Mnoge gradske javne česme ove godine nisu puštene u rad iako bi prema uobičajenom planu trebalo da budu otvorene od 1. aprila do 1. oktobra. Sve česme i izvore prirodne vode održava JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, a kvalitet vode kontroliše Gradski zavod za javno zdravlje. Pošli smo tragom pitanja – šta je to ove godine uticalo na zatvaranje javnih česama i došli do odgovora da je budžet za njihovo održavanje prepolovljen za ovu godinu. Prošle godine za održavanje je izdvojeno oko 195 miliona dinara, dok je ove taj iznos pao na 105 miliona.
Česme na igralištima i u parkovima su veoma korisne, posebno u vreme pandemije, ali i u redovnim uslovima života jer su tako na raspolaganju deci koja se na tim mestima igraju po ceo dan, roditeljima koji ih čuvaju i starijim sugrađanima koji se tu odmaraju.
Umesto podizanja novih česama u saradnji sa građanima, Grad Beograd ukida i već postojeće, a otvara ili obećava fontane na svakom koraku.
Neizbežno je primetiti i to da se naš zajednički novac troši na izgradnju novih fontana i grandioznih spomenika po gradu dok se budžet za ovako važnu javnu upotrebu polako ukida i to, po običaju, bez konsultacija sa građanima o njihovim potrebama.
Pokret Ne davimo Beograd se u svom Programu zalaže za rekonstrukciju, obnovu i redovno održavanje svih javnih česama i izvora, kao i postavljanje novih česama gde god je to u gradu potrebno.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
