Zeleno-levi front se pridružuje obeležavanju 12. aprila – Međunarodnog dana dece ulice.
U Nišu na svakoj raskrsnici možete videti decu koja prose ili rade na ulici. To su, uglavnom, romska deca. Diskriminacija, siromaštvo i nedostupnost podrške su svakako faktori koji utiču na to da romska populacija bude u posebnom u riziku.
U Zakonu o javnom redu i miru predviđene su i kazne za one koji “prosjačenjem ugrožavaju spokojstvo građana ili narušavaju javni red i mir”. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa spokojstvom ove dece, zašto ih grad Niš tretira kao estetski problem, a ne kao decu kojoj, kao i svakoj drugoj, treba podrška da žive život bez nasilja i zanemarivanja.
Grad Niš do skora nije imao nikakvu vrstu usluge za decu uključenu u život i rad na ulici. Svratište koje je grad obećavao, otvoreno je i zatvoreno u roku od dve godine. Dnevni centar za decu u Nišu, u okviru Centra za devojke, koji je finansiran od strane Evropske unije, a ne od grada, je za samo sedam meseci posetilo četrdesetoro dece iz istog naselja. To znači da je broj ove dece, pre svega romske, ogroman, a da o tome niko u lokalnim institucijama ne vodi evidenciju. I upravo ovaj podatak govori o nužnosti formiranja Dnevnog centra za decu ulice pri gradu, i to u svakoj opštini po jedan.
„Potreban je sistemski pristup rešavanju problema dečijeg prosjačenja. Neophodno je razumeti koren problema, omogućiti zaposlenje Romkinjama, posebno samohranim majkama, kao i bolje uslove života u romskim naseljima. Neophodno je olakšati ovoj deci i njihovim porodicama pristup osnovnim socijalnim i zdravstvenim uslugama, kao što je izdavanje zdravstvene knjižice ili upis dece u vrtiće i u školu“, saopštila je Tatjana Nikolić iz Zeleno-levog fronta.
Neophodno je i da postoji zvanična evidencija, jer su ova deca uglavnom nevidljiva za sistem socijalne i zdravstvene zaštite i obrazovanja. Bez evidencije ne može se sistemski pristupiti rešavanju problema.
Ova deca su izložena nasilju, saobraćaju, zagađenju, vremenskim nepogodama, bolestima. Međutim, iako boravak na ulici utiče višestruko na njihovo zdravlje i bezbednost, ona u praksi često nemaju jasno priznat status žrtve u istoj meri u kojoj imaju deca žrtve nasilja ili zanemarivanja. Osim povremenih akcija „sklanjanja“ dece sa ulice, kada se u gradu dešava neki značajan događaj ili diplomatska poseta, grad ne radi ništa na poboljšanju njihovog položaja.
Zeleno-levi front se zalaže za promenu odnosa države i grada prema deci koja su uključena u život i rad na ulici i za sistemsko pružanje podrške ovoj deci.
Pročitaj i ovo:
Iskakanje tramvaja pravilo, a ne slučajnost – koliko života će još ugroziti pogubna Šapićeva saobraćajna politika?
U današnjem incidentu na Dorćolu, u kome je tramvaj iskočio iz šina, ozbiljnije je povređeno 15 osoba. Šta još mora da se desi, da bismo u Beogradu mogli da se bezbedno krećemo - jer nesreće poput ove uveliko više nisu slučajnost, već pravilo u glavnom gradu. Nesreće u šinskom saobraćaju su direktna posledica nebrige za saobraćajnu infrastrukturu i održavanje šinskog sistema, dok je fokus gradske vlasti na uništavanju GSP-a i zloupotrebi javnog prevoza za punjenje džepova privatnika bliskih SNS-u.
Veliki intervju Biljane Đorđević za portal Monitor
Vučić je bolje od Miloševića čitao globalni trenutak. I djeluje da on i sad čeka da se javi za njega povoljniji međunarodni trenutak za razriješenje političke krize. Ali, prvi put, taj za njega povoljniji trenutak neće doći - rekla je kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević.
Lazović: Ne vidim da od podrške studentima ima boljeg predloga
„Ni u jednom trenutku ne mogu da zamislim da ZLF bude konkurencija studentima. Takođe, ne vidim da od podrške studentima ima boljeg predloga. ZLF-u je glavni cilj pobeda nad kriminalnim režimom čemu želimo da damo svoj maksimalni doprinos kroz zajedničku borbu“, kaže za Danas Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno levog fronta.
