Petu sednicu Skupštine grada Beograda obeležila je diskusija o nelegalnom odlaganju grejne sezone i stambene krize sa kojom se suočavaju građani, a na koju vlast odgovara hvalisanjem cenom od 10.000 evra po metru kvadratnom, koju su dostigli stanovi u Beogradu na vodi – projektu, koji je već oštetio džep Beograđana. Osim na ovaj način, izračunali smo detaljnom analizom da Beogradske elektrane duguju više od 400 evra prosečnom domaćinstvu. Umesto rešenja stambene i energetske krize, problema sa zagađenjem vazduha dobili smo kozmetičke promene komunalne milicije i nastavak investitorskog urbanizma.

Nelegalno odlaganje grejne sezone će grad potencijalno koštati više od 45 milijardi dinara. Iako smo na prvoj sednici tražili plan i strategiju Sekretarijata za energetiku za sledeću grejnu sezonu, jasno je da on ne postoji. Naša analiza pokazuje da ukoliko uložimo u energetsku efikasnst jedne četvorospratne zgrade 365 hiljada evra, građani će na trošenju toplotne energije godišnje štedeti više od 850 evra. To su neke od mera koje mi predlažemo i koje bi pokazale da vlast da zna kako da se suoči sa krizom, umesto što, kao što SNS i SPS sada rada, koriste javna preduzeća za zapošljavanje partijskih kadrova.

Ova sednica pokazala je da vlast ponovo pokušava da sakrije od javnosti bitne informacije, kao i kontinuitet u negovanju problema, umesto njihovom rešavanju.
Nestručno upravljanje gradom: Vlast je ponovno sakrila do poslednjeg momenta imena i biografija budućih v.d. direktora javnih preduzeća i ustanova, a biografije koje su dostavljenje odbornicima na uvid nečitke su i nejasne. Ali jasna je poruka vlasti da su za njih direktorske pozicije u javnim preduzećima samo način da se udome partijski kadrovi, a ne i da stručno upravljaju njima. Tome u prilog govori i to da Gradonačelnik donosi samovoljne naredbe, kao što je odluka da se odloži početak isporuke toplotne energije koja je naterala Beogradske elektrane da prekrše Zakon o energetici i Odluku o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu.

Urbanizam po meri investitora: Planiranim uređenjem područja bišeg IMT-a zanemaruju se stvarne potrebe građana, kao što su obrazovne i zdravstvene ustanove i očuvanje zelenih površina. Ne samo da vlast sprovodi urbanističke planove koji su štetni po građane, sad se i ponosi cenom kvadrata u Beogradu koja dostiže i neverovatnih 10 000 EUR, dok većina građana sebi ne može da priušti ni iznajmljivanje stana. Na ovoj sednici ukazano je i na to da je područje bivše farbike industrije motora Rakovica – nova jedna meta interesa investitora.

Odbornička grupa Moramo – Za dobar grad je i ovaj put predlagala tačke dnevnog reda koje su u interesu građana i reagovala na nedopostive propuste.

Predložili smo rešenja koja nudimo, a koja su napravljena po meri i potrebama građana.
Tražili smo hitno saniranje deponije u Šopiću, mestu u okolini Lazarevca.
Tražimo da se uvede mera gde na svaku izgrađenu zgradu investitor uplaćuje minimum 3% gradu za poseban fond za društveno stanovanje.
Tražili smo ulaganje u energetsku efikasnost zgrada. Naša analiza pokazuje da ukoliko uložimo u jednu četvorospratnu zgradu 365 hiljada evra, građani će na trošenju toplotne energije godišnje štedeti više od 850 evra.
Tražili smo da se povuče Plan detaljne regulacije za Zvezdaru.
Tražili smo oslobađenje građana od plaćanja poreza na porodični dom.
Ukoliko vas neka odluka ili analiza posebno interesuje pišite nam na [email protected]
Borba za grad u kome su problemi i potrebe građana na prvom mestu se nastavlja!

Pročitaj i ovo: