Не давимо Београд

Иницијатива Не давимо Београд је локални политички покрет који окупља велики број људи заинтересованих за унапређење услова живота и рада свих наших грађана, унапређење, очување и правично коришћење заједничких и природних ресурса, изградњу демократских институција, одрживи развој града, урбане и културне политике и укључивање грађана у развој свог окружења. Покрет је израстао из серије масовних протеста против отимања Савског амфитеатра и фантомског рушења објеката у Херцеговачкој улици, за потребе пројекта „Београд на води“.

Не давимо Београд полази од тога да су животна питања грађана кључна политичка питања у нашем друштву. Да ли имамо посао и ако га имамо да ли смо за њега адекватно плаћени? Када се разболимо, да ли има ко да нас лечи? Да ли можемо да се школујемо? Да ли у вртићима има места за сву децу? Колико дуго чекамо на аутобус и можемо ли се до посла превести у разумном времену? Да ли се наши културно-историјски и природни споменици користе за зараду повлашћене елите или за уживање свих наших грађана? Као и да ли наши закони подједнако важе за све грађане без обзира на верску, националну, политичку, економску или сексуалну припадност?

У претходне четири године Иницијатива Не давимо Београд борила се за јавни интерес грађана и грађанки свим доступним средствима, протестима, акцијама, спречавањем деложација, анализама стратегија, уговора или нових закона и прописа, тужбама и пријавама, разговорима у месним заједницама и на улицама, кривичним и прекршајним пријавама, концертима, изложбама… Од свог формирања, иницијатива Не давимо Београд је под константним притисцима ауторитарног режима, наше активисткиње и активисти су праћени, телефони прислушкивани, а рад ометан великим бројем судских процеса.

У марту 2018. године, одлучили смо се да отворимо нови фронт и кандидовали смо се на изборима за скупштину града Београда. Уз огромну енергију коју је велики број људи уложио у току кампање како бисмо нашу борбу са улица пренели и у градски парламент, изборну трку завршили смо на петом месту појединачних политичких актера, освојивши 3,44% или 28.500 гласова. Иако ово није било довољно да учествујемо у раду градског парламента, велико поверење грађана је темељ за наставак борбе и на овом пољу.

На националном плану, иницијатива је део Грађанског фронта заједно са 12 других аутентичних локалних покрета. Ова асоцијација окупља сличне локалне покрете око идеја солидарности, једнакости, социјалне сигурности и толеранције у Фронт за смену ауторитарне власти, за демократизацију друштва, борбу против сиромаштва и очување јавних и природних добара.

На међународном плану, иницијатива Не давимо Београд део је нарастајућег таласа локалних муниципалистичких покрета. Изборну листу Не давимо Београд подржали су многи европски покрети и преко 80 прогресивних интелектуалаца широм Европе, између осталог и градоначелница Барселоне Ада Колау, заменица градоначелника Берлина Рамона Поп, Јанис Варуфакис из покрета Diem25, као и Ска Келер из политичке групације Европских зелених/Европски слободни савез у Европском парламенту. Као резултат међународног угледа и подршке, у јуну 2019. године, у Београду је одржана и велика међународна конференција “Побуњени градови / Fearless cities” која је окупила представнике преко 60 локалних муниципалистичких покрета из градова широм Европе.

У наступајућем периоду иницијатива Не давимо Београд развија своје унутрашње функционисање како би што боље, на свом примеру, показала стандарде демократског и транспарентног деловања које заговара и када су државна управа и државне институције у питању. Такође, структура покрета се шири формирањем општинских одбора који ће грађанима још више приближити политику и директније их укључити у рад иницијативе и доношење одлука о окружењу у којем живе.

Промена долази одоздо, а борба за Наш град се наставља.

Чији град?

Патка Не давимо Београд

НАЧЕЛА (ВРЕДНОСТИ)

СУВЕРЕНОСТ ГРАЂАНА
Грађани су примарни субјект политичког одлучивања: Грађани морају имати могућност да се о свом животу питају више они сами него неко други. Учешће у друштвеном животу се не остварује кроз пуко учешће на изборима или другим институционалним механизмима, већ у стварном утицају над властитим окружењем. Људи се не могу сводити на пасивне улоге гласача, пореског обвезника или потрошача, већ морају бити субјект политике. Изабрана власт треба да на активан начин омогућава грађанима да самостално контролишу властито окружење.
Живот без страха и угњетавања: Људи су слободни тек онда када њихова егзистенција не зависи од јавног деловања и изношења мишљења, или од мишљења које моћнији други има о њима. Правна и социјална сигурност свих грађана нужан је услов да би сви били равноправни и једнако уважени учесници у друштвеном и политичком животу.
Колективна сувереност: Опште добро и слобода појединца се само у заједници могу тумачити, остваривати и бранити. Они су одговорност и брига свих и свакога. Активни и удружени грађани су основ друштва, а сувереност грађана се остварује колективно, кроз институције, и ако је нужно, насупрот њих.
ПОЛИТИКА ПО МЕРИ ГРАЂАНА
Брига о јавним добрима: Добра политика је она која повећава фонд јавних добара. Политика служи грађанима само ако свима обезбеђује добра која су неопходна за достојанствен живот. Поред сигурности, заштите права и нужних животних потрепштина, грађанима су, за квалитетан живот, потребни и други ресурси: култура и образовање, јавни превоз, зелене површине, рекреативни простори итд. Обезбеђивање јавних добара, као и њихов опсег и квалитет, заједничка је брига грађана и власти. Не постоје добри разлози да се опсег јавних добара не шири у складу са јавно установљеним потребама грађана – све друго је политичка демагогија.
Уређивање институционалног оквира: Институције се морају прилагодити грађанима, а не обрнуто. Они којих се одлуке највише тичу морају узети учешћа у дефинисању и доношењу политика, јер оне регулишу њихов непосредни животни простор. Одговарајући институционални оквир се не исцрпљује у транспарентности шваћеној кроз концепт прозирних шалтера за којима нас чекају насмејана лица и штуре информације, него подразумева доступност релевантних информација, у прикладном облику, лаком за избор и тумачење онога што грађане интересује. Уређивање институционалног оквира не би требало да буде нечија самовоља или примена „науке о управљању”, него заједнички посао грађана и власти кроз разли¬чите формате учествовања.
Одговорна власт: Власт се конституише на слободним и демократским изборима, али победа на изборима није овлашћење за неодговорно, аутократско и ауторитативно понашање између два изборна циклуса. Напротив, одговорна власт поштује грађане, њихов је сервис, и одговорна је вишеструко за сопствене поступке: морално, политички и кривично. Представници власти морају бити кредибилни појединци, а власт се не може заснивати на обманама, лажи и лицемерју. Одговорна власт полаже рачуне јавностaи: грађанима, независним регулаторним телима и судовима, током мандата и након силаска са власти.
Различите потребе се оптимално остварују кроз различите организационе форме и облике учешћа у друштвено-политичком животу. Спектар радног и друштвеног деловања превазилази ушанчене калупе који су сада дефинисани партијским, институционалним или медијским профилисањем. Држава треба правно да омогући све облике демократског организовања, али и да активно учествује у стварању услова (информисање, финансирање, законодавно препознавање праксе, давање простора за коришћење, итд.) за организовање и само¬организовање грађана (форуми, платформе, пленуми, комуне, задруге, штедно-кредитне асоцијације итд.).
ПРАВЕДНО ДРУШТВО
Егалитарно друштво: Друштвене неједнакости су лоше и успостављају непожељне хијерархије међу грађанима, засноване на моћи. Неједнакости богатих и сиромашних стварају дубоку поделу (својеврсни апартхејд), која се прелива и у друге сфере друштвеног живота. Велике разлике воде ка потчињавању оних који имају мање новца и капитала. Ниједно разликовање не може бити основ да неко буде угњетаван и дискриминисан. У праведном друштву нема привилегија на основу својине, нема експлоатисаних људи, нема споредних или посебно вредних послова, нема угњетених и маргинализованих група.
Основне потребе: Свима би требало да су доступни ресурси довољни за задовољење основних животних потреба, јер је то предуслов за лични развој. Тиме се потиру неједнаке почетне позиције које су нам задате рођењем и припадношћу различитим друштвеним групама. То подразумева да свако има право на ресурсе, да се здраво храни, да има лични животни простор, да се лечи без административних препрека, учи током целог живота, буде информисан, превози се с места на место, ужива у културним добрима која припадају целокупној заједници.
Солидарност: „Бесплатни ручак” је могућ и пожељан! Односи међу људима су бољи када су засновани на међусобном ослањању, дељењу, грађењу социјалних сигурносних мрежа и добронамерности, а не искључиво у надметању за ресурсе, положаје и место у хијерархији. У праведном друштву, солидарност не сме бити искључиво ишодиште спонтане интеракције међу људима у датом социјалном окружењу, већ је потребна институционална подршка и интервенција. У солидарном друштву грађанке и грађани и институције брину се о томе да се елиминише сиромаштво, развија поверење међу људима, подстиче међугенерацијска солидарност и развијају установе за бригу о деци, за помоћ болеснима, као и услови за достојанствену старост.
Dokumenta

ЗВАНИЧНА ЛИСТА КАНДИДАТА

Избори за одборнике Скупштине града Београда 2018

Већину кандидата и кандидаткиња на листи чине људи који су се окупили поводом организације протеста, али и активисти и активисткиње из еколошких, бициклистичких, културних удружења и локалних иницијатива за очување јавних добара у чијој смо борби активно учествовали, у блоковима 70а, 44, 9а, на Савском насипу или у блоку 45. На листи су и бројни стручњаци и професори факултета, који су дали свој допринос раду Иницијативе Не давимо Београд или говорили на протестима, посебно у областима кључним за развој града архитектури и урбанизму, као што је архитекта Драгољуб Бакић, члан Академије архитектуре Србије.
Званична листа кандидата је доступна на овом линку.