Pokret Ne davimo Beograd protivi se netransparentnom trošenju ogromne količine javnih sredstava građana na izgradnju spomenika. Na ovaj način kultura sećanja jednog društva stavlja se u službu promocije naprednjačkih savremenih moćnika, a sa druge strane, veliki broj građana našeg grada nema osnovne potrebe zadovoljene, kao što je kanalizacija.

U Beogradu se gradi novi, drugi, spomenik Despotu Stefanu Lazareviću, na uglu ulica Gundulićev venac, Drinčićeve i Palmotićeve. Kako to uobičajeno biva u svim projektima koje sprovodi Srpska napredna stranka i ovaj je obojen ličnom željom moćnika, netransparentnim procedurama, skrivanjem troškova i manipulisanjem kulturnim nasleđem za potrebe političke promocije. Velikanima naše istorije treba odati počast, ali način na koji to rade naprednjaci je takav da vređa i prošlost i sadašnjost i budućnost.

Ovaj spomenik se podiže na ličnu inicijativu Gorana Vesića, koji ga je predložio kao građanin, a odluku da se on izgradi doneo je Goran Vesić kao deo naprednjačke vlasti i zamenik gradonačelnika, a sprovodi ga Goran Vesić kao predsedavajuči odbora za izgradnju spomenika. Ovo je Vesićev spomenik Vesiću.

Živimo u državi sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi, a trošimo milione na spomenike kojima vlast pokušava da sakrije težak život građana. Podsećamo da na samo par kilometara od mesta na kome će biti podignut spomenik Despotu Stefanu Lazareviću, na levoj obali Dunava, građanima obećavana kanalizacija godinama, a da je stanje toliko teško da kanalima u naseljima plivaju fekalije. Da stvar bude gora, posle svake malo veće kiše, dešavaju se izlivanja i poplave. Da je vlasti stalo do Beograda i Srbije,  uložila bi u to da ljudi žive zdravo i dobro, a da joj je stalo do kulturno-istorijskog nasleđa ne bi uništavala Kalemegdan zarad zarade investitora koji gradi gondolu ili gradila megalomanske spomenike.

Pročitaj i ovo: