Profesor na Fakultetu političkih nauka i poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Đorđe Pavićević ocenio je da ideja o uvođenju vaučerizacije visokoškolskog obrazovanja u Srbiji nije dobra i da je ta mera u većini zemalja ukinuta zbog loših rezultata.
On je za dnevni list Nova kazao da je vaučerizacija često dovodila da naglog poskupljenja školovanja.
“Dešavalo se da, recimo, studenti dobiju 3.000 dolara za upis u školu, a kompletno školovanje košta 10.000, pa moraju da obezbede druge vidove stipendiranja. Ako ne uspeju, moraju da podižu kredite i opet se zadužuju”, rekao je Pavićević.
Po njegovim rečima, država najavom da će uvesti tu meru želi da kazni univerzitete i osveti im se za neposlušnost.
“Mislim da je Vučićeva ideja da se budžetska mesta za visoko obrazovanje pretvore u vaučere. Vi dajete srednjoškolcima recimo vaučere za upis na fakultet bez prijemnog ispita i bilo kakve provere znanja, što znači da mogu da upišu bilo šta. To je direktan udar na državne univerzitete (…) Za državu poput Srbije, bez javnog školstva i sa ovakvim privatnim školstvom to bi značilo katastrofalne posledice po društvo u budućnosti”, dodao je Pavićević.
Vaučerizacija podrazumeva da student na budžetu dobije od države vaučer i da može da bira da li će sa njim da ide na državni ili privatni fakultet.
Pročitaj i ovo:
Branislav Guta Grubački: Odlazak Miloševića mlađeg na skup SNS nije nimalo slučajan
Pristalice režima su juče radno obeležili rođendan Slobodana Miloševića, rodonačelnika ovog permanentnog ludila koje živimo (uz par godina predaha) već skoro četiri decenije.
Zeleno-levi front i udruženje građana „Ekomorf“ podneli nove krivične prijave zbog divlje gradnje na Milićevom brdu
Zeleno-levi front i udruženje građana Ekomorf podneli su nove krivične prijave protiv više N.N. lica zbog nezakonite gradnje i uništavanja jednog od poslednjih netaknutih zelenih područja u istočnom delu Beograda, Milićevog brda.
Đorđe Pavićević za Vreme: O slobodi nemišljenja ili ko šta da radi
Moralno ushićenje je, nakon veličanstvenog i nikad većeg skupa 15. marta, probudilo i političku nadu: zamirisala je pobeda. Postavilo se pitanje takozvane “političke artikulacije” ili, starijim rečnikom rečeno, pitanje “šta da se radi?”.
