Pavićević: Još postoji šansa da se svi izbori održe istog dana, nakon toga ćemo odlučiti šta dalje

Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka i narodni poslanik, povodom beogradskih izbora 2. juna, rekao je za N1 da se u kampanji i u samom danu glasanja može učestvovati na različite načine tako da se spreči da se izbori održavaju na način kako je to zamišljeno i da se spreči da to bude još jedna izborna prevara.

Pavićević je naveo da postoji još nekoliko dana gde postoji prilika da se svi izbori održe istog datuma.

„Poslednji rok bi, mislim, bio 18, nakon čega ćemo odlučiti šta sa ovom ponudom koju imamo. Ono što mogu da tvrdim je da ovi izbori neće biti baš isti kao prethodni, sad na koji način, da li će biti slobodniji i pošteniji ili će biti izbori na kojima neće biti onakvo glasanje kakvo očekuje SNS to ćemo videti i to zavisi od njih“, rekao je on.

Dodaje i da postoji još jedna varijanta, a to je, kako navodi, donošenje posebnog zakona koji bi onda morao da odloži beogradske izbore za jesen.

„Tu ima pravnih poteškoća, ali ukoliko postoji volja, uvek se nađe i pravni način da se to uradi“, rekao je Pavićević.

Navodi i da očekuje da će biti još jedan pokušaj razgovora oko izbornih uslova i da tome treba dati šansu.

„Očekivanja u tom pogledu ne mogu biti značajna i velika jer vreme ističe, raspisani su izbori i do njih je manje od dva meseca i ne možemo očekivati dramatičniju promenu izbornih uslova“, kaže on.

Na pitanje čemu onda razgovori, on kaže da je važno da se vode kako zbog ovih, tako i zbog svakih budućih. Dodaje i da nas čeka serija lokalnih izbora što je jednako važno.

„Jedini izbori koji vise su beogradski izbori koji su raspisani za 2. jun. Ako se pogleda prvi papir sa zahtevima opozicije oko izbornih uslova, tamo se pominje poseban zakon – leks specijalis kao način da se objedine svi zahtevi koji tamo postoje. Ono sa čim se išlo na ove pregovore je neka vrsta skraćene verzije, tako da se nije toliko razgovaralo o zakonskim uslovima kako da se to ostvari, nego šta je potrebno uraditi“, kaže profesor FPN-a i dodaje da kako nije prihvaćen uslov da izbori budu istog dana, nije bilo potrebe da se govori o zakonima.

Komentarišuće stalne pozive na pregovore o izbornim uslovima na koje je pozivao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Pavićević smatra da je to jedan deo predizborne kampanje SNS-a, ali i pokušaja da ljudi zaborave da se desila izborna krađa i da se predstavi kao da se razgovara o izbornim uslovima.

„U stvari ako pogledamo nijedan rezultat nije postignut. Jedini zahtev koji bi pokazao da ozbiljno pristupaju svemu tome, a to je zahtev da održavanje izbora istog dana, je glatko odbijen i o njemu se faktički nije ni raspravljalo“, objašnjava Pavićević.

Sa druge strane on kaže i da je zahtev za uvid u birački spisak, vlast prihvatila načelno.

„Ne znamo kako bi to u razradi i detaljima izgledalo. Druga stvar, izborne migracije ili izborni turizam je možda već u toku ili je već završen tako da uvid u tom smilu bi mogao da znači da znate da je neko prijavljen na određenoj adresi“, objašnjava Pavićević.

Kada je čišćenje biračkog spiska u pitanju, prema njegovim rečima može se uraditi nekoliko stvari.

„Jedna od njih je logička analiza da se vidi gde postoje takva mesta i broj ljudi koji je prijavljen. Važno je i da se daju podaci ko ima ovlašćen pristup i ko je menjao podatke i kada u biračkom spisku. Za kompletno sređivanje biračkog spiska potrebno je duže vremena i terensko istraživanje u smislu provere ko živi na kojim adresama“, objašnjava Pavićević.