После дужег времена, једна добра вест за бициклисте Београда.

Јуче је објављена мобилна апликација „Педалирање“ која возачима бицикала олакшава свакодневно кретање по граду. На бициклистичкој мапи Београда, која је основна функција апликације, представљени су сви они подаци који корисницима могу бити од значаја. Уцртане су стазе, мапирани сервиси и места за изнајмљивање бицикала, компресори за пумпање гума, али и чесме и продавнице како би вожња била што удобнија.

Не само да град није нашао интерес да једном сличном иницијативом подржи развој бициклизма, већ су аутори ове апликације сами радили и истраживање и само мапирање свих ових садржаја како би ове информације биле доступне јавности.

Поред основне функције мапирања, ова апликација је значајан алат и за развијање бициклистичке заједнице јер даје могућности заједничког планирања рута, окупљања корисника и дељења искуства вожње које није баш ружичасто у Београду. Стање бициклистичке инфраструктуре је јако лоше. Како Дина Чубрић, које је поред Милоша Старчевића, ауторка ове апликације каже: „Често говоримо како много волимо Београд и много волимо бициклизам, али смо свесни да се Београд и бициклизам не воле претерано.“ Тај недостатак љубави види се и у укупној дужини стаза од само осамдесет четири километара у целом граду, а још можда боље када се зна у каквом су оне стању. Испрекидане стубићима, киосцима, аутобуским станицама или паркинзима, са рупама и често без идеје куда воде, оне једноставно нису довољне за све заинтересоване грађане.

Чини се да градским планерима бициклизам служи једино када треба да поправе имиџ и прикажу неку своју ведрију страну. О озбиљнијем промишљању система који би омогућио безбедну и лагодну вожњу, нема ни речи. И не само то, већ фокусирањем развоја искључиво на аутомобилски саобраћај, градске власти гурају бициклисте са улица на тротоаре и уместо да обезбеде да они буду равноправни учесници на друму, стављају их у конфликт са још једном угроженом групом београдског саобраћаја, пешацима, јер им намећу да са њима деле већ закрчене комуникације.

Ако се спортски и рекреативни возачи некако и снађу да уживају у стазама кад до њих дођу, сви они који користе бицикл као превозно средство, ово описују као једну небезбедну авантуру. Зато не чуди да бицикл чини мање од једног процента превозних средстава које учествују у саобраћају Београда. А управо промена размишљања и промена планирања града тако да фокус буде на одрживом саобраћају и јавном превозу би донео највеће побољшање за услове живота у граду. Уколико би омогућили да што већи број грађана бицикл изабере као превозно средство, утицали би и на смањење гужви и на загађење града. Ово размишљање је јако далеко од градских функционера који једино у доливању уља на ватру, односно новом бетонирању зелених површина и прављењу паркинга и саобраћајница, виде решење. Студије јасно показују да нови паркинзи значе и нове аутомобиле, који онда захтевају још нових паркинга и још нових саобраћајница и тако у круг.

Зато „Педалирање“, поред непосредног значаја у смислу побољшања удобности и безбедности вожње, развоја бициклистичке заједнице и информисања грађана о условима инфраструктуре, значи мали али значајан корак и ка одрживом саобраћају и граду.

Апликацију можете бесплатно скинути на линку: bit.ly/pedaliranje

Аутор: Радомир Лазовић
Извор: Данас, 29. јун 2018. године

колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд