Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd osuđuje pretnje i grafite mržnje kojima se targetira direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Sofija Todorović zbog iznošenja svog mišljanja o Kosovu u javnosti. Ovi grafiti mržnje i širenja straha prema političkim neistomišljenicima režima, deo su istog miljea grafita kojima se veličaju ratni zločinci, ili poziva na rat na Kosovu.
“Pozvao bih vlast da reaguje, da grafite uklone i da počinioce procesuiraju, ali ta ista vlast je organizovala ispisivanje grafita koji pozivaju na rat, poput “Kad se vojska na Kosovo vrati”, ta ista vlast stoji iza veličanja osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i grafita u njegovu čast, a i Zeleno-levi front, odnosno Ne davimo Beograd bio je na meti grafita mržnje desničarskih ekstremista bliskih vlasti mnogo puta” – izjavio je Radomir Lazović šef poslaničke grupe Zeleno-levog fronta u Narodnoj skupštini i poručio da se kvalitet nekog društva između ostalog meri i po tome koliko različitih glasova i mišljenja postoji o nekom pitanju.
Naprednjački režim ne samo da kontroliše medije i javni život u Srbiji, već ih i zloupotrebljava da bi širio napade na političke neistomišljenike, a sada vidimo da se čak i javni prostor i zidovi naših gradova koriste da bi se sejala mržnja i širio strah. Najoštrije osuđujemo seksističke napade i govor mržnje protiv direktorke Inicijative mladih za ljudska prava, Sofije Todorović.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
