Neophodno formiranje ZSO i članstvo u EU kao prvi korak ka pomirenju dva naroda

Prava je tragedija našeg društva što isti oni koji su doveli do toga da Kosovo već gotovo četvrt veka nije de facto u okviru ustavnog poretka Srbije, danas vode pregovore o njegovoj i našoj budućnosti. Predsednik je skoro deset godina pregovarao, a onda obaveštavao o tome da je pregovarao na način da javnost malo toga sazna i razume. Slično se ponašao i u Narodnoj skupštini gde nikada zapravo i nije položio račun narodnim poslanicima o rezultatima svojih pregovora. Tako je i ovog puta. Iz njegovog obraćanja nakon poslednjih pregovora u Briselu nismo sigurni šta je tačno prihvatio. Zapravo se čini da predsednik i dalje kupuje vreme, i bojimo se da kupuje vreme za sebe lično, a ne da bi Srbija dobila bolji predlog jer kako vreme odmiče Srbija dobija sve lošije predloge, a to je zasigurno i zasluga pregovarača. Za takve pregovore, koje je otrgao od institucija, Aleksandar Vučić nikada neće imati našu podršku, već može da očekuje samo pozivanje na odgovornost.  

“Prava je tragedija našeg društva što isti oni koji su doveli do toga da Kosovo već gotovo četvrt veka nije de facto u okviru ustavnog poretka Srbije, danas vode pregovore o njegovoj i našoj budućnosti.”

Ako mu se pristupi sa iskrenom željom da se konačno krene na put dolaska do mirnog suživota Srba i Albanaca i ako se interesi ljudi koji žive na Kosovu, i Srba i Albanaca, stave na prvo mesto, onda predlog EU i SAD jeste prihvatljiva polazna osnova. Ovaj prvi korak na dugom putu pomirenja i postizanja preduslova za miran suživot Srba i Albanaca na ovim prostorima, koji je tek pred nama, morao bi jasnije da uvaži zahtev za suštinskom autonomijom srpske zajednice. Neophodno je formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, urbanog i ruralnog planiranja, lokalne privrede i lokalne demokratije, sa pravom na posebne veze sa Srbijom, kao i sa garancijama za njenu bezbednost. Za to još uvek postoji prostor kroz dogovor o mapi puta za implementaciju sporazuma iako izražavamo bojazan da ni jedna ni druga strana tome neće pristupiti iskreno – jer ni kosovska javnost nije spremna da prihvati Zajednicu srpskih opština, kao što ni srpskoj javnosti nije predočeno kako Srbija tačno vidi funkcionisanje ZSO.

Nema sumnje da je celom regionu neophodna velika finansijska podrška i da bi zajednički projekti, koji se spominju u sporazumu, mogli biti važan most za uspostavljanje saradnje. Ali iskustvo nam pokazuje da je Aleksandar Vučić spreman da pregovore o implementaciji okrene u pravcu trgovine za sopstvene interese, kako bi izmanipulisao javnost i što duže se zadržao na vlasti. 

Najzad, ovom predlogu nedostaje ono što bi moglo da bude prva polazna tačka oko koje bi se složili i Srbi i Albanci, a to je da Evropska unija ponudi kredibilniju izvesnost članstva za ceo region koja bi bila ostvariva u kratkom roku kako bi EU na taj način stala iza političkih procesa pomirenja dva naroda i unapređenja života ljudi.