Profesor Fakulteta političkih nauka i poslanik ZLF-a, Đorđe Pavićević izjavio je da su podaci popisa stanovništva koji se odnose na obrazovanje sami po sebi loši.
Kako je rekao za FoNet, Srbija ima više građana sa samo osnovnim obrazovanjem ili bez obrazovanja, nego sa visokim i višim.
Pavićević, koji je i član parlamentarnog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj je, povodom podatka da je nešto više od šest odsto stanovništva bez osnovne škole, a oko 18 odsto samo sa osnovnom školom, dok visoko i više obrazovanje ima više od 20 odsto stanovništva, ocenio za FoNet da je stanje još lošije ukoliko se sagledaju i ostali pokazatelji.
“Rezultati PISA testiranja pokazuju da je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen i da problemi u našem obrazovanju počinju već od četvrtog razreda osnovne škole“, naveo je Pavićević.
Prema njegovim rečima, i porast broja visoko obrazovanih se mora uzeti sa rezervom, s obzirom na inflaciju sumnjivih, čak nelegalnih, diploma od 2011. godine.
Kao krivca za negativne pokazatelje Pavićević vidi, na prvom mestu, lošu obrazovnu politiku, ali i kadrovska rešenja u obrazovnim institucijama, uključujući Ministarstvo prosvete.
“Vlada iz godine u godinu odbija da podigne udeo obrazovanja u bruto društvenom proizvodu (BDP), koji je jedan od najnižih u Evropi”, izjavio je Pavićević, uz konstataciju da ne treba izgubiti iz vida ni širi društveni i politički kontekst.
“Obrazovanje, tačnije znanje, nije više osnov društvene prohodnosti i uspeha. Učenje i obrazovanje se smatraju gubljenjem vremena, jer postoje političke i društvene prečice za uspeh. Slično važi i za materijalni i društveni status nastavnika. To je, iz perspektive društvenog statusa, gubitničko zanimanje“, rekao je Pavićević.
On kao rešenje za stanje u prosveti vidi povećanje izdvajanja za obrazovanje, koje bi, prema njegovom mišljenju, trebalo povećati sa sadašnjih 3,5 odsto BDP na evropski prosek od oko pet odsto.
Pavićević je naveo da su u Srbiji obrazovne reforme uvek izvođene bez prave budžetske podrške.
Druga važna stvar koju treba popraviti je položaj nastavnika. Oni su izloženi pritiscima, čak nasilju, troše vreme na razne papirologije i imaju ispodprosečne plate, rekao je Pavićević.
Treba prekinuti “ad hok” eksperimente poput dualnog obrazovanja, uvedenog na konferenciji za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ocenio je Pavićević, uz konstataciju da je neophodno početi široku društvenu raspravu o tome kakvo nam je obrazovanje potrebno i ne donositi zakone i uvoditi reforme ispod žita, tokom leta i pred početak školske godine.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
