Zeleno-levi front se pridružuje obeležavanju 12. aprila – Međunarodnog dana dece ulice.
U Nišu na svakoj raskrsnici možete videti decu koja prose ili rade na ulici. To su, uglavnom, romska deca. Diskriminacija, siromaštvo i nedostupnost podrške su svakako faktori koji utiču na to da romska populacija bude u posebnom u riziku.
U Zakonu o javnom redu i miru predviđene su i kazne za one koji “prosjačenjem ugrožavaju spokojstvo građana ili narušavaju javni red i mir”. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa spokojstvom ove dece, zašto ih grad Niš tretira kao estetski problem, a ne kao decu kojoj, kao i svakoj drugoj, treba podrška da žive život bez nasilja i zanemarivanja.
Grad Niš do skora nije imao nikakvu vrstu usluge za decu uključenu u život i rad na ulici. Svratište koje je grad obećavao, otvoreno je i zatvoreno u roku od dve godine. Dnevni centar za decu u Nišu, u okviru Centra za devojke, koji je finansiran od strane Evropske unije, a ne od grada, je za samo sedam meseci posetilo četrdesetoro dece iz istog naselja. To znači da je broj ove dece, pre svega romske, ogroman, a da o tome niko u lokalnim institucijama ne vodi evidenciju. I upravo ovaj podatak govori o nužnosti formiranja Dnevnog centra za decu ulice pri gradu, i to u svakoj opštini po jedan.
„Potreban je sistemski pristup rešavanju problema dečijeg prosjačenja. Neophodno je razumeti koren problema, omogućiti zaposlenje Romkinjama, posebno samohranim majkama, kao i bolje uslove života u romskim naseljima. Neophodno je olakšati ovoj deci i njihovim porodicama pristup osnovnim socijalnim i zdravstvenim uslugama, kao što je izdavanje zdravstvene knjižice ili upis dece u vrtiće i u školu“, saopštila je Tatjana Nikolić iz Zeleno-levog fronta.
Neophodno je i da postoji zvanična evidencija, jer su ova deca uglavnom nevidljiva za sistem socijalne i zdravstvene zaštite i obrazovanja. Bez evidencije ne može se sistemski pristupiti rešavanju problema.
Ova deca su izložena nasilju, saobraćaju, zagađenju, vremenskim nepogodama, bolestima. Međutim, iako boravak na ulici utiče višestruko na njihovo zdravlje i bezbednost, ona u praksi često nemaju jasno priznat status žrtve u istoj meri u kojoj imaju deca žrtve nasilja ili zanemarivanja. Osim povremenih akcija „sklanjanja“ dece sa ulice, kada se u gradu dešava neki značajan događaj ili diplomatska poseta, grad ne radi ništa na poboljšanju njihovog položaja.
Zeleno-levi front se zalaže za promenu odnosa države i grada prema deci koja su uključena u život i rad na ulici i za sistemsko pružanje podrške ovoj deci.
Pročitaj i ovo:
Radovanović (ZLF): Mrdićevi zakoni ne ukazuju ni na šta dobro, na Kolegijumu ostali u senci
Predsednica Skupštine Ana Brnabić, na zahtev 109 poslanika, zakazala je za sutra vanredno zasedanje na čijem je dnevnom redu 25 tačaka, među kojima pet predloga izmena pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.
Zeleno-levi front podneo predog zakona koji omogućava da roditelji odrede ko bi u slučaju njihove smrti mogao da bude staratelj njihove dece
Zeleno-levi front je podneo Predlog zakona o dopunama Porodičnog zakona, kako bi se bolje uredila procedura dodeljivanja starateljstva u slučajevima smrti oba roditelja. Naime, u Srbiji roditelji ne mogu unapred da odrede osobu za koju smatraju da treba da bude staratelj njihovoj deci, u slučaju njihove smrti.
Kako do promena u 2026 – Radomir Lazović za Radar: Neophodan nam je široki, koordinisani front
Srbija je za promene spremna odavno, a prethodna godina je pokazala da su građani i te kako spremni i da se za njih aktivno bore. I masovnost i broj protesta, kao i činjenica da su se oni dogodili u skoro svakom mestu širom Srbije, to jasno potvrđuju.
