Морамо да мобилишемо грађане да не пристају више на лажиране процесе у којима на крају победу однесе екипа која на нашој грбачи утаљује глад за профитом
Активисти Иницијативе Не давимо Београд одлучили су да плате казне и не граде имиџ жртава одласком у затвор, у који су позивани због организовања протеста, а неће излазити ни на предстојеће изборе. Али, то не значи да одустају од политичке борбе – напротив. Управо су издали Декларацију о бојкоту избора, са поднасловом „Борба за слободну и демократску Србију“, а раде и на организационим припремама за озбиљније деловање. О томе за НИН говори један од истакнутијих промотера „паткице“, Радомир Лазовић.
У чему се Декларација НДМБГД разликује од „обичног“ позива на бојкот избора?
Декларација је позив на борбу за демократску и слободну Србију у којој је бојкот само први корак. У њој смо детаљно представили тешко стање живота у Вучићевој Србији и позвали грађане да не учествују у лажираним процесима који треба да дају привид демократије, већ да се укључе у активну кампању бојкота мартовских избора, а након тога у захтевање нових избора у фер и поштеним условима. Требало би да разјаснимо и то да бојкот мора бити заједничка одлука свих актера опозиције и зато смо и тражили подршку других организација за Декларацију.
Могу ли људи то да разумеју – сад нећете на изборе, а онда тражите изборе?
На јавној сцени Србије имамо једно несвакидашње сагласје око овог битног питања: поштених изборних услова једноставно нема. То су много пута рекле све опозиционе организације, затим експерти и организације цивилног друштва. Ми сматрамо да је касно да се до марта направе кључне промене и зато тражимо бојкот предстојећих избора. Одмах након тога, и у року у коме је могуће спровести кључне измене, захтевамо фер и поштене изборе.
Морамо да мобилишемо грађане да не пристају више на лажиране процесе у којима на крају победу однесе екипа која на нашој грбачи утаљује глад за профитом. Морамо да им покуцамо на врата, да их сретнемо на пијаци, да им објаснимо да је резултат изборне преваре на крају мала плата грађана, ред у чекаоници код доктора или гужва у саобраћају. То што корумпирана политичка елита остаје на власти некажњена за своја злодела директно је повезано са условима живота свих нас.
То сте причали и пре двадесет дана. Јесте ли почели то да радите?
Јесмо, почели смо. Формиран је штаб кампање бојкота Иницијативе НДМБГД, покренули смо састанке и акције на општинама, а крећемо ускоро са акцијама на улици. Не може Иницијатива НДМБГД сама да уради све што је потребно да се промени ово стање у коме живимо, али ми можемо да покренемо људе и позовемо на отпор.
Позвали сте политичке, синдикалне, медијске и стручне организације да јавно подрже декларацију и активно се укључе у кампању бојкота, као први корак за ослобађање и демократизацију Србије. Да ли се неко, осим чланица СЗС, одазвао позиву?
Није за сада, али ми се надамо да ће се организације временом одазивати и подржати Декларацију. Кампања ће расти како се приближавају избори, али треба сада да се почне како би било времена за све разговоре, укључивање, мењање мишљења, и да се аргументима људима објасни зашто је неопходно да се укључе у ову борбу.
Одакле вам идеја да позовете медијске организације да се активно укључе у кампању бојкота?! Зар тако видите улогу медија, да заузму политички став?
Не, не ради се о политичком ставу, ради се о професионалном приступу послу. У Србији имамо један број медија који раде врло професионално и одговорно свој посао и трпе због тога свакодневно. Видели смо огромне притиске на новинаре, па чак и физичке нападе и угрожавање живота. Човеку су запалили кућу и на крају га је још и тринаест пута тужио напредњачки функционер који је наручио паљење куће. Другу групу чине контролисани медији којима смо се недавно обратили отвореним писмом са захтевом да професионално и одговорно обављају свој посао. Ми смо свесни да су они, својим нечињењем, добрим делом одговорни за ово што се дешава, али смо желели да их подсетимо да се од њих очекује поштовање закона и прописа. То су медији у којима председникова саветница Сузана Васиљевић контролише шта ће се објавити и који су апсолутно затворени за било какву критику према власти. О трећој групи са Информером и Пинком на челу много се причало, а за нас то нису медији већ партијски механизам за блаћење, претње и гушење критике.
Како замишљате „масовну мобилизацију“ грађана у време када је протестна енергија издахнула?
Протести су само један вид отпора. Ми се боримо и протестима и протестним акцијама, али и петицијама, тужбама, пријавама, инспекцијама, организујемо састанке и разговоре са грађанима, организујемо људе у локалним заједницама. Мислим да је незадовољство огромно, да људи траже начин како да га искажу и то је оно што би могло да промени слику Србије. Не могу да кажем да није тачно да су људи генерално убијени у појам и апатични услед затрпавања новим аферама и лавинама лажи, али где год смо отворили могућност учествовања у акцијама, дошли смо до одобравања и активирања грађана. Људи и желе да се баве својим градом, и спремни су да одвоје део свог времена. Сматрам нашом грешком што нисмо отворили простор за већи број људи у досадашњем раду и то ћемо сигурно променити. Надам се да ће измене које смо направили у раду Иницијативе НДМБГД омогућити да велики број људи буде њен део. Мислим да је то начин како треба да раде и друге организације – директно укључивање људи и рад у локалној заједници. Иницијатива ће то свакако радити.
Каже и Стратеџик маркетинг да Александар Вучић има све више негативних поена, али се не види да је неко од опозиционих играча успео да на таквом расположењу ојача.
Грађанима је јасно да смо овде дошли делом и кривицом и тих политичких партија које су временом постале дубоко корумпиране, учествовале су у сиромашењу земље, оствариле су прве кораке у контроли медија, направиле су повољно тле да се деси ово што данас имамо, иако је данашња власт превазишла све претходне. И сад ми питамо да ли можемо истим тим корацима да добијемо друге резултате. Ја мислим да не. Иницијатива жели на другачијим основама да се бави враћањем моћи у руке грађана. Ипак, на три кључна питања за демократизацију земље, ми смо се одлучили да сарађујемо са свим политичким партијама. То су борба за слободне и фер изборе, за слободне медија и против сваког насиља према политичким неистомишљеницима.
Зашто би се људи одазвали позиву на бојкот кад чују обећања власти да се припремају најтранспарентнији избори до сада, најављују се измене три закона, Европски парламент се укључује у преговоре…
Властима ово искључиво служи да се вода замути и да не знате шта се стварно дешава. Подсетићу вас да је председник рекао и да ће Синиша Мали одговарати за своја злодела везана за Савамалу, да ће се утврдити разне истине и решити афере у нашем друштву, али се ништа од тога није десило. Тим најавама се само купује време. И то се види и по састанцима власти и опозиције који се одржавају једном месечно. Ми мислимо да је то начин да се оштрица незадовољства отупи, да људи кажу, па ево, преговара се, иде се у неком добром правцу. Зато и позивамо да сада кампања за бојкот почне одмах, да их спречимо у том замагљивању реалности и не дозволимо нове лажи. До марта није могуће створити фер изборне услове.
Очекујете ли ви позив за преговоре под покровитељством Европског парламента? Да ли ћете учествовати или ћете да правите споменик Мекалистеру?
Мислим да је битно да се одазовемо на све разговоре на које нас позову, сем на оне које сматрамо да су злоупотребљени. Мислим да разговор са рецимо, Владимиром Ђукановићем, човеком који директно прети људима који су на улицама, није разговор. На разговорима у којима би учествовали и представници ЕУ, учествовали бисмо, али то не значи да не бисмо изнели ове исте ставове. Поента је у томе да снажном кампањом бојкота, у коју позивамо људе да се укључе, доведемо до суштинских промена које нам они неће препустити или уступити. Морамо се за њих изборити. Ми причамо о томе да ли има услова, а председник је увелико у кампањи, једе папричице, љуби децу, посећује људе у Градској чистоћи… Злоупотребљени медији не стају у својим хајкама и свакодневно цртају нове мете политичким неистомишљеницима… Јесмо ли ми луди да то не видимо? Не бих рекао да је тако.
Има процена да ће преговори у организацији Мекалистера послужити као алиби за одустајање од бојкота.
Ми смо донели одлуку да бојкотујемо изборе. Имамо велику бојазан да ће политичке партије успети да договоре неке једностране и занемарљиве компромисе и напустити у последњем тренутку кампању бојкота. Због тога се ова кампања, односно позив, не односи само на власт, него и на опозицију. Сматрамо да странке не треба да учествују у диловима да би оствариле мандате, него да треба да стану на страну грађана онако како јако дуго нису, да оправдају и освоје поверење које би могло полако да се враћа. Драго нам је да све више политичких организација схвата да је ова борба изнад освајања функција и да се непристајањем на лажи осваја слобода.
У Декларацији сте се обавезали да ћете направити широк фронт који ће обезбедити дугорочну промену друштва. На чему је заснована таква амбиција ако је из Грађанског фронта, који је у априлу окупио 13 локалних организација, већ изашло њих пет?
Мислимо да је неопходно да у демократизацији земље учествују не само политичке партије већ да је то питање свих стручних, медијских, синдикалних организација, оних које се баве транспарентношћу и пре свега грађана. И зато помињемо широки фронт и позивамо све да се укључе у ширу причу. Што се тиче Грађанског фронта, то је процес који ће трајати, али смо сигурни у његов значај. Грађански фронт треба да буде организација која ће моћи да у наредном дужем периоду изнесе борбу за социјална права, солидарност, бригу за најугроженије, то је начин да се дође до укључивања грађана у доношење одлука. У свему томе има разних и неслагања и договарања, такви процеси су нормални и очекивани.
Али нисте могли да се договорите ни око Декларације којом позивате на бојкот избора?
Организације морају саме да донесу своје одлуке, а када их буду донеле, надам се да ће се укључити у ову кампању. Ми смо аутономне организације које имају и пуно различитости, али се слажемо око главних питања борбе за бољи живот грађана. Желимо да негујемо своје различитости јер нас оне чине јачима. Што се оних које нису више део Грађанског фронта тиче, у добрим смо односима са већином и настављамо једни другима да помажемо.
Шта се мења у НДМБГД након позива на учлањење грађана?
Иницијатива је до сада имала велику подршку грађана, имали смо скоро 30.000 гласова на изборима, имамо 80.000 пратилаца на Фејсбуку, у једном тренутку у току кампање за градске изборе јавило се око 1.300 људи који су желели да се укључе и подрже кампању. Оно што желимо јесте да те људе окупимо и формално, да омогућимо транспарентне начине одлучивања, могућности кандидовања у локалним парламентима, градском парламенту и надам се, у неком тренутку, и у Републици. Желимо да направимо демократичан систем и зато полазимо од себе и нашег покрета. У децембру нас очекује конгрес на коме ће људи моћи да изаберу представнике у радним и телима одлучивања.
Циници кажу да вама бојкот одговара јер још немате капацитет за учешће на парламентарним изборима, ни организациони, ни садржински, јер сте препознати по градским, а не по општим темама.
Ми смо кренули у прављење Иницијативе из нужде и ни од чега. Били смо мала група људи који су заинтересовани за развој града и која није желела да ћути док се око нас отима и руши. Мислимо да смо данас изградили ауторитет на градским питањима, али га још градимо на општим, тзв великим националним питањима. То смо свесно бирали, јер смо хтели природан раст покрета. Стварамо нешто за дужи временски период, а тако сада радимо и у Грађанском фронту. Нормално је да нису све ствари спремне одмах, али и Иницијатива и Грађански фронт имају огроман потенцијал. Надам се да ћемо успети да га остваримо и утичемо да Србија буде место у коме се достојанствено живи и ради и у коме има ко да нас лечи када смо болесни, у коме наша деца имају доступне вртиће или образовање и у коме нико не стрепи од глади или губитка крова над главом. Без обзира на величину и снагу наших организација, са овим изборним условима немогуће је остварити добар резултат. А циницима могу да кажем да су у праву делимично, али не око става према бојкоту избора у оваквим условима, већ у томе да нас чека много рада и да имамо много простора за унапређивање организација.
Шта је ваш одговор на питање шта дан после бојкота?
Дан након бојкота, тражимо нове изборе по условима који су фер и у року у којем их је могуће обезбедити. Ми можемо да релативизујемо целу причу, да кажемо да се бојкотом ништа не добија, али се не добија ни учешћем на оваквим изборима, чиме се пролонгира стање фасадне демократије и даје легитимитет лажном процесу. Али није у питању само изборни процес, погледајте како изгледа рад наших институција где је све део једне пародије, погледајте Скупштину, рецимо – може ли неко ту да изнесе неки аргумент који ће бити узет са поштовањем, који неће бити растргнут, нападан, омаловажен. Власт бојкотује нас свакодневно у институцијама система које не бране грађане, већ корумпирану политичку елиту. Ауторитарна власт има само једну идеју – да омогући својој екипи да може да отима и зарађује преко леђа грађана.
Зар не може власт да на бојкот одговори са – баш ме брига?
Она то и говори. Али то неће пролазити заувек. Ми зато мобилишемо и укључујемо људе, желимо да оснажимо грађане, да их организујемо да пруже отпор у својим насељима, блоковима, комшилуцима. Верујте ми да је то оно чега се СНС највише плаши – јер то је оно што они најуспешније раде, само што они за окупљање људи користе страх, а ми користимо наду да ћемо живети у граду који је достојан живота. Иако је екипа на власти преотела све полуге система, мислим да је нада о којој говоримо јача од страха, и да је само питање времена када ћемо доћи до критичне масе за смену власти. Што пре препознамо неопходност удруживања и организовања грађана, што пре се укључимо и одвојимо време да се боримо за наш град, то ће се пре и десити промена коју желимо, а последице овог напредњачког понирања биће мање. Слобода се осваја, а нема ко други да је освоји до нас самих.
ВЕРА ДИДАНОВИЋ
Текст је објављен у НИН-у, број 3588, 03.10.2019, под насловом: Дан након бојкота тражимо нове, фер изборе