Demontiranje demokratije?

Korišćenje virusa kao izgovor za gušenje nezadovoljstva

BEOGRAD, Srbija – vojnici patroliraju ulicama sa prstom na obaračima njihovih automatskih pušaka. Vojska čuva izložbeni prostor pretvoren u privremenu bolnicu pretrpanu redovima metalnih kreveta za one koji su inficirani Korona virusom. Srpski predsednik upozorava građane Beograda da na grobljima neće biti mesta za mrtve ako budu ignorisali naredbe njegove vlade.

Od kada je predsednik Aleksandar Vučić,  15. marta, najavio vanredno stanje bez definisanog vremena trajanja, parlament je gurnut u zapećak, granice su zatvorene, nametnut je dvanaestočasovni policijski čas pod kontrolom policije i građanima starijim od 65 godina je zabranjeno napuštanje svojih domova – što su jedne od nastrožih mera za suzbijanje COVID-19 pandemije u Evropi.

Srpski lider, koji izdaje nove uredbe na svojim dramatičnim svakodnevnim obraćanjima, je preoteo kompletnu vlast, izazivajući neslaganje kod neistomišljenika koji tvrde da je njegovo preuzimanje vlasti neustavno.

Rodoljub Šabić, bivši državni poverenik za zaštitu ličnih podataka, kaže da je Vučić, najavom Vanrednog Stanja,  preuzeo „potpunu nadmoć“ nad donošenjem svih odluka tokom krize, iako je njegova uloga po Ustavu samo ceremonijalna.

„On izdaje naredbe koje su automatski prihvaćene od strane Vlade“, dodao je Šabić. „Bez provere i preispitivanja“.

U post komunističkoj Istočnoj Evropi, a i na drugim mestima, populističke vođe sprovode stroge mere koje uključuju nekontrolisan nadzor mobilnih telefona svojih građana i dugogodišnje zatvorske kazne za one koji ne poštuju uredbe o „zatvaranju“.

Šefica za ljjudska prava pri OSCE (Organisation for Security and Cooperation in Europe), je rekla da, iako ona razume potrebu za brzim reagovanjem u cilju zaštite populacije od COVID-19 pandemije, novoproglašena vanredna stanja moraju definisati vreme trajanja i obezbediti nadzor parlamenata tih država.

„Vanredno stanje, gde god da je proglašeno i bez obzira na razlog proglašavanja, mora odgovarati svom cilju i trajati samo onoliko koliko je neophodno“, izjavila je Ingibjorg Solrun Gisladotir, šefica za ljudska prava pri OSCE.

U vremenima nacionalnih kriza, države često preduzimaju mere koje aktivisti za humanitarna prava vide kao uskraćivanje sloboda građana, kao što su pojačani nadzor, policijski čas, sprečavanje slobodnog kretanja ili ograničavanje slobode izražavanja. Da bi sprečila širenje virusa, Kina je zaključala čitave gradove početkom godine dok je Indija zaključala celu državu.

Istraživač za Amnesty International, Masimo Moriati je izjavio da su po međunarodnom humanitarnom pravu vanredna stanja dozvoljena ali samo pod garancijom da te restriktivne mere ne postanu „nova normalnost“.

On je izjavio za Associated Press da „vanredna stanja mogu da traju samo dok traje stvarna opasnost zbog koje su one i donešene“.

U članici Evropske Unije, Mađarskoj, parlament je doneo zakon koji omogućuje vladi Viktora Orbana da vlada putem uredbi tokom trajanja vanrednog stanja koje je proglašeno 11. marta.

Taj zakon takođe predviđa zakonske kazne u trajanju do pet godina za one koji šire lažne informacije o pandemiji i do osam godina za one koji se oglušuju o mere vlade za širenje Korona virusa, kao što su policijski čas ili karantin.

Zvaničnici i grupe za humanitarno pravo tvrde da ovaj zakon otvara mogućnost za trajno vanredno stanje i daje Viktoru Orbanu i njegovoj Vladi „carte blanshe“ priliku da ograniči ljudska prava i uguši slobodu medija.

Prema rečima Tanje Fajom, članice Evropskog Parlamenta „Orban razmontirava demokratiju pred našim očima“. „Ovo je sramota za Evropu, njene osnovne vrednosti i demokratiju. On (Orban) je iskoristio Korona virus kao izgovor za ubijanje demokratije i slobode medija“, zaključuje ona.

„Ovo nije način na koji se pristupa realnoj krizi koju donosi COVID-19 pandemija“, izjavljuje David Vig, direktor Amnesty International–a za Mađarsku.

Mađarska ministarka pravde, Judit Varga je izjavila da su kritike upućene povodom ovog zakona „politički napadi bazirani na pogrešnom tumačenju ili namerno izvrtanje njegovog sadržaja“

Hvala Aleksandra Allan za prevod. Ovaj članak je volonterska podrška ljudi koji su se odazvali pozivu inicijative Ne davimo Beograd da prevodima izabranih tekstova doprinesu širenju relevantnih informacija o pandemiji COVID-19 i pratećim efektima i posledicama po svet oko nas. Izneti stavovi nisu nužno stavovi Ne davimo Beograd, već povod za diskusiju i razgovor.
Ukoliko želite da doprinesete prevođenjem ili imate predloge interesantnih tekstova koje bi voleli da prevedemo na srpski jezik uključite se u diskusiju na ovom LINKU.

I druge Vlade takođe primenjiju ekstremne mere.

U Izraelu, privremena vlada Bendžamina Netenjahua je donela niz mera za sprečavanje novog virusa. One uključuju mere elektronske prismotre bez presedana i usporavanje rada sudova što je rezultiralo u odlaganju suđenja samom Netenjahuu  koji se tereti za korupciju.

U Rusiji su vlasti pojačale pritisak na medije i korisnike društvenih mreža kako bi kontrolisali narativ pod izgovorom sprečavanja širenja korona virusa.

Moskva je prva stavljena „pod ključ“ a mnogi drugi regioni su se ubrzo priključili.

Pod izgovorom da sprečavaju širenje „lažnih vesti“ vlasti vrše pritisak na građane koji razmenjuju mišljenja na društvenim mrežama i na medije koji kritikuju vladin odgovor na pandemiju.

U Poljskoj su građani zabrinuti zbog nove vladine aplikacije za telefone namenjene ljudima u karantinu.

Panoptykon Fondacija, grupa za ljudska prava koja se suprostavlja ovoj vrsti nadzora  tvrdi da su čak i neki korisnici koji podržavaju vladine napore da se suprostave pandemiji, zabrinuti zbog toga što su prinuđeni da daju previše ličnih informacija svojoj, inače, konzervantivnoj vladi.

Iako je, prema podacima John Hopkins univerziteta, u Srbiji prijavljeno približno 800 slučajeva i 16 preminulih od Korona virusa (podatak u trenutku kada je članak napisan – kraj Marta. prim.prev.), testiranje je ograničeno na izuzetno mali broj ljudi. Eksperti veruju da je broj žrtava u stvari mnogo veći. Većina ljudi žaraženih virusom ima veoma slabe ili umerene simptome kao što su povišena temperatura ili kašalj ali za neke, pogotovu starije i one sa već postojećim zdravstvenim problemima, simptomi mogu biti mnogo ozbiljniji koji vode do upale pluća ili smrti.

Slike transformacije ogromne sajamske hale iz vremena komunizma u Beogradu u imporovizovanu bolnicu za zaražene su izazvale široko rasprostranjen strah u javnosti, jer je zgrada izgledala kao pritvor sa beskrajnim redovima metalnih kreveta za 3000 ljudi.

Predsednik Srbije je izjavio da mu je drago da su se ljudi uplašili, dodajući da bi izabrao i goru lokaciju ako bi to sprečilo građane da krše njegovo Ostani-kod-kiće naređenje.

„Neko treba da provede 14 do 28 dana tamo“, naglasio je Vučić, „Mene nije briga ako im nije udobno. Mi se ovde borimo za ljudske živote“.

„Ne davimo Beograd“, grupa građanskih aktivista, je pokrenula online peticiju protiv, kako oni navode, Vučićeve zloupotrebe vlasti i uskraćivanja osnovnih ljudskih prava. Oni kažu da njegova česta javna obraćanja unose paniku među već uznemirene građane.

„Nama nisu potrebne Vučićeve svakodnevne drame, već istina: konkretni podaci i uputstva od strane stručnjaka“, navodi se u peticiji.

Saradnici na tekstu: Jovana Gec i Pablo Gorondi iz Budimpešte, Mađarska i Vanesa Gera iz Varšave
Originalni tekst objavljen je pod naslovom “Dismantling Democracy? Virus Used as Excuse to Quell Dissent

Prevod sa engleskog: Aleksandra Allan