Odluka o učešću na izborima pokreta Ne davimo Beograd

Pokret Ne davimo Beograd doneo je, na Skupštini pokreta, odluku da učestvuje na predstojećim izborima. Biljana Đorđević, članica Malog veća, obrazložila je odluku pokreta koju vam prenosimo u celosti:

Pre dve godine proglasili smo bojkot lažiranih izbora na svim nivoima koje sprovode kriminalno-partijske elite na vlasti. Bojkot je ideja artikulisana tokom građanskih protesta 2019. godine kada je bilo jasno da režim neće ispuniti preporuke stručnog tima protesta za poboljšanje uslova za slobodne i poštene izbore i bila je prihvaćena od strane mnogih opozicionih političkih aktera. Ova odluka potvrđena je na prvoj Skupštini pokreta održanoj 23.2.2020. godine. Nakon uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa preispitali smo unutar organa pokreta svoju odluku o bojkotu i nakon tog procesa internog preispitivanja potvrdili ovu odluku. Tada smo smatrali da je bojkot dobra kolektivna politička strategija opozicije – bojkot samo jedne organizacije ne bi imao težinu kao bojkot mnogih organizacija, a preovladalo je raspoloženje opozicionih aktera da je bojkot dobra odluka u datom trenutku. Kada je reč o našoj političkoj strategiji kao pokreta, smatrali smo da je bojkot, na način na koji smo ga mi razumeli i vodili, jednako opravdan kao vid jačanja infrastrukture pokreta koji je neposredno pre ove odluke krenuo u sistematičnije jačanje sopstvene organizacije i infrastrukture.

Naša argumentacija za bojkot bila je pre svega okrenuta ka unutrašnjoj delegitimizaciji režima kao autoritarnog i mobilizaciji i organizovanju građana da se bolje suprotstave režimu. Iako smatramo da spoljna delegitimizacija nije nevažna – te da pored raznih međunarodnih izveštaja koji kvantitavno mere stepen autoritarnosti država (Freedom House, Nations in Transit, Varieties of Democracy) gotovo jednostranački parlamenti šalju jasniju poruku o stepenu autoritarnosti države, naše primarno delovanje nije bilo usmereno ka Evropskoj uniji već ka građanima i njihovoj aktivaciji. O tome svedoči tekst Deklaracije o bojkotu izbora 2020. godine u kojem smo se obavezali na borbu za slobodnu i demokratsku Srbiju kroz sledeće aktivnosti:

1. Neučestvovanje na izbornim listama svojih političkih stranaka, pokreta i drugih političkih subjekata, kao ni postojećih i budućih koalicija i ostalih oblika izbornih lista na svim nivoima.
2. Realizaciju aktivne kampanje za slobodu i demokratizaciju Srbije u svim mestima u Republici Srbiji.
3. Borbu za buduće slobodne i fer izbore na svim nivoima i slobodu medija.

Ne davimo Beograd je ispoštovao sve aktivnosti na koje se obavezao.

Nismo učestvovali na izborima niti praveći sopstvenu listu niti na listama drugih subjekata.

Organizovali smo akivni bojkot – pokrenuli smo proteste na balkonima “Bukom protiv diktature”, naša bojkot kampanja je uključivala seriju tribina Srbija protiv diktature širom Srbije, imali smo niz protestnih akcija u Beogradu gde smo mapirali centralna mesta koja smo bojkotovali i koja bojkotuju građane (RIK, RTS, Skupština). U posebnim okolnostima pandemije organizovali smo niz solidarnih akcija kako sa obolelima i zdravstvenim ustanovama tako i sa saborcima iz drugih građanskih inicijativa.

Najzad, kada se pokrenulo pitanje učešća u drugoj fazi međustranačkog dijaloga sa Evropskim parlamentom, bili smo deo platforme šest organizacija sa kojima smo u datom trenutku uspeli da postignemo saglasnost oko teksta platforme. Učestvovali smo na međustranačkom dijalogu čemu je prethodila i diplomatska ofanziva što nas pojedinačno usmerena ka evropskim zelenima, tako i kolektivno, usmerena ka evroparlamentarcima koji su bili ko-fasilitatori međustranačkog dijaloga. Iako je platforma koju smo podržali imala niz zahteva, zahtev na kojem smo mi posebno insistirali i za koji smo smatrali da ga je najjednostavnije ostvariti ticao se odvojenih izbora na različitim nivoima vlasti kao i obaveze da nosilac liste mora da bude kandidat na izborima. Nažalost, taj zahtev nisu ozbiljno shvatili ni naši partneri iz platforme kojima nije jednako bilo stalo do svih zahteva koje smo zajedno pripremili, a očito da je i za vlast takav ustupak bio previše opasan. Zaključci ko-fasilitatora međustranačkog dijaloga nisu adekvatno odgovorili na zamerke u vezi sa poboljšanjem uslova za slobodne i poštene izbore. Stvaranje tela za nadzor medija u kojem će i dalje dominirati REM bez izvršnih nadležnosti i jednako proširenje RIK-a po modelu 3+3 (tri predstavnika iz redova opozicije iz međustranačkog dijaloga pod okriljem evroparlamentaraca i tri predstavnika iz redova opozicije bez evroparlamentaraca) nisu garant poboljšanja uslova već mehanizam za naše gubljenje vremena i proizvod koji će vlast moći da proda evroparlamentarcima kao ustupak opoziciji. Zbog toga ih nismo prihvatili.

Uslovi za izlazak na izbore su, međutim, i dalje nepovoljni. Izbori koji će se dogoditi sledeće godine neće biti demokratski. Ipak, nakon svega, deluje da smo iscrpeli sve moguće mehanizme da primoramo režim da poboljša svoju demokratsku reputaciju u ovom trenutku. Sigurno da na nedovoljnu pomoć EU nepovoljno utiče globalni trend autokratizacije i interni politički problemi same EU. Vrlo verovatno da bi mnogo više pažnje posvetili svemu ovome da u opoziciji vide snagu koja može da pobedi ovaj režim, što, čini se, sada nije slučaj. To znači da jedino što nam sada preostaje je da ojačamo kao politička snaga.

Mi smo već dugo komunicirali da želimo da damo šansu međustranačkom dijalogu, ali da naša odluka o izlasku ili neizlasku na izbore neće zavisiti samo od uspeha dijaloga već da je potrebno izvagati celokupnu situaciju kao i samopouzdanje pokreta u vezi sa okolnostima u kojima treba da delujemo.
Prethodno su opisane okolnosti na koje nismo dovoljno uspeli da utičemo a ticale su se toga hoće li režim poštovati pravo na slobodu izbora i pravo na slobodu izražavanja. A okolnosti na koje smo mogli da utičemo tiču se jačanja naše organizacije. Pre dve godine smo se tek registrovali kao udruženje građana i započeli sa prijemom članova, sada imamo preko tri i po hiljade članova i ljudi se konstantno učlanjuju u organizaciju, posebno onda kada organizujemo neke događaje na terenu. Imamo opštinske odbore za Vračar, Stari grad, Voždovac, Zvezdara, Novi Beograd, Rakovica, Čukarica, Palilula, Zemun, Obrenovac, Lazarevac i radićemo na formiranju odbora u preostalim opštinama gde imamo članstvo. U NDM BGD se učlanjuju i ljudi sa prebivalištem van Beograda.

Kada je reč o kontroli izbora, na vreme smo krenuli sa regrutacijom kontrolora i obukama za kontrolore – za sada je prijavljeno 750 ljudi, a obuke je prošlo 300 ljudi. To znači da sada imamo onoliko obučenih ljudi nego broja kontrolora na izborima 2018. godine, 5 i po meseci pre izbora. Kada smo krenuli u ovaj proces, postavili smo cilj da imamo svoje kontrolore na svim biračkim mestima u Beogradu i verujemo da taj cilj nije nedostižan. Svakako je ovo tačka na kojoj insistiramo kada je reč o saradnji sa drugim opozicionim akterima, koja do sada nije postignuta unutar opozicije u prethodnim izbornim ciklusima.

Kada je reč o medijskom mraku, nedostatak prisustva na medijima sa nacionalnom frekvencijom (odnosno neometanog prisustva, jer i kada nas pozovu, teško je zbog SNS ometača poslati ma kakvu poruku) nikada sasvim ne možemo da nadomestimo, ali ono što možemo je da pojačamo svoje prisustvo na terenu. Već mesecima organizujemo štandove širom grada i od nastavljamo i sa praksom komšijskih razgovora, sadnji drveća i sličnih aktivnosti koji su svi prilika za razgovor sa sugrađanima i za njihovo upoznavanje sa radom pokreta. Pojačaćemo svoju produkciju na društvenim mrežama i koristiti sve moguće kanale komunikacije.

Bojkot je strategija čiji se uspeh ne meri procentom onih koji su izbore bojkotovali, već efektom bojkota na sledeće izbore. Kada je reč o našem rejtingu, prema informacijama koje imamo, on raste. Mi imamo znatno jaču organizaciju danas nego što je to bio slučaj ranije, i svakako ćemo još raditi na podizanju kapaciteta. I osećamo da je ovo ključni trenutak za pokret, za Beograd i za Srbiju, i da moramo biti dorasli tom trenutku. Ali sve to možemo samo ako se aktivno članstvo podjednako oseća spremnim da u svemu ovome učestvuje, jer samo tako možemo poslati poruku da nas ima, da možemo da se efektivno organizujemo, da možemo da sprovedemo dobru kampanju u uslovima kovida, da možemo da kontrolišemo biračka mesta i sprečimo krađu na dan izbora, i da možemo da pokrenemo lavinu promena.

Već dugo smo isticali da će nakon preispitivanja svih ovih okolnosti Skupština pokreta doneti odluku o učestvovanju na izborima. Malo veće je u razgovoru sa Velikim većem kao deo pripreme za ovu Skupštinu došlo do predloga da na izbore treba da izađemo iz svih gore navedenih razloga: napravili smo dobru organizaciju i jačamo je svakodnevno, imamo nove ljude neopterećene balastom prošlosti za nove politike kakve nisu bile kredibilno nuđene od strane drugih političkih aktera u opoziciji i imamo ogroman prostor za rast.

Nakon održanih online konsultacija u okviru prve sesije Radnog dela Skupštine pod nazivom “Da li izaći na izbore?” velika većina učesnika koji su govorili ili pisali svoje komentare podržali su predlog organa pokreta da se na izbore izađe. Argumenti koje su iznosili su sledeći: da izlaskom na izbore pokazujemo brigu za građane, a ne da izbegavamo poraz, da je konsolidacija našeg pokreta kroz kampanju bojkota bila u redu u prethodnom ciklusu, ali da je sada vreme za izbore; da pokret ne sme da se ušuška i uljuljka zbog rasta rejtinga, odnosno da je potrebno mnogo raditi jer nije dovoljno samo preći cenzus već je važno da imamo što više odbornika, kao i da je potrebno obezbediti što više kontrolora. Članovi koji imaju iskustva na štandovima kažu da na ljudi nam veruju, da se to vidi na štandovima i da je mnogo manje negativnih reakcija u odnosu na pre godinu dana, već su reakcije uglavnom pozitivne, te da je za pokret izuzetno važno da se izađe na izbore.

Bilo je i glasova protiv izlaska na izbore jer je jedan član smatrao da nisu ostvareni uslovi bojkota niti uslovi za izlazak na izbore, kao i glasova da možda na izborima nećemo moći da smenimo režim (da će možda ipak na kraju biti potrebno da imamo revoluciju na ulicama), ali da možemo da stvorimo uslove za tako nešto pomeranjem režima na izborima, odnosno otežavanjem da ostane na vlasti.

Bilo je pitanja oko toga o kojim izborima govorimo. Niko od članstva nema dilemu oko izlaska na lokalne izbore, ali postoje dileme vezane za republičke izbore, posebno zbog straha da bi se mogla izgubiti prepoznatljivost pokreta kada bude u koalicijama koje su neophodne za republičke izbore. Neki smatraju da je potrebno fokusirati se na Beograd jer je tu najveća podrška i najrealnija kontrola izbora. Razgovaralo se o tome zašto je važno izaći i na gradske i na republičke izbore u slučaju da se organizuju na isti dan.

Najzad, i sami članovi su rekli da je potrebno da svi mi aktivno doprinesemo da izborni rezultat bude bolji i to ne samo zbog samih aktivista i članova i Beograda, već i zbog toga što su oči cele Srbije uprte u nas i Beograd i moramo dati nadu i ljudima iz drugih gradova.

Pogledajte ceo tok javnog dela IV Skupštine pokreta Ne davimo Beograd na kome je doneta i odluka o izlasku na naredne izbore.