Још једном је потврђено да веза између новогодишње расвете и броја туриста не постоји. Тврдње Синише Малог, садашњег министра финансија, којима је правдао огромне издатке Града, поново су се показале као неистините. Поред тога што купљена новогодишња расвета не чини ништа за градски буџет, она је сваке године све скупља,скупа, набавље се путем намештених тендера, укључена је скоро током читаве године, чиме узрокује неоправдано високе трошкове струје, , а постављена је тако да на неким местима озбиљно угрожава саобраћај.


Гостујући у Данасовом “Интервју на мрежи”, Александар Сеничич, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије YUTA, у одговору на постављено питање о узрочно-последичној вези између постављања расвете и раста броја туриста, још једном је потврдио да новогодишња расвета не утиче на број туриста који посећују главни град. Овај аргумент често су користили градски функционери како би оправдали енормна улагања, на намештеним тендерима, која је град имао у новогодишњу декорацију, као и чињеницу да је она постављена и укључена месецима пре и после сезоне празника.

“Расвета не служи само за лепши град, то је чист бизнис, улагање у Нову годину привлачи већи број туриста, а град Београд и грађани који се баве туризмом од тога зарађају.” – изјавио је тадашњи градоначелник Београда, Синиша Мали, почетком октобра прошле године, када је расвета већ увелико била постављена.

Поред стручњака из области туризма, попут Александра Сеничића, директора YUTA, и економиста Љубомир Маџар негирао је ову повезаност у изјави за лист Данас: „Туристи нису ноћне лептирице да се скупљају на ту светлост“, и позвао градске власти да детаљно објасне сазнање да такво осветљење привлачи туристе.

Анализе показују да Београд из године у годину издваја све више новца за набавку новогодишњих декорација, па зато не чуди идеја градске власти да надуване трошкове покушају да објасне могућим враћањем новца у градску касу. Тако је 2016. године потрошено око 200 милиона динара, што је три пута више него 2015. године, а невероватних 60 пута скупље него 2014. године, када је украшавање коштало око три милиона динара. Забрињава чињеница да градска власт нема никакву намеру да престане са овом праксом, па је за 2018. годину одвојено нових 24 милиона динара за набавку и 17 милиона за репарацију постојеће расвете. Такође, поред надуваних трошкова за набавку опреме, планирани су и додатни трошкови као што је складиштење расвете, које ће се платити из џепова грађана.

Против Јавног предузећа „Јавно осветљење“ и одговорних људи Градске управе и директора фирме „Keep light“, иницијатива Не давимо Београд поднела је кривичне пријаве због намештања тендера за набавку новогодишње расвете, и то због набавке 2016. године и набавке 2017. године, као и кривичну пријаву због набавке вероватно најскупље јелке на свету, која ће грађане и грађанке Београда коштати чак 10 милиона динара.

Упркос томе што су услови тендера такви да само један понуђач може да их испуни, да је јасно да су задати параметри преписани из каталога те исте фирме и да су трошкови годинама мултиплицирани, тужилаштво је одбацило све ове кривичне пријаве.

Година Трошкови за набавку новогодишње расвете
2014. 2,98 милиона дин
2015. 57,03 милиона дин
2016. 190,65 милиона дин
2017. 203,9 милиона дин
2018. 41 милион дин (за сада)