Inicijativa Ne davimo Beograd je uputila Sekretarijatu za zaštitu životne sredine primedbe na Nacrt plana kvaliteta vazduha. Nakon analize koju smo uradili, možemo reći da ovaj plan nema ambicije da zaista utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha, već je sačinjen od uopštenih smernica za čije sprovođenje nema odgovornosti, finansijskog plana, rokova ili konkretnih ciljeva zašto se donosi.
Izrada ovog dokumenta je bila praćena nedostatkom informacija i ignorisanjem građana i građanki kao i stručnjaka koji su želeli da budu deo ovog procesa. Gradske vlasti je tu priliku omogućila tek 15. januara objavljivanjem Nacrta i pozivanjem zainteresovane javnost da dostavi primedbe na isti do kraja meseca.
Sam Nacrt plana je uopšten, bez jasnih smernica i odlučnosti da problem zagađenja vazduha bude rešen. Prvenstveno akcioni plan Mera za sprečavanje i/ili smanjenje zagađenja vazduha ne sadrži operativne podatke za primenu Plana. Indikatori su veoma uopšteni, nisu dovoljno precizni. Nisu postavljene osnovne vrednosti i precizni ciljevi za indikatore. Na primer, nisu postavljeni nikakvi ciljevi u pogledu smanjenja emisija gasova i potrošnje energije, udela obnovljivih izvora energije, broja javnih objekata koji će biti obuhvaćeni energetskom sanacijom, površina na kojima će biti sprovedeno pošumljavanje, itd. Takođe, nedostaju procene finansijskih troškova vezanih za različite mere. Nema finansijskog plana bez koga ne može da se proceni izvodljivost, niti da se prati realizacija Plana kvaliteta vazduha. Takođe mere u vezi sa monitoringom kvaliteta vazduha su iluzorne ukoliko nema transparentnosti u upravljanju monitoringa kvaliteta vazduha, kao što su pokazala nedavna dešavanja u SEPA.
Pored toga ostale najznačajnije primedbe koje smo uložili su:
- U Planu nedostaju mere adaptacije na klimatske promene. U tom pogledu, mere se svode na pošumljavanje i na instaliranje sistema za prečišćavanje vazduha, poput mere instaliranja tornjeva za prečišćavanje vazduha, koja se pokazala neuspešnomna primeru drugih gradova.
- U Plan kvaliteta vazduha bi trebalo uvrstiti meru uvođenja kriterijuma energetske efikasnosti prilikom izgradnje/obnove gradske infrastrukture.
- U Plan bi trebalo uključiti podsticaje za osnivanje kooperativa/zadruga za proizvodnju obnovljive energije (solarna energija, biomasa, itd.).
- Koncept forsiranja protočnosti saobraćaja koji se pominje na više mesta suprotan je ciljevima Plana održive urbane mobilnosti i smanjenju broja putovanja automobilom kroz centralnu gradsku zonu. Saobraćaj će biti protočniji samo sa smanjenjem broja privatnih automobila. Svaka druga mera postavljanja „pametnih” semafora ne može doneti poboljšanje ukoliko istovremeno destimuliše pešački i biciklistički saobraćaj, propuštajući zelenim talasima privatne automobile kroz centralnu gradsku zonu.
Sam Nacrt plana o kvalitetu vazduha nema smisla ukoliko grad nastavi da finansira projekte koji utiču na dodatno zagađenje. Zato je neophodno da gradske vlasti što pre odustanu od izgradnje spalionice za tretman otpada u Vinči. Ovaj dokument i sam proces njegove izrade je pokazao da gradska vlast nema nameru reši problem zagađenja vazduha zbog koga u Srbiji godišnje prerano umre skoro sedam hiljada ljudi. Vazduh koji nas ubija za njih ostaje samo formalnost.
Pročitaj i ovo:
Dimitrijević: U defanzivi su i ne snalaze se, loši potezi i histerične poruke
„Protesti su protiv nasilja, a svakog dana imate nove pojave nasilja. Način na koji SNS vlada je – nasiljem, takvom vrstom komunikacije, ona polazi od parlamenta, odozgo, to nasilje nastaje u našoj najznačajnijoj instituciji. Nasilje u skupštini je sve veće i veće, osećaju se ugroženim i kad ih Radomir Lazović izbezumi činjenicama, oni to ne mogu da podnesu, pritom ga napada čovek koji više i nije poslanik. Taj dom je pod SNS-om izgubio ono malo kredibiliteta koji je imao“, smatra Dimitrijević.
Bahati odnos grada Beograda prema stanovnicima Palilule
Rekonstrukcija Višnjičke ulice je još jedan primer bahatog odnosa Grada prema stanovnicima Palilule.
Podrška akademske zajednice zahtevima građanskih protesta
Već čitavu deceniju, Srbija je zemlja u kojoj ne postoji politička odgovornost. Umesto nje, u našem društvu se kao najviša vrlina uzdiže podanički odnos prema vlasti. Iz tog razloga se i odgovor na stravične tragedije koje su ovog proleća zadesile Srbiju sveo na pokušaje nosilaca vlasti da se izbegne bilo kakva politička odgovornost.
