i ostavlja linkove sa informacijama zašto je to urađeno. Poslednja mera koju je Fejsbuk preuzeo je upozorenje o čitavom profilu, da u kontinuitetu širi lažne vesti ili dezinformacije. U ovoj mreži međunarodnih “fakt-čekera” koji imaju ugovor o saradnji sa Fejsbukom, od prošle godine je i “Vistinomer”, jedini verifikovani medij od strane IFCN koji proverava činjenice u RSM.

Lažne vesti su ubice!

Pandemija u toku 2020. i 2021. godine sa širenjem koronavirusa, najnoviji je primer ovog starog fenomena, sada sa novom formom pojavljivanja, što može da bude analizirano i u RSM, jer su efekti u makedonskom društvu vidljivi. Važno je naglasiti da lažne vesti mogu da ubiju! I to je dokazano ne samo u pandemiji, već i u celoj viševekovnoj istoriji dezinformacija, a koja je kod nas, na primer, bila vidljiva i u trenucima jedne druge krize, 2001. godine. Jedan od relevantnih izvora može da bude i knjiga “Svedočenja 2001” od sada pokojnog generala Pande Petrovskog, u to vreme načalnika GŠ ARM (vidi str. 88, str. 91, str. 194…).

Zato je borba protiv dezinformacija tako mnogo važna, jer to nije samo u vezi medija ili postavljenosti jednog medijskog sistema, već je to mnogo važnije i veće pitanje, koje je iznad svega političko, a koje se, prosto rečeno, svodi na borbu između prodemokratskih i antidemokratskih snaga.

Ustvari, problem zbog dezinformacija i lažnih vesti je nova vrsta rata i oko toga su saglasni čak 75 otsto građana zapadnog Balkana, a prema istom istraživanju (Sekjurimetar RSS-a), čak 82 otsto građana Makedonije.

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regiona” kojeg provode makedonska Res Publica i Institut za komunikacijske studije iz Skoplja u suradnji s partnerima iz Crne Gore (PCNEN), Hrtvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba) i Grčke (Macropolis), u okviru projekta “Poveži točke: poboljšanje politike kroz građansko učešće” uz podršku britanske ambasade u Skoplju.

Trendovi u RSM su slični ili isti sa globalnim

Fondacija Metamorfozis iz Skopja, koja je izdavač i medijskog projekta “Vistinomer”, nedavno je objavila analizu dezinformacija povezanih sa Kovid-19 u zemlji. Već u uvodu Analize navodi se sledeći zaključak:

“Analiza dezinformacija povezanih sa pandemijom Kovid-19, pokazuje da njihova snaga zavisi od postojećih društvenih faktora, koji su pogodni za širenje manipulacija u raznim formama (društvena kohezivnost, nivo obrazovanja, poverenje u institucije, stepen poštovanja ljudskih prava, među kojim i sloboda izražavanja) i da je u Republici Severnoj Makedoniji već postojalo pogodno tle za širenje infodemije i preko postojećih propagandnih struktura (povezano sa zloupotrebom u lokalnom političkom kontekstu) i preko društvenih mreža od strane pojedinaca i grupa koji nisu povezani sa etabliranim centrima moći. Ogroman deo ovih dezinformacija nije bio originalan, već uvezen sa globalne medijske sfere ili su pretstavljali prekogranične dezinformacije, koje se šire u regionu Balkana”.

Zaključci i sagledavanja za Analizu bili su izvedeni od oko 500 detektovanih i objavljenih dezinformacija, iz “Vistinomer”, “KriTink” i iz redovnog posla medija META i Portalb, iza kojih isto stoji Metamorfozis.

U odnosu na procente dezinformacija povezanih sa teorijama zavere, predvodi narativ da je “Pandemija veštački virus razasut širom države” sa 9 otsto kod ispitanika, pa da je delo “novog svetskog poretka, masona, antiglobalista”, sa 6 otsto, visokih 5 otsto se odnose na narativ da “bolest ne postoji” ili da je zamešateljstvo Bila Gejtsa, 4 otsto odnosi se na objašnjenje da je “pandemija posledica razvoja 5G-mreže”, itd.

Tri izvora i nosioca dezinformacija

Praksa potvrđuje da je poreklo dezinformacija domaće ili stransko/globalno. Veoma je bitno pri analizi izvora i platformi za dezinformacije, da se uradi detektovanje uticaja iz tri faktora: a) političke partije; b) kapacitet samih medija (koji ovakvim modelom poslovnog funkcionisanja često su ranjivi i namerni ili nenamerni rasprostranjivači dezinformacija, zbog nepostojanja kapaciteta za zapošljavanje novinara sa profesionalnim standardima, potom prekomerna upotreba “kopi-pejst” novinarstva i posezanje ka senzacionalizmu kao način afirmisanja, t.j. “klik-bejt” novinarstvo…); c) profili na društvenim mrežama (gde je isto moguća diferencijacija dezinformacija rasprostranjenih zbog neznanja i neproveravanja ili, sa druge strane, namerno rasprostranjene dezinformacije i lažne vesti sa tačno targetovanim ciljevima i efektima).

U RSM u vreme pandemije 2020/2021, sva tri izvora za dezinformacije ili lažne vesti bili su i sada su u igri, s tim što, na nivou utisaka iz prakse, može da se kaže da su tradicionalni ili mediji koji rade na regulisanom tržištu (radiodifuzni mediji), bili i ostali mali izvor ili nosač dezinformacija zbog brzine i neznanja, ali ne kada je reč o platformama za dezinformacije čije su poreklo političke partije. To je najviše uočljivo u spinovanom izveštavanju u korist samo jedne partije, najčešće najveće opozicijske, ali i u spinovanju o uspešnosti vlasti u borbi protiv pandemije.

Na drugom su mesto onlajn mediji, a pritom i tamo ima razlike između više profesionalnih (sa redakcijama i impresumima) i onih “divljih” – čovek-portal.

Kod onlajn medija, kao što smo naglasili, glavni su problem kapaciteti i senzacionalizam, a to je potvrđeno i statistikom analizovanih žalbi upućenih  Savetu za etiku medija u Makedoniji (SEMM), u periodu od marta 2020. do februara 2021. godine.

I konačno, u društvenim mrežama, koji su postali glavni izvor i prenosilac dezinformacija, glavni je problem moć proizašla iz njihove veličine i globalne povezanosti i balansiranog pristupa ka poštovanju slobode govora sa aktivnim merama preuzetih od samih tih kompanija u pogledu markiranja ili uklonjivanja objava. Poznato je kakva se polemika povela oko toga, posebno kada su Donaldu Trampu bile izrečene mere o zabrani korišćenja oficijalnog i privatnog profila nakon završetka mandata, a poznato je i sa kakvim su se govorom mržnje suočavali zapošljeni u Metamorfozisu, na primer, u jednoj kampanji koja traje već 8 meseci, a pritom pretnje nasiljem, uključujući i pozive na linč ili na ubistva, nisu retkost. I povrh svega, čak i sa ovakvim merama borbe protiv dezinformacija na društvenim mrežama, čini se da efekti nisu preveliki, iako su vidljivi u odnosu na umanjivanje njihovog spodeljivanja.

Aktivna i poluaktivna transparentnost?

Pitanje kako da se odvija borba protiv dezinformacija, kao što ste mogli da vidite u prvom delu ovog teksta, je globalno, a ne samo lokalno. Iako se Vlada RSM neskromno hvali da još odavno ima Plan za borbu protiv dezinformacija, kao i Protokol o kriznom menadžmentu, čiji je osnovni i najvažniji činitelj takozvana aktivna transparentnost, u praksi stvari ne funkcionišu baš uvek ovako, iako, bez sumnje, deo aktivnosti bio je koristan i pomogao je da se smanji širenje dezinformacija i lažnih vesti.

Ali, šta kada je transparentnost poluaktivna, ili kada su same vlasti kao vlasnik informacija uzrok za neku od dezinformacija? Šta ako ne žele da budu protumačene na pravilan način neke od mera ili ako postoji nedoslednost u postupcima prema onima koji ne poštuju mere. Kao primere samo bih naveo nedovoljno objašnjene ili kasno uvedene strožije mere potpunog zatvaranja, posebno u toku prošle godine u vreme velikih verskih praznika dveju najvećih religija u zemlji ili, sa druge strane, nedosledno sprovođenje mera, kontrola poštovanja policijskog časa, kažnjavanje preterano ili premalo, kadrovski slabi inspekcijski organi (koji su, ipak mora da se kaže, bili žustri – bar Tržišni inspektorat), itd.

Kao jedan od krupnijih primera kada su same vlasti (namerno ili slučajno) uzrok dezinformacija, je kraj prošle i početak ove godine, kada su svakog dana od strane i premijera i ministra za zdravlje bile najavljivane, a nikako nisu pristizale, najavljene količine vakcina.

Nakon celokupnog prikupljenog iskustva i naučenih lekcija, važno je da je borba protiv lažnih vesti i dezinformacija mnogo teža od svih međunarodno preuzetih i lokalno primenjenih ili stvorenih mera i aktivnosti, i da je to kompleksan proces u kojem ne mogu sami da se izbore ni mediji, ni institucije, ni građanske organizacije, a ponajmanje pojedinci. Još važnije, proces je dugačak, višegodišnji, u kojemu je jedan od ključnih faktora opšta, ali i medijska pismenost. Ali, najvažnije, ako ne počnemo odmah na osnovu strategijskog plana, u kojemu postoje i dobre mere i koji svakako treba da bude i dosledno implementiran, štete mogu da budu mnogo veće od ovih čiji smo svedoci danas. Radi se o posledicama kataklizmičkih proporcija, ustvari, kao posle svakog velikog rata, kada su u areni sile svetlosti nasuprot silama mraka!