Inicijativa Ne davimo Beograd postala je članica Progresivne internacionale, međunarodne organizacije koja objedinjuje progresivne, zelene i levičarske organizacije i aktiviste širom sveta.
Progresivnu internacionalu pokrenula je grupa od preko četrdeset istaknutih, levo orijentisanih, intelektualaca među kojima su američki lingvista Noam Čomski, kanadska autorka Naomi Klein, bivši grčki ministar ekonomije Janis Varufakis, bivši predsednik Ekvadora Rafael Korea, premijerka Islanda Katrin Jakobsdottir, brazilski ekonomista i bivši predsednički kandidat Radničke partije Fernando Haddad, a njeno osnivanje započeli su DiEM25 hrvatskog filozofa Srećka Horvata i Janisa Varufakisa i The Sanders Institute američkog senatora Bernija Sandersa i njegove supruge Džejn.
Ovaj međunarodni pokret za cilj ima da okupi aktiviste, radničke sindikate, udruženja stanara, političke stranke i društvene pokrete kako bi se izgradila zajednička vizija demokratije, solidarnosti i održivosti. Progresivna internacionala stvorena je sa željom da mobiliše ljude širom sveta da transformišu globalni poredak i institucije koje ga oblikuju.
“Kriza izazvana korona virusom najviše je pogodila siromašne, a kapitalizam katastrofe prosperira dok finansijski špekulanti i transnacionalne korporacije gledaju da profitiraju od pandemije. Iza njih stoje snage krajnje desnice koje eksploatišu krizu kako bi gurale svoju agendu predrasuda i ksenofobije. Internacionalizam za veliku većinu čovečanstva nije privilegija već osnovna potreba” – navodi se u osnivačkom proglasu.
Više na: https://progressive.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
