Predsednik Odbora za obrazovanje odbio zahtev da se raspravlja o stanju i primenjenim merama u Ribnikaru

Predsednik nadležnog skupštinskog odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Marko Atlagić, odbio je zahtev trećine poslanika opozicije, šest članova ovog odbora, da se zakaže posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o stanju i posebnim merama primenjenim u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, nakon tragedije koja je potresla celu Srbiju. Zahtev je odbijen na osnovu proizvoljnog i apsurdnog tumačenja Poslovnika o radu Narodne skupštine, prema kome za razmatranje nekog pitanja mora unapred da bude podnet predlog zaključaka, što u Poslovniku ne piše, niti se to zahteva.

“Ovo nije prvi slučaj da predsednik Odbora i vladajuća većina odbija da raspravlja o pitanjima važnim za celo društvo ili da opstruira raspravu. Podsećamo da Odbor nije želeo da osudi napade na troje nastavnika Fakulteta političkih nauka. Radikalna desničarska organizacija koja je poznata po nasilnim akcijama lepila je plakate sa njihovim fotografijama sa natpisom Izdajnik i fizički sprečavala održavanje naučnog skupa na Fakultetu”, izjavio je Đorđe Pavićević, narodni poslanik Zeleno-levog kluba Ne davimo Beograd.

Predsednik Odbora je na poslednjoj sednici Odbora imao dosta razumevanja za nasilne akcije ove organizacije, što se može videti na snimku sa sednice odbora (http://217.26.67.44/filesnsrs/odbor/odbor2023050810.mp4, 4:15 i dalje).

Još je neshvatljivije odbijanje Predsednika odbora da se raspravlja o stanju u školi Vladislav Ribnikar i merama koje su neophodne da se pomogne deci i roditeljima koji su preživali tragediju, a posebno tragično izgleda u svetlu stalnih poziva vladajuće većine da se ujedinimo u tragediji i naporima da prevaziđemo njene posledice. Podsećamo da u ovom odboru sede članice i članovi koji imaju i iskustvo i znanje vezano za obrazovni proces i obrazovni sistem, a da predstavnik vladajuće većine odbija njihovu pomoć.

Vladajuća većina je još jednom, kao i tokom sednice Narodne skupštine o bezbednosnom stanju, pokazala da joj je više od pomoći ugroženima stalo do slike o vlastitoj bezgrešnosti, odnosno da izbegava bilo kakvu raspravu koja bi mogla ukazati na to da su neki nadležni odgovorni i da su načinjene neke greške ili uvedene pogrešne mere. Možda ipak nije ljudski biti bezgrešan.