У недељу 4. марта у Београду ће се одржати без сумње најважнији локални избори још од Петог октобра и рушења Милошевића. На њима ће се по први пут у модерној историји Србије представити политичка опција изникла одоздо, из покрета и друштвених борби које се годинама уназад воде око све више жаришта неолибералне деструкције. Борби против отимања јавних добара и површина, принудних исељења, дискриминације, против приватизације и уништења привреде, образовања, здравства, културних институција, животног стандарда и перспективе огромне већине грађана, остављених да бирају између политичара од којих ниједан не заступа њихове интересе. Борби тако посебних, а тако блиских покретима који се широм Европе и света боре за исту ствар. За свет по мери људи, а не за људе по мери профита.

Као што на протестима стоје раме уз раме, учесници и учеснице ових борби удружили су се на заједничкој изборној листи, окупљеној око иницијативе „Не да(ви)мо Београд“. Први пут ће, дакле, на овом изборима грађанке и грађани Београда имати могућност да у Скупштину града Београда, унесу и аутентични глас покрета.

Бројни историјски, али и савремени, примери социјалних покрета говоре у прилог вашој стратегији да стечени друштвени утицај конвертујете у политички утицај, тј. да даље демократски развијате облике борбе који би довели до институционализације тог утицаја, потпуно исправна. Ова искуства говоре и у прилог томе да се борба за друштво слободе, једнакости и солидарности мора водити на оба нивоа: улазак у Скупштину града биће одскочна даска за покрете одоздо, а не нешто што ће их учинити излишним. Одлука да се пред гласачима и покретима обавежете на опозивост мандата, као и то да на изборну листу укључите њихове бројне актере и актерке представља гарант да ћете и након уласка у Скупштину града Београда истрајати у таквом настојању. То је уједно оно што вас квалитативно раздваја од свих осталих политичких партија и група, како на власти, тако и у опозицији.

Због Вашег учешћа предстојеће локалне изборе у Београду сматрамо најважнијима у последње две деценије.

Овом приликом желимо да вам упутимо солидарну подршку и поручимо вам да на нас можете да рачунате у заједничкој борби, не само за бољи Београд и Србију, него и за другачији, социјално праведнији и солидарнији свет.

Јово Бакић, Филозофски факултет у Београду, професор
Гаспар Миклош Тамаш, Централно-европски Универзитет, Мађарска, професор
Лео Панич, Јорк Универзитет, Канада, професор емеритус
Статис Кувелакис, Краљевски Колеџ, Велика Британија, професор
Ник Незбит, Универзитет Принстон, САД, професор
Срећко Хорват, Покрет за демократију у Европи – ДиЕМ25, ко-оснивач
Донатела Дела Порта, Центар за студије друштвених покрета, Италија, професорка
Милан Вукомановић, Филозофски факултет у Београду, професор
Луиђи Де Магистрис, град Наполи, Италија, градоначелник
Ђокица Јовановић, Филозофски факултет у Београду, професор
Марио Рељановић, Правни факултет Универзитета УНИОН у Београду, професор
Игор Штикс, Факултет за медије и комуникацију, Београд, професор
Владимир Унковски-Корица, Универзитет у Глазгову, Шкотска, професор
Ћави Ферер, покрет „Заједно за Барселону“, Шпанија, координаор за међународну сарадњу
Растислав Динић, Филозофски факултет у Нишу, предавач
Данијела Долонец, Факултет политичких наука у Загребу, Хрватска, професорка
Ђорђе Кузмановић, покрет „Непокорена Француска“, Француска, портпарол
Јасмин Хасановић, Факултет политичких наука у Сарајеву, БиХ, асистент
Адриана Захаријевић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, истраживачица
Драган Марковина, партија „Нова љевица“, Хрватска, председник
Смиљка Томановић, Филозофски факултет у Београду, професорка
Џозеф Грин Фенберг, Чешка академија наука, Праг, истраживач
Биљана Ванковска, Филозофски факултет у Скопљу, Македонија, професорка
Kатрин Самари, алтермондијалистичко удружење „АТТАК“, Француска, ко-оснивачица
Филип Балуновић, Висока формативна школа, Италија, докторанд
Ћиара Бонфиглиоли, Колеџ Корк Универзитет, Ирска, професорка
Гал Кирн, Хумболт Универзитет, Немачка, професор
Владимир Шестовић, организација „Европски грађански форум“, Белгија, координатор
Тео Комет, Федерација европских младих зелених, Белгија, генерални секретар
Марта Лемпарт, покрет „Црни протест“, Пољска, покретачица
Жан-Арно Деранс, онлајн часопис „Писма са Балкана“, Француска, главни уредник
Дон Калб, Универзитет у Бергену, Норвешка, професор
Ксенија Маричић, Ханстед школа у Копенхагену, Данска, професорка
Рафаеле Базурлим, Висока формативна школа, Италија, докторанд
Бернар Дреано, организација „Европска скупштина грађана“, Француска, председник
Романа Биљак Герјевич, Централно-европски Универзитет, Мађарска, координаторка за међународну сарадњу
Иван Рајковић, Макс Планк институт за социјалну антропологију, Немачка, истраживач
Срђан Продановић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, истраживач
Беласи Мехди, Школа високих студија у друштвеним наукама, Француска, истраживач
Сајмон Торп, Универзитет у Ваврику, Велика Британија, докторанд
Марија Обрадовић, Институт за новију историју Србије, Београд, истраживачица
Газела Пудар, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, истраживачица
Марко Чеперковић, Институт за студије политике у Паризу, Француска, предавач
Марко Ковачић, Институт за друштвена истраживања у Загребу, Хрватска, истраживач
Саша Костић, покрет „Удружени покрет слободних станара“, Ниш, председник
Мануела Ћиани, Висока формативна школа, Италија, професорка
Инес Тановић-Сијерчић, организација „Удружење за културу и уметност – ЦРВЕНА“, координаторка
Душица Божовић, Каисаиниемен ала-асте, Финска, професорка
Софи Розер, група „Уједињена европска левица“ у Европском парламенту, политичка саветница
Горан Марковић, регионални часопис „Нови пламен“, главни уредник
Алиаксандр Рузхантсу, Државни белоруски педагошки Универзитет, Белорусија, докторанд
Топи Лапанаинен, Универзитет у Хелсинкију, Финска, докторанд
Брам Барнес, Универзитет Аархус, Данска, истраживач
Јакопо Кустоди, Висока формативна школа, Италија, докторанд
Денис Грац, Наша странка, БиХ, заступник у градском парламенту
Стефан Алексић, антрополог и магистар политичких наука, Београд
Роми Кремер, фондација „Герила“, Немачка, директор
Пол Стабс, Институт економских наука у Загребу, Хрватска, истраживач
Александра Николајевић, Универзитет Пен Стејт, Чикаго, истраживачица
Златан Крајина, Факултет политичких наука у Загребу, професор
Ивица Младеновић, Универзитет Париз VIII, Француска, докторанд
Игор Цвејић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, истраживач
Стефан Гужвица, Централно-европски Универзитет, Мађарска, мастер
Стела Кристоу, Висока формативна школа, Италија, докторанткиња
Ема Хакала, Универзитет у Хелсинкију, Финска, докторанткиња
Пламен Пеев, фондација „БлуЛинк“, Естонија, експерт за правна питања
Каролина Леаковић, Социјалдемократска партија, Хрватска, Форум жена
Даглас Шилдс Дикс, Англо-амерички Универзитет у Прагу, Чешка, професор
Мауро Пинто, покрет „Наполи у супротном смеру“, Италија, портпарол
Алекса Рае Бурк, Универзитет Аархус, Данска, мастер
Ђорђа Конћети, Висока формативна школа, Италија, докторанткиња
Јово Миладиновић, Хумболт Универзитет, Немачка, докторанд
Велизар Мирчов, Филозофски факултет у Београду, докторанд
Александар Љубојевић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, истраживач
Љубица Спасковска, Универзитет у Екстеру, Велика Британија, истраживачица
Јонас Бранберг, партија „Социјалистичка партија правде“, Шведска, члан локалног парламента
Ана Мендез де Андез, покрет „Мадрид 129“, Шпанија, координаторка
Алфред Џозеф Рибер, Централно-европски Универзитет, Мађарска, професор
Мартин Перет, организација „Европске алтернативе“, Немачка, координатор
Беноа Борис, организација „Асоцијација за самоуправљање“, Француска, председник
Деана Јовановић, Универзитет Кил, Велика Британија, истраживачица
Даниела Ванцић, организација „Међународна демократија“, Немачка, програм менаџерка