Zeleno-levi front je autentična pojava na političkoj sceni, po formi, idejama i načinu na koji je izrastao u partiju, ističe u razgovoru za „Politiku” narodni poslanik ZLF-a Đorđe Pavićević. Naglašava da je to sada partija koja je nastala onako kako su nastajale klasične političke partije, odozdo, postepenim, ali brzim rastom.

Po čemu će Zeleno-levi front da se razlikuje od ostalih političkih partija?

Ova partija nije nastala oko nekog lidera ili bivšeg političara, niti oko bogatih i uticajnih ljudi, nego iz entuzijazma i napornog, dobrovoljnog rada velikog broja ljudi. Reč je o ljudima koji su, u najvećem broju slučajeva, novi u javnom partijskom životu Srbije i sa iskustvom koje su sami sticali kroz građanske i političke borbe. Najpre je to bila grupa aktivista koja se bavila pojedinačnim pitanjima, najviše i najduže „Beogradom na vodi”, pa je ta forma postala preuska, pa smo postali inicijativa, pa pokret, ali smo prerasli i ovu formu. Za nas je politička partija iznuđena forma, zakoni i politički život u Srbiji su takvi da favorizuju partije u odnosu na pokrete i grupe građana, mnogo lakše je delovati s partijom. Nama je stalo da nastavimo našu političku borbu, utičemo na političke odluke koje se donose i da se, kao i do sada, borimo za javni interes i čuvamo javna dobra.

Po čemu se to vidi?

To se vidi i po organizacionoj strukturi i vrednosnim osnovama partije. ZLF nije liderska partija i neguje demokratske vrednosti rasprave, dogovaranja i kolektivnog odlučivanja. Izrasli smo na prethodnim borbama za socijalnu pravdu, jednakost i zdravu životnu sredinu, iz borbi protiv konkretnih nepravdi na mestima nepravdi: Savamali, Vinči, Košutnjaku, Staroj planini, Nišu, Požegi, Blacu i drugim ugroženim područjima. Nama je važno da u politici zadržimo ovu dimenziju, da delujemo i u institucijama i na „licu mesta”. Ne bismo smeli da zaboravimo da, pored velikih nacionalnih pitanja, postoje i konkretni životni problemi i da pri donošenju odluka moramo voditi računa o svima, i o onima koji su siromašni, drugačiji ili drugačije misle.

Koliko je realno da ZLF bude na zajedničkoj listi na izborima sa Đilasovim SSP-om i Jeremićevim NS-om, s kojima sarađujete u organizaciji protesta koji traju od maja?

Najpre da kažem da mi ne želimo da personalizujemo politiku na takav način. Ukoliko neka partija nema demokratski kapacitet da deluje mimo volje lidera, onda to i nije politička organizacija, nego neka druga organizaciona forma. Napomenuo bih da se mi u vezi s protestima nismo dogovarali ni sa Đilasovim SSP-om niti sa Jeremićevim NS-om, nego s poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini. To dobro funkcioniše. Što se tiče pitanja izbornih lista, ono do sada nije bilo tema razgovora. Mi smo za prošle izbore usvojili i ponudili drugima u opoziciji dokument koji smo nazvali „Put do pobede” i koji se zalagao za akciono jedinstvo opozicije i vrednosno formiranje izbornih lista uz poštovanje izborne matematike. U međuvremenu se situacija promenila, postala složenija. Potreban je novi „Put do pobede” jer vlast pokazuje sve veću sklonost ka gušenju kritike i političkog pluralizma. Na meti su, opet i žešće nego pre, svi oni koji su kritični prema vlasti, profesori, novinari, glumci, studenti, čak obični ljudi. To je zabrinjavajući razvoj događaja i zahteva koordinisan odgovor opozicionih organizacija, ne nužno i jednu listu.

Kako ste zadovoljni nastupom poslanika ZLF-a u Skupštini Srbije?

U nekim drugim okolnostima bez ustezanja bih rekao da smo veoma zadovoljni. Naša poslanička grupa je među najmanjima u skupštini, ali je jedna od najaktivnijih i najborbenijih. Teško je čak prebrojati inicijative, predloge, amandmane koje smo podneli ili govore. Zbog „štreberskog” pristupa, poznavanja procedura i pripremljenosti za sednice svi su počeli da nas doživljavaju ozbiljnije nego ranije. Nažalost, utisak kvari to što skupština ne liči na mesto gde se raspravlja o ozbiljnim pitanjima koja se tiču svih, više na mesto gde se vode neke čudne verbalne i neverbalne borbe i igre vređanja i diskvalifikacija, koje često potiču s vrha, od predsednika ovog tela.

Beogradski izbori treba da budu razdvojeni od nacionalnih

Zašto ne podržite predlog kopredsednika Zajedno Aleksandra Jovanovića Ćute da se traže izbori u Beogradu u septembru? Šta je u tom predlogu loše?

Ne vidimo ništa loše u tome i zalažemo se da beogradski izbori budu organizovani u najkraćem roku i da, naglašavam, budu razdvojeni od nacionalnih izbora. Naravno, takav predlog treba pripremiti i razraditi, nije dovoljno javno izneti ideju i ime jedinstvene liste koja bi izašla na izbore. Zbog toga se nismo javno izjašnjavali o tom predlogu, osim da je za nas načelno prihvatljiv.

Pročitaj i ovo: