112) Niko u Serbiji ne može se ni goniti ni zatvoriti, razvje po propisu zakona, i ot zakone i prirodne vlasti.
Ustav Knjažestva Serbije 1835
Ovaj Ustav, kojim je ograničio sopstvenu vlast, je usvojio nepismeni Knjaz Miloš. Čovek bez formalnog obrazovanja, koji je odrastao u zemlji u kojoj nije bilo škola, u mraku koji se u vekovima turskog ropstva nije menjao. Ovaj Ustav je donet kako bi se na osnovu njega od zaostale provincije otomanskog carstva u rasulu stvorila moderna srpska država. U vreme kada je donet bio je najmoderniji evropski ustav. Dan kada je usvojen danas slavimo kao najveći državni praznik.
Doduše licemerno, jer je od ideala Sretenjskog ustava u današnjoj srpskoj stvarnosti malo toga ostalo, jer srbija sve brže nazaduje u diktaturu i samovlašće. U suprotnost onoga što je nepismeni knjaz stvarao.
Osnovna odlika diktatura je da delimično suspenduju zakone. Srpska diktatura to nije uradila formalno, ali faktički jeste. Vrh vlasti predstavlja čitavu jednu kastu ljudi na koju se zakoni ne primenjuju na isti način na koji se primenjuju na nas. Pripadnici te kaste mogu ubiti dete na pešačkom prelazu, ženu na naplatnoj rampi, političkog protivnika u Kosovskoj Mitrovici, mogu imati hektare zasada droge, mogu graditi gde žele i šta žele, da rušiti, pretiti i ubijati i ništa im neće biti, dok god su deo te kaste. U stvari, suprotno, vođa kaste će ih pohvaliti.
Druga odlika diktatura jeste da su im potrebni i neprijatelji. Izdajnici, plaćenici, autošovinisti, rušitelji ustavnog poretka. Ako ih nema, izmisliće ih. Poslednji slučajevi masovnog hapšenja aktivista i političkih protivnika pod lažnim optužbama za rušenje ustavnog poretka su samo isti obrazac koji primenjuju sve diktature ovoga sveta. Izmišljaju državne neprijatelje.
Tom izmišljanju državnih neprijatelja učestvuju i državne institucije, tabloidi, javni servis, državni funkcioneri.
Ekstremni primer se desio u noći između 10. i 11. avgusta 2024. godine kada su trojica aktivista na „suđenju“ u policijskoj stanici, van radnog vremena i faktički bez prava na odbranu i izvođenje dokaza, saslušanja svedoka osuđena na zatvorske kazne. To preko suđenje je toliki pravni skandal, toliko kršenje Ustava i zakona, svih principa koje pravnik tokom svog obrazovanja uči da je teško pronaći reči poredbe. To preko suđenje je rušenje ustavnog poretka Republike Srbije.
Sretenjskim ustavom je uvedeno pravilo da rob koji stupi na tlo Srbije postaje slobodan čovek. To je jedina životna analogija ovom nesrećnom „suđenju“. Zamislite da neko uvede ropstvo. Toliko je ovaj postupak nazadan. Toliko je ovo kršenje Ustava.
Život, sloboda, jednakost pred sudom, pravo na pošteno suđenje i vladavina prava su tradicionalne srpske vrednosti. Nije to nekakva zapadna izmišljotina. U dva veka moderne srpske pravne tradicije ne možete pronaći niti jednog iole značajnog pravnika koji je te vrednosti osporio. Ali, nisu to samo reči i proklamacije, tu bogatu tradiciju srpskih pravnih velikana je potrebno stalno negovati i baštiniti. I to u stvarnosti, ne samo u naučnim časopisima i na fakultetima.
Danas je ta tradicija ugrožena kao retko kada. Sve ono zašta su se naši preci zalagali se u praksi gazi. Zato su hapšenja aktivista, otpuštanja sa poslova i „suđenje“ demonstrantima u policijskoj stanici nešto preko čega se ne sme olako preći. To je nešto protiv čega svako ko voli ovu zemlju i želi dobro ovoj državi mora stati.
Jer sudstvo je jedan od tri stuba države. Po Ustavu, i ovom sadašnjem i Sretenjskom, sudstvo ima jednaku moć kao i izvršna vlast koju dele Vlada i Predsednik, ili zakonodavna koja je u rukama Narodne skupštine.
Ukoliko je jedna od te tri vlasti slabija i država je slabija. I što god je sudstvo slabije u odnosu na Predsednika to je i Srbija slabija država.
Jer uloga suda nije da štiti vlast i državu već upravo suprotna, uloga suda je da štiti građane od kriminala, sile i zloupotreba zakona. Ako sud to ne radi onda građane nema niko da štiti. A ako građane i njihova prava niko ne štiti onda nema ni države. A ako državu ne štite oni kojima smo poverili da to rade, već je, naprotiv, urušavaju, ona građani imaju pravo da je sami štite. I državu i sebe. I na ulici ako se mora.
Pročitaj i ovo:
Lazović: Postoji veliki broj ljudi koji glasa za SNS, a ne podržava ovo litijumsko nasilje
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je u "Iza vesti" da "imaju saznanja i utisak da postoji veliki broj ljudi koji glasa za SNS, a u stvari ne podržava ovo litijumsko nasilje nad našim društvom".
Akademik Vladimir Kostić na konferenciji ZLF-a o obrazovanju: Učitelji na margini, a nekad su ih zvali gospodom
Akademik Vladimir Kostić ocenio je na konferenciji ZLF-a o obrazovanju da su nekada po selima Srbije samo učitelje zvali „gospodom“, dok su danas smešteni na margine društvenog značaja, slabo su plaćeni i „ponekad ih bijemo sami ili naša zapuštena deca“.
Radomir Lazović za Nova.rs odgovorio na ponudu Brnabić da Vučić dođe u Skupštinu: Da li to znači da je Vučević protiv projekta „Jadar“
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da će staviti na dnevni red zahteve opozicije o zabrani iskopavanja litijuma, te ponudila i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje sednici. Tim povodom, reagovao je i kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović, koji je za Nova.rs pitao da li je ponuda da predsednik prisustvuje sednici zapravo potvrda da je Miloš Vučević, predsednik vlade, protiv nastavka projekta Jadar.
