Skupština grada na poslednjoj sednici održanoj 25. Jula promenila je Odluku o komunalnom redu i time dozvolila da se u samom centru grada, koji je bio “Zona zabrane reklamnih medija većih od malog formata” mogu postavljati dvostruko svetleci LED-LCD stojeći bilbordi visine do pet metara i širine od jednog do četiri i po metara!
Dodatno vređa činjenica da su se gradske vlasti pre koju godinu hvalile da će centar grada i najvažnije kulturno istorijske celine poput Terazija, Krunske ulice, Savamale, Zemuna i sl. biti “zaštićena zona” od bilborda, te definisale zonu zabrane reklaminih medija većih od medija malog formata tipa “city light” izmenile sopstvenu odluku tako da su ovi novi formati eufemistički podvedeni kao “reklamni medij B 4.4.1 i B 4.4.2.” iako u stvari predstavljaju velike osvetljene stojeće bilborde!

Makretinški stručnjaci i planeri u saradnji sa gradskim “planerima” vođenim finansijskim interesom su naravno vrlo promišljeno pristupili ovom poslu, tako da ćemo biti svedoci nove invazije bilborda u centru, na najprometnijim saobraćajnicama i mestima/trgovima u našem gradu.

Podsećamo da su krajem 2016. godine, gradski bilbordi, autobuska stajališta, javni toaleti, kante za smeće i ostali elementi urbane opreme (postojeći i planirani) na koje može da se postavi reklama, dati su na upravljanje i unovčavanje firmi Alma Quattro, na period od 25 godina.

Analizom Ugovora o koncesiji za urbanu opremu, Grad Beograd ukupno dobija 15,2 miliona evra, od čega 10 miliona odmah, dok bi se po 200 hiljada uplaćivalo u narednih 25 godina. U troškove ovog posla uračunati su izrada, održavanje i postavljanje elemenata urbane opreme (komercijalnih i nekomercijalnih), ali i troškovi poslovanja firme, lepljenje plakata i izrada bilborda (od kojih većina već postoji i u vlasništvu je Alma Quattro). Kada se oduzmu svi ovi troškovi, čist prihod privatnog partnera je najmanje 52 miliona evra. Iz ovoga možemo zaključiti da će se proift ove firme dodatno povećati, dok grad neće imati nikakavu zaradu od postavljanja novih oblika bilborda u do sada “zaštićenoj zoni”.

Inicijativa Ne davimo Beograd smatra da je ova forma vizuelnog i svetlosnog zagađenja veoma opasna. Ona prvo ometa učesnike u saobraćaju (svetlo koje LED bilbordi emituju je jače od svetla semafora), a sa druge strane ova praksa drastično menja izgled naših gradova i doprinosti sveopštem umanjivanju kvaliteta življenja i naružava već prepoznati pejzaž grada.

Iako postoji vrlo malo gradova na svetu koji su uspeli da se odupru ovom trendu, primer Sao Paola u Brazilu koji je potpuno zabranio bilborde u javnom prostoru, mora se povući crta i stati na put ovoj lošoj praksi.
Inicijativa Ne davimo Beograd će se založiti da se spreči dalja erozija grada ovim invanzivnim modelom reklamiranja, jer u suprotnom ćemo doći u situaciju da gledamo grad sa bilborda, a ne grad sam.