Pokret Ne davimo Beograd doneće odluku o učešću na izborima 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda. Članstvo pokreta pozvano je da se na četvrtoj Skupštini Ne davimo Beograd izjasni o ovom važnom pitanju.
Skupština pokreta Ne davimo Beograd ove godine održava se u dva radna dana kako bi se otvorio prostor za što veće učešće članstva u radnom delu i diskusijama. Na seriji radnih sesija, održanim u nedelju 17. oktobra, diskutovalo se o ključnim pitanjima za naredni period. Pored pitanja učešća u izbornom procesu, razgovaralo se o programskoj agendi pokreta, zatim programsko-ideološkim partnerstvima sa drugim organizacijama u okvirima zeleno-leve grupacije, kao i o saradnji sa drugim organizacijama opozicije kroz predlog “Put do pobede” koji smo nedavno predstavili javnosti. Skupština je i prilika da se unapredi unutrašnje funkcionisanje pokreta, pa je ovaj put diskutovano o izboru lokalnih opštinskih koordinatora i načinu izbora kandidata na izbornim listama, ukoliko se pokret odluči za učešće na izborima.
Na plenarnom delu Skupštine pokreta, koji se i ove godine održava 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, biće doneta i odluka da li će Ne davimo Beograd učestvovati u izbornom procesu, koji nas na proleće očekuje.
Pročitaj i ovo:
Podrška za profesora Stevana Filipovića
Zeleno-levi front izražava solidarnost sa profesorom Fakulteta dramskih umetnosti, Stevanom Filipovićem. On je brutalno pretučen pred velikim brojem svedoka u najužem centru Beograda, nakon što se odvažio da, na mestu gde se zatekao, snimi kako pojedinci demoliraju zaštićenu zgradu.
Osveta i progon Milutina Kostića i pobunjenih stručnjaka, razorni efekat za celu zemlju
Zeleno-levi front upozorava na izuzetno opasan progon zaposlenih na fakultetima koji su se otvoreno usprotivili pokušajima režima da univerzitetima u Srbiji nametne diktaturu. Koordinator Političkog saveta ZLF dr Milutin Kostić se već mesecima bori sa pokušajima da mu se poništi doktorat i unište karijera i reputacija.
Toplotni talas pokazuje da nuklearna energija nije rešenje za Srbiju
Toplotni talas u kombinaciji sa nedostatkom padavina koji je posebno pogodio zapadnu Evropu, utiče na smanjenje vodostaja brojnih evropskih reka, uključujući i Dunav. Više o tome pročitajte u analizi našeg Predraga Momčilovića.
